EN
Spisak obuhvata 37 šefova država ili vlada koji, prema oceni RSF, na posebno drastičan način guše slobodu štampe.
Za sve njih RSF navodi da gaze medijske slobode tako što su “stvorili sistem cenzure, arbitrarno hapse novinare ili protiv njih podstiču nasilje, a ako sami nemaju krvi na rukama, onda je to zato što su direktno ili indirektno podsticali na ubistvo novinara”.
Devetnaest tih, kako ih RSF naziva, “predatora” vladaju zemljama koje su na mapi medijskih sloboda RSF obojene crveno i označene kao “loše za slobodno novinarstvo, a 16 njih vlada u zemljama koje su obojene crno i označene kao “veoma loše” za slobodne medije.
Na najnovijem spisku, objavljenom, našlo se ukupno 17 državnika kojih nije bilo na prethodnom spisku, 2016. godine, a pored Orbana, tu su se prvi put našli i brazilski predsednik Žair Bolsonaro, saudijski prestolonaslednik Mohamad bin Salman i šefica hongkonške vlade Keri Lam.
Za Salmana se navodi da je u svojim rukama koncentrisao svu moć u monarhiji koja ne trpi slobodu medija, a njegov represivni aparat odgovoran je i za otmicu i brutalno ubistvo novinara Džamala Kašogija.
Bolsonaro se na listi našao “zbog agresivne i brutalne retorike protiv medija, koja je novi vrhunac dostigla sa izbijanjem pandemije”.
Keri Lam se kao “predsednica regionalnih vlasti Hongkonga od 2017. pokazala kao marioneta kineskog predsednika Si Đinpinga i sada otvoreno sprovodi njegovu predatorsku politiku prema medijima”, naveo je RSF.
Lam i premijerka Bangladeša Hasina Vazed su ujedno i prve dve žene koje se se našle na spisku RSF.
Poput njih dve, većina novopridodatih na spisak, 13, su iz azijsko-pacifičkog regiona.
Na spisku su i kineski premijer Si Đinping, indijski Narendra Modi, severnokorejski Kim Džong Un, predsednici Turske i Egipta Redžep Tajip Erdogan i Abdel Fatah al Sisi i predsednik Venecuele Nikolas Maduro.
Među najveće protivnike slobode štampe uvršteni su i predsednici bivših sovjetskih republika Azerbejdžana, Turkmenistana i Tadžikistana Ilham Alijev, Gurbanguli Berdimuhamedov i Emomali Rahmon, kao i predsednik ruske Republike Čečenije Ramzan Kadirov.
Na spisku se nalazi i sedam državnika koji su bili još i na prvom spisku koji je sastavio RSF, pre 20 godina – 2001. godine.
To su sirijski predsednik Bašar al Asad i vrhovni vođa iranske revolucije Ali Hamnei, ali i predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko.
Najdugovečniji državnici na spisku su ipak iz Afrike, i to su predsednik Ekvatorijalne Gvineje Teodoro Obijang Ngema Mbasogo, koji je šef države još od 1979. godine, predsednik Ruande Pol Kagame i Isajas Afeverki, predsednik Eritreje koja se našla i na poslednjem mestu na Svetskom indeksu slobode medija za 2021. godinu.
