ENStvari su se iskomplikovale upravo tamo gde su, kako kažete, bile očigledne.
– Osnovno opredeljenje i Vlade Srbije i Vlade Crne Gore bilo je da se to treba prodati. Vlada Srbije je insistirala na tenderskoj prodaji što je za nas bilo potpuno prihvatljivo, ali da se ne ometaju prava malih akcionara. Ustavnom poveljom i Zakonom o njenom sprovođenju predviđeno je da se osnivačka prava države članice reše sporazumno. Pregovori između dve vlade, na inicijativu Vlade Srbije trajali su nekoliko meseci i 1. februara sporazum su potpisala dva resorna ministra – Kilibarda i Kojadinović, a verifikovao ga je Savet ministara. Bez tog papira Savet ministara ne bi mogao da predlaže statusna rešenja izuzev jednog koje je krajnje radikalno, a mi u Savetu ministara nismo hteli da prihvatimo, a to je likvidacija bilo kog od ovih medija.
Kada su počeli problemi?
– Kada je stvar došla do samog kraja. Kada je do Komisije za hartije od vrednosti stigla ponuda za preuzimanje, Vlada Srbije je, ne znajući kako drugačije da zaustavi proces završetka privatizacije Kompanije Novosti, raskinula sporazum o osnivačkim pravima jednostrano, bez ikakvih konsulatacija ne samo sa Savetom ministara kao osnivačem ili sa Vladom Crne Gore s kojom je potpisla sporazum i nego i sa resornim ministrom svoje vlade. Po mojim saznanjima, ministar Kojadinović je bio potpuno iznenađen kada se takav papir našao na Vladi Srbije. Vlada pravi istu grešku kakvu je napravila kada je u pitanju bio Knjaz Miloš – samo sada s drugim motivom.
Koji su ovde motivi?
– Ljudi koji danas vode Novosti faktički to čine u skladu s raspoloženjem kabineta Vojislava Koštunice, pa je ocenjeno da je suviše rizično da se u ovom momentu državni, pa i privatni paket akcija, proda bilo kome. Mogu da razumem da je to opredeljenje za državni paket akcija i da Vlada Srbije ne želi prodaju 30 odsto državnog kapitala. Mi to kao osnivači možemo i da podržimo iako je to krajnje nelogičan potez – ukoliko omogućite tržišnu utakmicu za kapital privatnih akcionara onda vaš kapital gubi na vrednosti. Ali ni Vlada Srbije niti bilo ko nema pravo da spreči privatne akcionare da sa svojim akcijama rade šta hoće. Jedan tim ljudi u Vladi Srbije oko Vojislava Koštunice očigledno radi na tom konceptu – bitno je zadržati dominantan politički uticaj nad tim novinama i loše ih je izgubiti u godini rešavanja pitanja Kosova, Haga, važnih ekonomskih tema, odnosa s Crnom Gorom. Drugi tim mešetari očigledno na isti način na koji je mešetario u situaciji kada je prodavan Knjaz Miloš. To je tim koji očigledno traži novac i da nešto ne bude javno, da ne bude po pravilima.
Ko su ti ljudi?
– Vrlo brzo će se prepoznati akteri i sa jedne i sa druge strane. Situacija neće biti završena jednostranim raskidom sporazuma – sporazum se raskida ili na sudu ili dogovorom. Vlada Srbije i nije mogla sama da napravi sporazum – bila je porebna saglasnost Vlade Crne Gore i verifikacija Saveta ministara. Savet ministara je zaključio da je neophodno da se stvar što brže reši i da privatnim akcionarima, omogućimo da nesmetano trguju svojim akcijama. Samo želim da stvar bude krajnje otvorena i jasna.
Optužuju vas da ste lobirali za VAC.
– To rade određeni politički krugovi preko naručenih tekstova u Večernjim novostima koji idu iz kabineta Vojislava Koštunice. Voleo bih da znam kako ja to mogu da uradim? Savet ministara, jedino ima ovlašćenje da odluči da se akcije prodaju. Sve ostalo po zakonima Srbije sprovode nadležna ministarstva i nadležna tela Vlade Srbije. Moj uticaj, a pogotovo gospodina Marovića kojeg takođe optužuju, na ta tela je ravan nuli. Da li stranac ili domaći tajkun treba da kupi akcije je stvar morala – ima li novac nacionalnost. A što se tiče Vaca i njihovog monopola – to se reguliše zakonom kojim se utvrdi koliki procenat učešća na tržištu neko može da ima. To ne može biti ma čija proizvoljna ocena.
U Novostima vas optužuju da ste upropastili ovu kuću, da ste doveli „svoje ljude“ na velike plate…
– Nemam nikakav komentar. Ako me optužuje Manjo Vukotić, zna se odakle vetar duva i da reagujem na te optužbe je krajne smešno. Jedino što sam učinio je da sam pomogao da Kompanija bude ono što je bila pre Matićeve uredbe kojom je JUL podržavio Novosti, a ni na koji način nisam učestvovao ni u poslovnoj niti u uređivačkoj politici Večernjih novosti.
Je li bila neophodna prodaja Novosti?
– Suština je bila da se pomogne drugim medija iz fonda koji bi se dobio prodajom državnog dela. Potrebe su očigledne. U Radiju SCG 70 odsto zaposlenih ima visoku stručnu spremu, a prosečna plata je 12 – 13 hiljada dinara. Namera je bila da jedan deo tog fonda preusmerimo za socijalne programe kako bi Radio SCG mogli da oslobodimo dela zaposlenih i da se uloži u tehnički i tehnološki razvoj. Nameravali smo da, koliko možemo, kroz socijalni program pomognemo Tanjugu. Kada su u pitanju Filmske novosti, pored očajne materijalne situacije zaposlenih zabrinjava filmska traka koja ima neprocenjivu vrednost, a iz dana u dan sve više propada. Tu ne možemo ići u privatizaciju – može da dođe samo do stvaranja jedinstvenog državno filmskog arhiva jer ne postoji ta agencija za privatizaciju i komisija za hartije od vrednosti niti bilo ko, ko može da utvrdi vrednost Filmskih novosti.
Šta se, zapravo desilo s vaskrslom Borbom?
– Izlazi na veoma skromnom tiražu. Napravljena je dokapitalizaija s poslovnim klubom, ali je pitanje da li će te novine moći da funkcionišu. Čini mi se da će biti sve manje prostora za novine.
Koliki paket akcija je prodat i kome?
– Koncern Emi, grupacija iz Danske koja je imala najbolju ponudu, uz saglasnost Saveta ministara, dokapitalizovao je 70 odsto. Time je zaustavljen proces koji je državu zaduživao oko 200 hiljada evra svakog meseca.
Svojevremeno ste rekli da je neophodna lustracija u medijma. Kako sada gledate na taj problem?
– Konkretno, Odbor za privredu i privatizaciju se izjašnjavao o slučaju Novosti, a zaključke o odbrani medija je sprovodio i pisao Milorad Vučelić. To je čovek koji treba da bude u Hagu, a ne da sedi u skupštinskom Odboru za privatizaciju. Očigledno je da lustracije nije sprovedena ne samo u medijima nego šire. Sada se traži konsenzus o deklaraciji o Srebenici, traži se da je podrže oni koji su faktički bili deo vlasti koja je taj zločin podržavala i sprovodila. Parlament Srbije barem u ovakvom sastavu ne može da donese zakon o lustraciji. Ali prilika je propuštena. Nije odgovornost na ovom sazivu parlamenta, već na nama koji smo većinu imali ranije.
Vlada Srbije u kojoj je i vaša stranka opstaje zahvaljujući podršci socijalista.
– Kada nije uspelo formiranje vlade u kojoj bi učestvovala i DS imali smo dve varijante – ili da uđemo u vladu koju podržavaju socijalisti ili da idemo na nove izbore. Da smo išli na izbore odnos snaga u parlamentu bio bi drastično pomeren u korist onih koji su na izborima izgubili. Imali smo dva zahteva za ulazak u vladu – saradnju s međunarodnim institucijama, naročito s Hagom i poštovanje socijalno-ekonomskog sporazuma koji je napravljen sa sindikatima. Sa Hagom se sada sarađuje, ali smo izgubili gotovo godinu dana. Sporazum je, iako je bilo obećano da će biti primenjivan posle 100 dana, počeo da se primenjuje posle godinu dana. Socijalni dijalog je uspostavljen, napravljen je Socijalno-ekonomski savet, ali nije dobro da je jedan sindikat, Nezavisnost, nezadovoljan. Ne može se uspešno izaći iz tranzicije bez obzira na sve važne političke probleme ukoliko ne rešite najvažnije socijalno-ekonomske probleme koji su u trouglu između Vlade, sindikata i poslodavaca. Teret tranzicije mora ravnomerno pasti na sve slojeve društva, a ne da penzioneri i radnici najviše trpe, a mnogi nastavljaju da tajkunizuju Srbiju. To je jedan od problema koje će SDP – mogu već sada da predvidim – imati sa tom vladom.
U više navrata optužili ste premijera Koštunicu. Ipak, SDP je i dalje u Vladi.
– Ima nekih stvari koje radi dobro i nekih koje radi loše. Moja je dužnost da ukazujem na te anomalije bez obzira na to što je moja partija unutar vladajuće koalicije. Ako očekujte da pohvalim to što su poslanici njegove stranke insistitali na zajedničkoj deklaraciji o Srebrenici ili da pohvalim njegov odlazak u Brisel – to ne mogu da uradim jer su to pogrešni potezi što će se, verujem, vrlo brzo pokazati. A onda biste me vi pitali: „zašto niste reagovali na vreme?“. Vlada ne sme biti žrtva loših političkih poteza bilo kog pojedinca, pa i samog premijera.
Da li je Savet ministara raspravljao o odnošenju spiskova crnogorskih državljana u Brisel?
– Nije se izjašnjavao i mislim da je to loše. To je bila tema za predsednika državne zajednice i najuže državno rukovodstvo. To je tema razgovora dva premijera i dva predsednika – Crne Gore i Srbije, a tek ako ne bude rešena u ovim okvirima, to je međunarodna tema. Zli glasovi kažu „prvo spiskovi za Brisel, a posle tenkovi na Podgoricu“. Veoma je loša poruka ukoliko se ingoriše deo teritorije, prava ljudi koji žive na toj teritoriji i ukoliko se zaobilazi ne samo rukovodstvo Crne Gore već i rukovodstvo državne zajednice da se pitanje referenduma reši kako je propisano u Ustavnoj povelji na najdemokratskiji način i u skladu sa svim evropskim standardima.
Nataša Bogović
