Vesna Pešić: Mauzer mi je rekao da je Mira Marković naredila ubistvo Ćuruvije

Mauzera je, kako navodi u tekstu objavljenom u Peščaniku, upoznala prilikom jedne posete Bijeljini, gde ju je on sačekao ispred studija u kojem je trebalo da gostuje.

Kako navodi Pešić, Ljubiša Savić Mauzer tada joj je rekao da je za vreme rata vodio paravojnu organizaciju Panteri i posredno od nje zatražio pomoć kod Elizabet Ren, tadašnje specijalne izaslanice UN-a za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji.

Mauzer joj je potom, piše dalje ona, rekao kako je 1998. godine šefa Miloševićeve državne bezbednosti Jovicu Stanišića na tom mestu zamenio Radomir Marković, a po zahtevu Mire Marković.

Mauzer je, piše dalje Pešić, rekao kako su Markovića zvali „porodični policajac“, jer je godinama bio zadužen za bezbednost Marka Miloševića, te kako je preko njega Mira Marković vodila službu Državne bezbednosti.

„Rekao mi je da je ona preko Radeta Markovića naredila ubistvo Slavka Ćuruvije aprila 1999. i da su to po njegovom nalogu obavili upravo službenici državne bezbednosti i sam Marković, koje je Apelacioni sud posle 20 godina oslobodio krivice za to ubistvo. Isti scenario, sa različitim izvršiteljima (Jedinica sa specijalne operacije) odigrao se 3. oktobra 1999. u ubistvu na Ibarskoj magistrali članova SPO-a i u atentatu na Vuka Draškovića 15. juna 2000. u Budvi“, piše Vesna Pešić u tekstu „Jedna neispričana (tajna) priča“ objavljenom u Peščaniku.

Mauzer joj je potom, tvrdi Pešić, ispričao kako je Ivan Stambolić takođe ubijen po naređenju Mire Marković, „sa istim izvršiocima kao na Ibarskoj magistrali“.

Upitala ga je, piše, da li je tako ubijen i Pavle Bulatović, tadašnji ministar odbrane u saveznoj vladi, na šta je on odgovorio da je, prema njegovom saznanju, Bulatović trgovao oružjem sa Rusima i verovatno „ubijen zbog neplaćenih dugova“.

Ljubiša Savić Mauzer, piše Vesna Pešić, ubijen je mesec dana kasnije.

„Stigla sam kući i nikada nikome nisam ovo ispričala, već evo sada javno, dok i dalje ne znamo ko je ubio Slavka Ćuruviju. Pa sada znamo: rekao mi je Ljubiša Mauzer pre nego što je i sam bio ubijen. A zašto se to krilo? Pa zato što nikada nije bilo dozvoljeno da padne toliko duga i strašna senka na Slobodana Miloševića i Miru Marković… Porodica Slavka Ćuruvije je ispravno prokomentarisala sramno oslobađanje četiri osobe iz državne bezbednosti ustvrdivši da nikad nismo izašli iz devedesetih. I nismo, zato što su još uvek njihovi na vlasti“, zaključila je ona u autorskom tekstu.