ENVlada drži u tajnosti podatke o tome ko su deset najvećih dužnika države, kako je prodata „Duvanska industrija Niš“, ali i podatke o krivičnom postupku povodom smrti novinarke Dade Vujasinović. Među podacima koje ne može niko da sazna jesu i odobrenje za izvođenje radova na PC „Ušće“ u Beogradu, o nabavci polovnih vagona iz Švedske „Železnica Srbije“.
Podaci koju su nepoznati tiču se i izgradnje mosta kod Beške kao i specifikacije remontovanih vagona i svih obaveza prema „Želvozu“.
Šabić ocenjuje da je Ministarstvo finansija „neslavni lider“ blokade informacija, koje čak u 20 slučajeva nije postupilo po obavezujućem rešenju poverenika. Ono uskraćuje i informacije o rezultatima kontrole budžetske inspekcije nad ministarstvima i drugim državnim organima od 2002. do 2009. godine.
„Iza uskraćivanja informacija ne krije se uvek kriminal, zloupotreba ili korupcija“, kaže Šabić. Ali njegovo iskustvo ukazuje na to da je svako neopravdano uskraćivanje informacija indikativno i da zaslužuje pažnju.
To govori i primer Naftne industrije Srbije. U vreme dok je bilo javno preduzeće rukovodstvo u nekoliko slučajeva nije postupalo po nalozima poverenika, čak i po pitanju, prema njegovim rečima, sasvim „trivijalnih“ informacija.
Uskraćivane su informacije o platama rukovodstva, troškovima reprezentacije, donacijama. Ne samo da nije odgovaralo na zahteve poverenika već je rukovodstvo NIS-a podnosilo tužbe protiv poverenika Vrhovnom sudu Srbije. One su, međutim, odbačene.
Kancelarija poverenika nešto kasnije suočila se sa činjenicom da se iza rigidnog odnosa prema javnosti krije i to da, pored Zakona o slobodnom pristupu informacijama, u NIS-u ne važi ni Zakon o javnim nabavkama.
„A još kasnije, tek kada je stranac postao većinski vlasnik, suočili smo se sa tim da je ‘elitni’ predstavnik državnog privrednog sektora zapravo veliki gubitaš“, objašnjava Šabić.
Šta se krije u podacima nedostupnim javnosti, uprkos rešenju poverenika, o izgradnji žičare na Kopaoniku, projektima u opštini Preševo, Bujanovac i Medveđa, tenderskoj dokumentaciji većinskog vlasnika „Srbija turista“ – Niš, o aukciji „Albe“ – Novi Sad, ugovoru o prodaji akcija DDOR-a, dokumentaciji o prodaji firme „Beko“, ugovoru o zajedničkom ulaganju „Krušika“ Valjevo i firme „Irma“ ili o ugovoru NIS-a sa firmom „Trizon group“, pitanje je na koje javnost čeka odgovore.
On je prekjuče uputio pismo premijeru Mirku Cvetkoviću u kojem upozorava Vladu Srbije da ne izvršava svoju zakonsku obavezu u obezbeđenju izvršenja rešenja poverenika, koja su obavezujuća, konačna i izvršna.
On dodaje da iz ugla broja neodgovorenih zahteva problem možda i ne izgleda veliki jer su u nekoliko hiljada slučajeva njegove intervencije dale rezultat i bez donošenja rešenja.
U više od 1.700 slučajeva morao je da donosi rešenja. Velika većina njih je izvršena. Ali oko 300 njih, ili šest odsto od ukupnog broja žalbi još su tajna.
