EN
Ovaj crnogorski medij je osnovan 1. septembra 1997. godine, kada je izašao prvi broj.
Tim povodom, u celosti prenosimo komentar novinara Željka Ivanovića:
„Nikada svet nije imao veću produkciju informacija, a nikad nije bio u većoj konfuziji i neverici. Apsurdno, ali tako je. Zato je danas odgovornost novinara i ozbiljnih medija, među kojima su od osnivanja svrstane i Vijesti, veća nego ikad, jer je na našoj profesiji možda i najveća odgovornost i uloga u odbrani istine i činjenica. U dokazivanju da sveto pravilo profesije – činjenice su neprikosnovene, komentar slobodan – još važi. I ima smisla.
Za proteklih 25 godina Vijesti, promenjena su tri državna okvira, svedočili smo brojne ratove, u regionu i širom planete, slušali smo i podržavali gotovo svakodnevne apele za spas planete od klimatskih promena, naši novinari i urednici su preživeli brojne fizičke napade, osnivači na stotine propagandnih radova na svoj i na račun bližnjih, tokom poslednjih dve i po decenije u Crnoj Gori je nastalo i ugasilo se više političkih partija, ona najveća i najjača još je ucelo i živa, ali smo doživeli i njen pad, iako je sve uradila da ona nama vidi kraj… Ali, ništa od pomenutog nije ravno značaju onoga što se desilo profesiji – dolazak ere interneta i prelazak printa na digital. Odnosno transformacija tradicionalnog društva i vrednosti u virtuelni svet i standarde. Umesto čitalaca ili gledalaca stigli su kao sa neke druge planete pratioci i botovi, a istina, ta skupa ili najskuplja reč ne samo naše profesije već i ljudskog roda – dobila je novo značenje.
Živimo u vremenu koje filozofi i sociolozi već definišu kao doba postistine! Skoro dve i po hiljade godina nakon što je Sokrat napisao svoju Odbranu, a Sofokle Antigonu, istina nije ono što pokazuju i potvrđuju činjenice i argumenti, već ono što proglasi neki politički lider, verski vođa, slavni fudbaler ili celebrity zvezda.
Mark Tven, veliki američki pisac, je pre skoro 150 godina zapisao čuvenu misao ‘Dok laž dvaput obiđe svet, istina tek navlači cipele’.
Ova mala bravura slikovito opisuje kako se čak i tada, u 19. veku, bilo teško izboriti za istinu! Odnosno kako je istina uvek bila autsajder u trci sa neistinom, kao što je demokratija često nemoćna u ratu sa diktaturom. A slobodni mediji u ratu sa propagandom.
Ako je tako bilo u vreme prve industrijske revolucije, kada su tek počele da se osnivaju prve novine, kada još nije bilo radio talasa a kamoli televizije, kada su ljudi stajali potpisom ispod svojih reči – šta da kažemo danas. Kada se u vreme interneta i društvenih mreža, svaki vlasnik FB ili Tviter naloga proglašava za medij i kada na nezaštićenu istinu jurišaju divizije niknejmova i botova sa jednim ciljem – da pobede! I da laž, trač, spin, poluistina, pregaze činjenicu, ubiju istinu, ne birajući sredstva. I ne mareći za brutalnost svojih metoda.
Nikada svet nije imao veću produkciju informacija, a nikad nije bio u većoj konfuziji i neverici. Apsurdno, ali tako je.
Zato je danas odgovornost novinara i ozbiljnih medija, među kojima su od osnivanja svrstane i Vijesti, veća nego ikad, jer je na našoj profesiji možda i najveća odgovornost i uloga u odbrani istine i činjenica. U dokazivanju da sveto pravilo profesije činjenice su neprikosnovene, komentar slobodan – još važi. I ima smisla.
Koronavirus ubija ljude jer je opaka epidemiološka bolest, a vakcina najefikasniji lek za svaku zarazu još od vremena briljantnog uma Luja Pastera – šta god tvrdile i širile društvene mreže i njihovi junaci, pod svojim ili izmišljenim imenom.
Zato bih i nakon 25 godina Vijesti i nakon skoro 35 godina misije nezavisnog i odgovornog novinarstva, koju su u Crnoj Gori širili pioniri novinarske branše, pozvao sve naše koleginice i kolege, i u Vijestima i u svim ozbiljnim medijima po Crnoj Gori, regionu, Evropi, svetu, u zajednički front za odbranu profesije. A to znači za odbranu istine. I činjenica. Jer kao što je vakcina najbolji lek protiv virusa, tako je i istina jedina brana od epidemije laži i dezinformacija.
Na kraju, da parafraziram znamenitog američkog predsednika Tomasa Džefersona – ako bih morao da biram između zemlje bez slobodnih medija i istine, ali sa prosečnom platom od 6.000 eura i zemlje sa prosekom od 600 eura, ali sa slobodnom štampom i odgovornim medijima – onda bih izabrao ovo drugo.
Srećan 25. rođendan. I onima koji pišu i uređuju u Vijestima i onima koji im veruju“.
