EN
Majka Nenada Kulačina, jednog od autora podkasta „Dobar, loš, zao“, verbalno je napadnuta dok je u nedelju uveče, u Boru, bila u privatnoj poseti. Jedan muškarac poručio joj je „da bi joj sina trebalo obesiti“.
„Iz režima stalno kukaju kako im neko napada porodicu, evo meni su nasrnuli na majku od 78 godina“, kaže Kulačin. „Bila je u gostima kod prije, kada se pojavio taj čovek i rekao da bi me trebalo obesiti. Mama se odmah spakovala i zamolila je dvoje ljudi da je otprate kući. Prvo nije ni htela ništa da kaže, ni meni ni braći, ko zna kako bi oni reagovali. Zvala me sutradan, vidno uznemirena. Ovo sad već prelazi svaku granicu.“
Kulačin: Šta sad da radim? Država neće uraditi ništa
Kulačin kaže da zna o ime i prezime čoveka iz Bora koji je to rekao njegovoj majci i da je o napadu izvestio Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Pitanje je, kako kaže, ko u međuvremenu štiti njega i njegovu porodicu.
Pre samo nekoliko dana Kulačin i drugi autor podkasta, pisac Marko Vidojković, tužilaštvu su prijavili ukupno šest onlajn pretnji koje su im pristigle za samo dva dana.
Na pitanje Cenzolovke da li mu se čini da je reč o pojedinačnim, nepovezanim napadima ili da je serija negativnih kampanja i pokušaja diskreditacije od njega i Vidojkovića u jednom delu javnosti stvoprila legitimnu metu, Kulačin ističe da je na tome insistirao tokom razgovora u tužilaštvu.
„Upravo to smo rekli zameniku tužioca kad smo davali izjave povodom krivične prijave protiv Aleksandra Šapića. Dobro, možda Šapić lično neće doći da nam iščupa srce – kako je pretio – ali je moguće da će osokoliti nekog drugog koji to čuje. Pogledajte sva ta silna saopštenja, mi smo plaćenici Dragana Đilasa, zabavljači tajkuna“, kaže Kulačin.
„Baš smo pripremali novu emisiju, mislili smo da i ne spominjemo pretnje, da se zezamo, da imamo novu temu… I onda se ovako nešto dogodi. Šta bih ja sad trebalo da radim? Da čekam da država uradi nešto, a ona očigledno neće uraditi ništa? Ili da sam krenem i pruzimam stvari na svoju ruku? Ne znam, pitam se.“
Vidojković je pre nekoliko dana, u razgovoru za Cenzolovku, rekao da Kulačin i on strahuju „od odanosti onih koji osećaju da duguju nešto ovom režimu“ i koji bi, iz te odanosti, mogli da organizuju napad na njih. On je izrazio uverenje da je „krajnji cilj je da ih neko drugi kazni“, kao i da bi bilo onih koji bi slavili kada bi im se nešto dogodilo.
„Režim je upravo ovo želeo. Ukoliko neko maltretira majku mog kolege, govori joj da joj sina treba obesiti, to je već prvi korak. To je razlog zbog čega se čuvamo. Sebe i svoje porodice. Ne možemo da se ponašamo kao da je sve u redu i kao da je ovo normalna država“, smatra Vidojković.
Po njegovim rečima poslednji napadi „jesu kukavički, ali to ne znalči da nisu bezopasni“.
„Kukavice su jer maltretiraju nečiju majku, jer su sorta koja napada ovako, sto na jednoga. Tako kad su u gomili osećaju se sigurno, svi su jednako agresivni, misle da ih ima puno. Napadaju kukavički, na majke, mučki, s leđa. Sve se savršeno uklapa u postojeći narativ.“
Serija pretnji uz odbacivanje tužbe protiv Šapića
Najnoviju seriju pretnji pratila je i vest da je tužilaštvo odbacilo prijavu protiv Aleksandra Šapića predsednika Opštine Novi Beograd i potpredsednika vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), zbog pretnji Vidojkoviću i Kulačinu.
Danima se govorilo o psovkama koje je Vidojković izgovorio u svom podkastu. Situaciju su iskoristili provladini tabloidi i lansirali novu kampanju protiv autora „Dobar, loš, zao“.
Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da je privođenje i maltretiranje Konstantina Katića (od strane pripadnika BIA) zbog sumnje da je objavio tvit u kom je pozvao učesnike društvenih mreža da ponove Vidojkovićev gest i opsuju predsednika Vučića, postupanje na koje bi u iole uređenoj državi morali da reaguju javno tužilaštvo i zaštitnik građana.
Pretnje iz juna takođe nisu dobile nikakav sudski epilog. Nedavno je zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković izjavio kako je, „imajući u vidu važnost predmeta, dogovoreno da se ponovo urgira kod austrijske strane da dostavi informacije koje su tražene“.
Vidojković sumnja u zvaničnu policijsku verziju i odbija da prihvati tvrdnju da je slučaj „rasvetljen“, a počinilac još uvek nepoznat.
Vidojković je u razgovoru za Cenzolovku govorio o svom životu pod pretnjama smrću i klevetama.
