EN
Početkom februara Srbiju je potresla vest o oslobađajućoj presudi Apelacionog suda za okrivljene u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Naime, nakon 25 godina od ubistva, skoro devet godina od početka suđenja i dve osuđujuće prvostepene presude, Apelacioni sud je, u drugostepenom postupku, pravosnažno oslobodio okrivljene, nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti.
Mediji u Srbiji preneli su ovu vest u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Tako su naslovi uglavnom dali informaciju da su okrivljeni pravosnažno oslobođeni od optužbi, što je odgovaralo sadržaju teksta, međutim, u nekim medijima izostalo je kratko obrazloženje koje može bitno da utiče na rasuđivanje čitalaca.
Bilo je obmanjujućih naslova, ali ipak ne krše profesionalni kodeks
Neki od naslova u najčitanijim onlajn medijima bili su: „Apelacioni sud oslobodio okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije“ (Blic, Euronews), „Pravosnažno oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije“ (Politika), „ČETVORKA OSLOBOĐENA ZA UBISTVO ĆURUVIJE: Apelacioni sud u Beogradu doneo drugostepenu presudu“ (Novosti), „Oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije“ (Informer), „OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA ZA SVE OKRIVLJENE ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE“ (Republika), „PRAVOSNAŽNO OSLOBOĐENI OPTUŽENI ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE! Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu“ (Mondo).
Kurir je ipak u ovom slučaju otišao dalje. Sa naslovom koji glasi: „APELACIONI SUD DONEO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ZA UBISTVO ĆURUVIJE: Optuženi pripadnici DB-a nisu učestvovali u likvidaciji novinara“, jasno su čitaocima saopštili tvrdnju koja se ne pominje u saopštenju Apelacionog suda.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero kaže da ovakav naslov može da dovede građane u sumnju i da pogrešno shvate da je Sud utvrdio da oni nemaju nikakve veze sa krivičnim delom.
„Samo laici bi mogli tako olako da kažu da to znači da oni nisu učestvovali u likvidaciji. Sud to nije napisao. Sud to nije rekao, a novinar koji prenosi događanja iz suda i komentariše sudsku odluku mora imati potrebno znanje kako da obrazloži narodu šta se to desilo“, navela je Vida Petrović Škero.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, novinarka Tamara Skrozza kaže da mediji u naslovima nisu prekršili Kodeks novinara Srbije.
„Oni možda mogu u nekim situacijama da se nazovu ne baš profesionalnim ili da ih smatramo nekorektnim i da nisu u skladu sa nekim našim svetonazorima, ali to je već uređivačka politika i profesionalni Kodeks ne može u to da se meša“, navela je Tamara Skrozza.
U većini tekstova nije navedeno obrazloženje Apelacionog suda
Iz tekstova koje su objavili Kurir, Mondo, Blic, Informer i Republika (portal Srpskog telegrafa) čitaoci nisu mogli da saznaju zašto je Apelacioni sud doneo takvu odluku, odnosno, nije preneto kratko obrazloženje Suda koje je objavljeno na sajtu.
Naime, Apelacioni sud je naveo da tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju dogovora i plana za ubistvo Slavka Ćuruvije, a nije dokazano ni da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti, kako stoji u dispozitivu optužnice.
„Apelacioni sud, u odsustvu neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su okr. Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela, nalazi da nisu na nesumnjiv način dokazani navodi optužbe, te je usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu tako što je oslobodio od optužbe okr. Markovića da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekivanju, a okr. Radonjića, Kuraka i Romića da su kao saizvršioci izvršili krivično delo teško ubistvo“, stoji, između ostalog, u kratkom obrazloženju drugostepene odluke koju je objavio Apelacioni sud.
Euronjuz i Politka detaljno su preneli delove iz saopštenja Suda, dok su Novosti izdvojile samo jedan deo obrazloženja.
Iako je preuzeo vest sa sajta Euronjuza, Blic nije preneo obrazloženje Suda.
Tamara Skrozza kaže da je, prema Kodeksu potrebno da se navedu svi podaci koji bi mogli da utiču na stav čitalaca, gledalaca i slušalaca, tako da se u tom smislu nenavođenje informacija koje se nalaze na veb sajtu Apelacionog suda može smatrati kršenjem Kodeksa.
„Dakle, da bi jedan tekst, jedna vest bila potpuna, mora da postoje sve informacije koje bi mogle da utiču na naš stav o tome o čemu se radi. Dakle, to bismo mogli da im zamerimo. U svakom slučaju, ako to nedostaje, onda bi se moglo reći da je taj deo kršenje Kodeksa novinara Srbije. Ali nekako mi se čini da ovi mediji nisu ulazili u dubinu stvari i držali su se samo odluke Apelacionog suda, a to nije kršenje profesionalnog Kodeksa, već jedna specifična uređivačka politika kojoj bismo mogli da nađemo milion i jednu manu kada je u pitanju profesionalno izveštavanje, ali nije kršenje Kodeksa“, objasnila je Tamara Skrozza.
Vida Petrović Škero smatra da izostavljanje informacija u javnosti stvara potpuno drugačiju sliku o odluci Suda.
„Prema Kodeksu novinar ima obavezu da izveštava tačno, objektivno i potpuno. I perćutkivanjem određenih činjenica, kada se govori o novinarskoj pažnji, koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju, može se zaključiti da imaju želju i nameru da iskrivljuju određeni događaj… U ovakvoj situaciji u kojoj postoji javni interes da se sazna zašto je takva odluka posle 25 godina otkad se desilo ubistvo doneta, postoji zaista mogućnost potpuno pogrešne slike o tome zašto je sud takvu odluku doneo“, zaključila je Vida Petrović Škero.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
