Nešto što mora da traje i što je slično globalnom „presecanju kanala“ kojima se kreće droga u celom svetu, od jednog do drugog pola, od istoka do zapada zemljine lopte, bez velikih izgleda na kraj.
Hvatanje i kažnjavanje ljudi, posebno šefova narko-mafije, poznato je, posao je koji traje i trajaće takoreći vekovima, što dokazuje recimo borba protiv kartela u Kolumbiji, ali izgleda i ovde po čemu proizlazi da je – ako već ne može drukčije – Srbija ipak značajan deo sveta. Ne prođe takoreći nijedan dan da se ne objavi pompezni podvig policije Srbije (MUP i BIA) u otkrivanja novih transporta na putu droge u Evropi. Zbog te trajnosti posla s drogom valjda se i ne pominje ni u jednom jeziku da su kanali „presečeni“ (pojedinačno možda nekad neki), već da uspešne policije to „presecaju“, trajni glagol dakle.
Sličnim manirom presecanja što će da traje i traje izgleda da se policija u Srbiji bavi „srbskim navijačima“ (kovanica kolege iz Danasa) što bi se mogli nazvati i „nabijačima“, mladim prekršiocima zakona koji su pretukli novinare Teofila Pančića i prete smrću i dalje, makar i kad je neko od njih osuđen, Brankici Stanković. Uprkos izjavama policijskih čelnika kako im je to prioritetan posao, rezultati se uglavnom ogledaju – na drugoj strani. Umesto da „preseku“ kanale kojim teku dogovori, podsticanja, ispiranja mozgova, a možda i naredbi izvršiocima ovih nedela, uglavnom se sazna da je žrtvi obezbeđena policijska zaštita. Poslednji slučaj je sudija što je na zatvor osudila „navijača“ koji je hteo da zauvek presudi Brankici Stanković. I ma koliko bilo neophodno, opravdano i nadasve ljudski i odgovorno da žrtve budu zaštićene postavlja se i pitanje: nisu li zaštićeni i počinioci? Da li ih je tako teško preseći kao Kolumbijce s drogom (da se ne pominju domaći „kolumbijci“) koji su savršeno organizovani, još bolje čuvani armijama svojih plaćenika veštih i brzih na oružju? Ako su „navijačke“ organizacije tako dobre ovde, onda je odista sreća za ovdašnju policiju što u novinarstvu ili pravosuđu više nema toliko onih o kojima bi morali da brinu, koji se bave istraživanjem nedela kritikuju sadašnje „vrednosti“ ili presuđuju u sekularno–klerikalnoj –višestranačkoj, a liderskoj– molitveno–tradicionalnoj, a demokratskoj državi!
U otkrivanju i možda presecanju te organizacije ili više njih možda će pomoći novi zakonski tekst o telekomunikacijama kad bi policija mogla da pregleda telefonske račune, odnosno pozive između počinilaca nedela i njihovih inspiratora. „Prisluškivanje“ bi tako moglo dobro doći kad već nije dovoljno što se – zahvaljujući demokratiji bez odgovornosti, izumu na ovdašnji način koji je doveden do savršenstva – ekstremne ultradesničarske organizacije normalno pojavljuju na svojim internet-stranicama, što imaju svoje portale, što lepo na njima opisuju u šta veruju, šta su im ciljevi, šta rade i kako su spremni da likvidiraju (antifašizam, podrazumeva se) sve njima drukčije, računajući rasu, veru i polno opredeljenje, i to u ime nikog drugog većeg patriotizma (nazvan srbstvo) i pravoslavlja. Protiv čega ni sveštenici nemaju ništa baš kao što su i policajci bez dovoljno dokaza.
Vrhunac zanimljivosti i bizarnosti je objašnjenje koje se čulo iz Ustavnog suda Srbije gde postoji zahtev (srećan ili ne) nikog drugog do državnog tužilaštva da se zabrani „1378“ i „Obraz“ i 14 navijačkih organizacija. Kako je ovaj pojam navijački shvaćen potpuno bukvalno, Ustavni sud ispituje kako su se sa navijačima obračunavale druge zemlje gde su oni stvarno bili huligani uglavnom bez kukastog krsta ili nekog drugog znamenja prepoznavanja. Sve zajedno zato opravdava sumnju da su ovdašnji organizatori, odnosno organizacije sa svojim ideološkim bosovima podjednako važne i strašne i značajne kao i u slučaju Kolumbijaca i droge. Ne zna se jedino kako stoje s oružjem, mada se zna da su često isprani ideološki mozgovi ubitačniji i od kalašnjikova.
Pogotovo što se zna da deluju kad su neke velike političke teme u prvom planu. Kosovo je danas zagrejanije neko ikada, a sa pompom – kao otkriće tajnog datuma – najavljuje se zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 9. septembra (što je uvek tako, svakog drugog septembarskog četvrtka poslednjih šezdesetak godina) kad će početi rasprava o kosovskoj Rezoluciji Srbije. Možda bi neko iz MUP ili BIA mogao otići na fejsbuk nekog od narečenih s neverovatnom idejom o presecanju kanala.
Autor: Gordana Logar
