ENIako je izveštaj jednoglasno usvojen, tokom rasprave čulo se više primedbi i predloga za nastavak sređivanja medijskog prostora Srbije, naročito o privatizaciji lokalnih medija i programima na jezicima nacionalnih manjina.
Zoran Šami (DSS) primetio je da su cene zakupa frekvencija u Srbiji višestruko veće nego u okruženju. Poređenja radi, naveo je da u Hrvatskoj televizije godišnji zakup na nivou Zagreba i zagrebačke županije plaćaju 25.000 evra, a na nacionalnom 56.000 evra. U Beogradu emiteri plaćaju 150.000, a za nacionalnu frekvenciju čak 900.000 evra. Šami je predložio smanjenje naknada, kao i rešavanje problema monopola na kablovski program i reklama kojih, naročito na kablovskoj TV, ima više nego što zakonske norme propisuju. Šami je upitao i da li pretplata treba da ide i drugima ili samo javnom servisu.
– Ako javni servis uzima pretplatu, nije li moguće ograničiti reklame na RTS – upitao je Šami.
Rajko Baralić (SPS) rekao je da RTS-u mesečno za normalno funkcionisanje treba još 5-6 miliona evra, te da Šamijev predlog nije svrsishodan.
Ana Tomanova Makanova (DS) zamerila je javnom servisu da ne prati dovoljno etničke manjine, da je malo programa na jezicima manjina i da u Programskom savetu i Upravnom odboru nema predstavnika etničkih manjina. Ona je preporučila RRA da konsultuje nacionalne savete kako bi programa namenjenih manjinama bilo više. Srđan Šajn, poslanik Romske partije, istakao je da se na RTS emituje dečja emisija na romskom jeziku, ali nedeljom u 6.00.
Dragan Janjić, zadužen za informativni sektor u Ministarstvu kulture upozorio je da Srbija kasni u digitalizaciji i da u privatizaciji lokalnih medija u višenacionalnim sredinama treba biti obazriv. Problem je i širi jer „ne treba otvoriti prostor da medije kupuju mesari zbog poslovnog prostora“, dodao je Janjić.
Aleksandar Lazarević (G17 Plus) zamerio je članovima RRA „način na koji su se svađali“ sa Vrhovnim sudom.
Govoreći o prošlogodišnjem radu RRA Aleksandar Vasić, član Saveta agencije je kao najbitniji posao naveo dodelu frekvencija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, čime je počelo sređivanje stanja nastalog „nakon 15 godina bezakonja i anarhije u etru“.
– U javnosti je bilo mnogo polemika i priče o dodeli frekvencija, ali mi smo postupali po Zakonu i mislim da nismo pogrešili, rekao je Vasić.
Odgovarajući na Šamijeve zamerke o skupim frekvencijama, Vasić je rekao da su naknade tržišne, dogovorene sa emiterima i da ih je vlada odobrila. On je dodao da one u Srbiji iznose 13,5 dinara po potencijalnom gledaocu, u Mađarskoj 25 dinara, a u Bugarskoj šest dinara.
S. B. – S. Č.
