ENKao na traci se smenjuju argumentovani nalazi koji bi trebalo da nas zabrinu. Švedski institut V Dem u svom izveštaju o demokratiji Srbiju svrstava u red država koje u poslednjih deset godina, pored Brazila, Turske, Mađarske i Poljske, najbrže klize u autokratiju. Slaba nam je uteha da su na globalnom nivou brojnije države slične našoj u odnosu na one koje beleže napredak u domenu demokratije. Neslavan triling koji čine Mađarska, Poljska i Srbija u ovom istraživanju karakterišu „napadi na pravosuđe, ograničenje medija i civilnog društva“. Prema nalazima instituta iz Geteborga, u Srbiji je dodatno primetan i pad izbornog integriteta.
Američka organizacija Freedom house je otišla korak dalje i taksativno zamerila vlasti na bliskosti sa pojedinim medijima, proaktivnoj ulozi na medijskom tržištu koja doprinosi polarizaciji medija, kao i na povlašćenom status provladinih tabloida. U izveštaju pod nazivom „Sloboda na internetu“ navodi se da „internet portali tabloida koji su bliski Vladi stalno manipulišu činjenicama i kleveću nezavisne medije“, kao i da i dalje dobijaju sredstva iz budžeta na različitim novima vlasti.
Najdalje je svakako otišao Istraživački Centar za medije, podatke i društvo (Centar for Media, Data and Society – CMDS), koji radi pri Centralnoevropskom institutu (CEU). Nedavno su publikovali komparativnu analizu nezavisnosti medija u svetu „Stanje državnih medija – globalna analiza uredničke nezavisnosti državnih medija i uvod u novu medijsku tipologiju“. Istraživanje 546 medija iz 151 države trajalo je pune četiri godine.
Uređivačka politika je, prema CMDS-u, ključna odrednica nezavisnosti medija, pri čemu je „kontrola uređivačke politike“ definisana kao „nemogućnost medija da samostalno donosi uređivačke odluke, što je rezultat direktne ili indirektne kontrole koju nadležni vrše nad procesom odlučivanja“. Prema tome da li podležu takvoj kontroli ili ne, CMDS je medije podelio na nezavisne i zarobljene. Na osnovu takvih kriterijuma, CMDS je „RTS, RTV i Politiku svrstao u grupu zarobljenih medija koji su u vlasništvu ili pod upravom države, a korporaciju Kopernikus (TV Prva i B92), Kurir, Tanjug i Večernje novosti u grupu zarobljenih privatnih medija“.
Kada se ovim ocenama dodaju problemi tokom izrade Zakona o dostupnosti informacija, koji je od velikog značaja za rad istraživačkih medija, zatim povlačenje nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, naravno tek nakon brojnih zamerki iz nevladinog sektora, kao i muke sa primenom Akcionog plana za primenu Medijske strategije, jasno je zašto stižu sve nepovoljnije ocene.
Uvek ističem da uteha ne treba da nam budu slični negativni primeri iz našeg okruženja ili iz Evropske unije. Problem je što vlast ne prepoznaje signale koji se šalju ovakvim nalazima istraživanja, koji na kraju u većoj ili manjoj meri završe u zvaničnim dokumentima na kojima se bazira politika prema Srbiji. Zato je uvek bolje otklanjati probleme u hodu i u što ranijoj fazi. Kasnije je uvek teže jer se tada ne sukobljavaš samo sa nagomilanim posledicama pogrešne politike već i sa gubitkom kredibiliteta i poverenja koje se teško stiče, a još brže i lakše gubi. U takvom pristupu, kontrola štete može još neko vreme da daje rezultate. Međutim, potkrepljeni i argumentovani izveštaji sa ovakvim navodima prete da uklone i ovu branu. Zato plediram na ozbiljnost analize ovakvih izveštaja, koncentraciju na preporuke i konkretnu primenu u praksi. Što pre to bolje.
