Savet
ocenjuje da „vlast tako dobija značajan prostor za ostvarivanje finansijskog
uticaja na medije, čime se, ujedno, ostvaruje i uticaj na uređivačku politiku“,
kao i da se o ovim institucijama retko mogu uočiti kritički sadržaji u
medijima. Prema navodima iz izveštaja, najviše sredstava medijima je plasirano
upravo kroz različite vrste kampanja, koje najčešće nisu imale humanitarni
karakter, kako to predviđa Zakon o oglašavanju, već su za cilj imala „promociju
rada i aktivnosti ministarstava“.
U
izveštaju je istaknuto da su najskuplje kampanje u proteklom periodu bile
„Očistimo Srbiju“ Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja,
promocija startap kredita Ministarstva ekonomije, „Kosovo je Srbija“, kampanja
za vakcinaciju protiv gripa A H1N1 i kampanja za odvikavanje od pušenja.
Prema
dokumentima dostavljenim Savetu za borbu protiv korupcije, najveća finansijska
sredstva za medije izdvaja preduzeće Telekom Srbija, „za koje se može
pretpostaviti da je neophodno da oglašava usluge mobilne telefonije“. Međutim,
odmah iza tog preduzeća se nalazi Ministarstvo životne sredine i prostornog
planiranja, pa Agencija za privatizaciju, potom Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede,
Institut za zdravlje Batut, Poreska uprava, Nacionalna služba za zapošljavanje,
Ministarstvo rada i socijalne politike, EPS, Ministarstvo unutrašnjih poslova i
drugi…
„Nasuprot
osnovnom obliku oglašavanja koji predviđa Zakon o oglašavanju, mediji su od
državnih organa prihodovali i na osnovu specijalizovanih usluga informisanja,
usluga informisanja po ugovoru, pretplata na usluge i servise, subvencija u
kulturi, izdvajanja sredstava iz fondova namenjenih civilnom sektoru za realizaciju
projekata, pa čak i za usluge istraživanja“, napominje se u izveštaju.
Telekom
Srbija, dodaje se, svake godine na marketing potroši oko 30 miliona evra, dok
je analizom utvrđeno da se direktno na rad medija potroši ne manje od 10
miliona evra. Odmah iza Telekoma je Ministarstvo životne sredine i prostornog
planiranja, koje godišnje potroši ne manje od 1,5 miliona evra na promocije, a
da, kako ocenjuje Savet, „pri tom nema potrebu da reklamira svoje proizvode“.
„Agencija
za privatizaciju je na trećem mestu sa godišnjom potrošnjom od oko 62 miliona
dinara, pa možda zbog toga većina medija počinje da informiše javnost o
problemima u privatizaciji, tek kada se neka privatizacija zvanično poništi.
Najveća sredstava Agencija troši na štampane medije. Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja sledi Agenciju sa godišnjim izdvajanjima ne manjim od 60
miliona dinara, što takođe može da bude razlog što o radu tog Ministarstva
gotovo da nema kritičkih sadržaja u medijima“, istaknuto je u izveštaju.
Autor: B. Cvejić
