Slavko Ćuruvija je ponovo na optuženičkoj klupi. Na godišnjicu svoje smrti.
Pre 27 godina, Slavko je bio na optuženičkoj klupi zbog zloglasnog Zakona o javnom informisanju. Pre 26 godina, Ćuruvija je ubijen. Prošle godine je (nakon dve prvostepene presude na po, ukupno, sto godina zatvora) doneta oslobađajuća presuda osumnjičenima za njegovo ubistvo.
Danas se sudi fondaciji koja nosi ime Slavka Ćuruvije, a tuže je oni koji su pravosnažno formalno nevini. Neformalno, javnost ne misli isto kao i veće Apelacionog suda koje ih je oslobodilo. Nakon desetogodišnjeg mučnog suđenja, javnost snažno oseća ko je naredio, osmislio i realizovao ubistvo Slavka Ćuruvije i kome je bilo u interesu da pravosnažna presuda ne bude onakva kakva je trebalo da bude.
Novo suđenje Slavku Ćuruviji odvija se u specifičnim okolnostima duboke društveno-političke krize i protesta koji su započeli i koje studenti srčano održavaju. Njihov ključni zahtev je da institucije rade svoj posao. Jer da je bilo tako, ne bi se, na dan Slavkovog ubistva, Ćuruvija ponovo ubijao.
Kako to objasniti studentima, od kojih većina tada nije bila ni rođena? Kako im objasniti fotografiju sa nedavne sahrane aktera dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji”, na kojoj se slavodobitno šepuri nekadašnji istaknuti pripadnik službe bezbednosti, kojem je veći problem bio Ćuruvija od aktera iz pomenutog dokumentarnog filma nekadašnjeg B92?
To je teško objašnjivo. Praktično neobjašnjivo. Pritom, istinu o tome mogu da saznaju samo od nas, neposrednih svedoka kojih je sve manje jer je na delu sistemsko zatiranje tragova i prepakivanje istorije. Jedan od načina je i suđenje Fondaciji Slavko Ćuruvija na dan njegovog ubistva.
Smišljeno da se desi na isti dan ili ne, ovo suđenje je svima nama živima više nego direktna poruka koja glasi: Nećemo vas ostaviti na miru ni na onom svetu. Sudićemo vam da vam zatremo tragove i sa ciljem da ubuduće postoji samo jedno tumačenje koje će osporiti istinu koja je utvrđena tokom Medijskog Nirnberga kada je dva puta presuđeno po sto godina robije.
Tome se moramo suprotstaviti i ne gubiti nadu. Makar i u vreme kada se mrtvom Slavku Ćuruviji ponovo sudi.
Studenti su dobro osetili i razumeli kako funkcioniše zatiranje istine i odgovornosti i odlučili da se izbore da se istina o smrti 16 građana sazna sada i da se odmah utvrdi i odgovornost, kao poziv da se društvo uredi tako da to bude normalnost i da nikada više ne bude potrebno toliko odricanje i samopožrtvovanost. Zbog toga je solidarnost sad od životnog značaja.
Izvor: Bezbedni novinari
