ENŽanka Stojanović, majka Nebojše Stojanović, nastradalog radnika RTS, kaže da potpuno veruje Aleksandru Petkaniću, koji je optužio Marka Miloševića i Aleksandra Bakočevića da su dan ranije znali da će NATO bombardovati zgradu nacionalne televizije 1999. Petkanić, u ispovesti koju je Kurir ekskluzivno objavio u vikend broju, tvrdi da je prisustvovao sastanku u Požarevcu, na kojem je Miloševićev general Aleksandar Bakočević rekao Marku da će sutradan biti bombardovana zgrada nacionalne televizije. Sin Slobodana Miloševića je, tvrdi Petkanić, odgovorio da će „žrtve biti zanemarljive u odnosu na propagandnu dobit“.
Žanka Stojanović kaže da je posetila Petkanića u novosadskom zatvoru Klisa, u kojem zbog prevara služi petogodišnju kaznu, i da se, gledajući ga u oči, uverila da je on čovek koji se duboko i iskreno kaje.
– Aleksandar Petkanić je jedan mlad čovek, svestan ozbiljnosti svoje situacije. U poslednje tri godine Miloševićeve vladavine bio je član obezbeđenja njegovog sina Marka, spadao je u takozvani treći prsten: njegovo zaduženje bili su mobilni telefoni i vozni park. Kaže da ne može da živi sa istinama koje nosi u sebi. Videla sam Petkanića, razgovarala sam sa njim u zatvoru.
– Tokom tog dugog razgovora – nijednom nije sakrio pogled od mene – gledam njegove oči; uprkos višegodišnjem boravku u zatvoru, one odaju neku unutrašnju sigurnost u sebe, te oči su bistre i dobre. On je, nesumnjivo, čovek koji se duboko i iskreno kaje. Svestan je i grešaka zbog kojih je osuđen na višegodišnju robiju – nijednom rečju ne dovodi u pitanje pravednost te kazne – kaže Žanka Stojanović za Kurir.
Majka poginulog Nebojše dodaje da Petkanić nema nijedan razlog da ne govori istinu:
– Aleksandar nema nijedan pravi razlog da ne govori istinu. Naprotiv, ima sve razloge da ćuti, pogotovu sada, kad uskoro izlazi na slobodu. Izjavu istovetnu ovoj sada, Petkanić je dao još decembra 2001. (dakle, još tokom sudskog procesa krivcima za žrtvovanje radnika RTS) Borivoju Boroviću, advokatu jedne od porodica žrtava.
– Nakon davanja te izjave, Petkanić je, kaže, proveo 98 dana u samici. Advokat Borović pak rekao je porodicama da se pismo, u kojem je jasno stajalo da su za bombardovanje dan ranije znali i Marko Milošević i tadašnji načelnik Uprave za moral i informisanje Vojske general Bakočević, negde izgubilo – u svakom slučaju, ono nije upotrebljeno kao dokaz na sudu.
Žanka Stojanović podseća da je Aleksandar Petkanić u međuvremenu svedočio i o dugim ubistvima za koja je znao:
– Ono što povezuje sva ta svedočenja je verodostojnost: odlikuje ih precizan opis i mnoštvo detalja, pojedinosti kakve se ne izmišljaju („Marko je tokom celog sastanka automat držao u krilu, sa cevi okrenutom ka šanku!“).
– Ono o čemu je govorio u decembru 2001, Petkanić ponavlja i danas, januara 2006, što već po sebi dovoljno kazuje. Uostalom, njegova kazna uskoro ističe, a on ne traži ništa zauzvrat, osim da se utvrdi istina. Zašto bi neko u položaju u kojem je on bezrazložno iznosio neistine? – pita se Žanka.
Ona dodaje da nakon objavljivanja Petkanićeve izjave u Kuriru očekuje reakciju specijalnog tužioca za ratne zločine!
– Smatram da je posle objavljivanja ove izjave u Kuriru na potezu specijalni tužilac za ratne zločine. Ovo nije jedini dokaz da su Vojska, Milošević, njegovi saradnici i pripadnici njegove porodice unapred znali da će RTS te noći biti bombardovan. Ta izjava je, u slučaju Marka Miloševića i Aleksandra Bakočevića, nesumnjivo povod za pokretanje istrage za saučesništvo – zaključuje Žanka Stojanović.
D. Manojlović
