Vladan iz konkursne senke

U pomenutom periodu u Srbiji ukupno dodeljeno 85.435.228 evra za 13.967 medijskih projekata.

Posredi formalno-pravno „pokriven“ sukob interesa, tvrdi medijski stručnjak Petar Jeremić.

Prema podacima Centra za održive zajednice, u Srbiji je od 2015, zaključno sa 2021. godinom, dodeljeno 85.435.228 evra za 13.967 medijskih projekata. Ova suma otišla je u ruke 1.669 podnosilaca projekata.

Lokalne samouprave su u pomenutom periodu za medije izdvojile 66.763.909 evra (9.926 projekata). Ministarstvo kulture i informisanja medijima je dodelilo 15.289.717 evra (2.912 projekta), a Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje AP Vojvodina 3.381.602 evra (1.129 projekata).

Najviše konkursnog novca dobili su Radio-televizija Novi Pazar (2.608.247 evra za 19 projekata), Radio-televizija „Belle Amie“ (1.134.252 evra za 142 projekta), Novosadska televizija (1.089.770 evra za 111 projekata) i Televizija Šid (973.762 evra za 35 projekata).

Visoki prihodi, niske zarade

Subotičanin Vladan Stefanović, sa svoje četiri firme – VTV d. o. o, „V Production“, Magazin „Dani“ i Radio Subotica – nimalo ne zaostaje za najvećim dobitnicima. Šta više. Stefanovićeva preduzeća od države su inkasirala najmanje 147.000.625 dinara, odnosno 1.211.591 evro. Ova okolnost Stefanovića, zbirno, stavlja na drugo mesto u Srbiji po prihodima dobijenim na javnim konkursima, a da, pritom, on ne može da se pohvali zapaženošću i znatnijim uticajem svojih medija.

Preduzeće VTV d. o. o. dobilo je 94.561.625 dinara (796.767 evra), Magazin „Dani“ ukupno 31.305.000 dinara (236.501 evro), Radio Subotica 18.054.000 dinara (152.189 evra) i „V Production“ 3.080.000 dinara (26.134 evra).

Uprkos obilnim prilivima iz budžeta, u koje nisu uračunati Stefanovićevi posredni prihodi sa konkursa i prihodi organizacija koje se sa njim dovode u vezu, zaposleni u njegovim redakcijama svedoče da su sve vreme radili i još uvek rade za preskromne zarade. Prema njihovom svedočenju, izuzetak je nekolicina ljudi od Stefanovićevog najvećeg poverenja koji zarađuju nešto više od njih.

Primer za posredno prihodovanje konkursnog novca je prošlogodišnja naplata Stefanovićeve firme „V Production“, u iznosu od 320.000 dinara, od „Video kreativa tima“ Milana Švelja.

Šveljo je, podsetimo, pomenuti iznos Stefanovićevoj firmi uplatio na ime troškova koje je, navodno, imao za šminkanje i kostimiranje „izvođača“ u svojim kratkim medijskim prilozima, emitovanim, kako Stefanović tvrdi, na Televiziji Subotica. Po sredi je deo od ukupno 2.500.000 dinara koje je Šveljo dobio na prošlogodišnjem subotičkom medijskom konkursu, o čemu smo pisali.

Osim pomenutoj Stefanovićevoj firmi, Šveljo je ostatak celokupnog iznosa, dobijenog u Subotici, u istom danu prebacio firmama i udruženjima čiji su osnivači i zastupnici direktno povezani sa medijskim konkursima i radom konkursnih komisija.

Zbog čega „incestuoznost“ celokupne konkursne procedure, za sada, nikome ne smeta?

Firma Vladana Stefanovića, koja mu obezbeđuje najviše novca iz budžeta, VTV d. o. o, osnovana je 1. oktobra 2014. godine, sa hiljadu dinara osnivačkog uloga, pod nazivom „VTV ComNet d. o. o. Subotica“, ali je odrednica „ComNet“ u međuvremenu izbrisna iz naziva preduzeća.

Stefanović je prethodno, aprila iste godine, osnovao medijsko udruženje istovetnog naziva, „ComNet“, koje je, potom, predvodio četiri godine. Krajem novembra 2018, Upravni odbor „ComNet“-a preuzela je Emilija Marić, direktorka gorepomenute Novosadske televizije, a Stefanović se preselio na potpredsedničko mesto.

To znači da se Vladan Stefanović i Emilija Marić nalaze na pozicijama vlasnika, odnosno direktora i urednika medija kojima iz godine u godinu pripada sve pozamašniji deo sve bogatijeg konkursnog kolača, a da, pritom, predstavnici organizacije „ComNet“, kojom njih dvoje rukovode, učestvuju u odlučivanju konkursnih komisija.

Povrh svega toga, udruženje „ComNet“ je, od 2015. godine do lane, i samo učestvovalo na medijskim konkursima i zahvaljujući tome inkasiralo 30.625 evra.

Pored udruženja „ComNet“, Stefanović je zastupnik Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“, čiji predstavnici, takođe, često učestvuju u radu medijskih komisija, ponekad kao direktni predstavnici pomenute asocijacije, a ponekad kao „nezavisni medijski stručnjaci“.

Konkursna ruka konkursnu ruku mije

Premda vlasnik medija koji, u zbiru, dobijaju najznačajniji deo konkursnog kolača, Stefanović se, po svoj prilici, i sam uključivao u rad komisija. Godine 2018, osoba po imenu Vladan Stefanović bila je član komisije za ocenu medijskih projekata u Somboru, ispred organizacije RAB Srbija.

Te godine, komisija za ocenjivanje medijskih projekata u Somboru dodelila je 950.000 dinara organizaciji „Ja volim Sombor“ Vanje Đekić. Đekićeva je poslednjih godina bila angažovana u komisijama koje su na medijskim konkursima Stefanovićevim firmama dodeljivale ogromne sume novca. To je lako proveriti prostim uvidom u konkursnu dokumentaciju, o čemu je naš portal takođe pisao.

Vanja Đekić je 2020. godine, kao „nezavisni stručnjak“, učestvovala u radu subotičke komisije za ocenu medijskih projekata. Tadašnja subotička komisija, u čijem su radu, pored Đekićeve, učestvovali Vesna Bunijevac iz Asocijacije elektronskih medija Vojvodine i Petar Kočić iz Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“, Stefanovićevim firmama dodelila je ukupno 8.900.000, a Novosadskoj televiziji 1.000.000 dinara.

Za razliku od komisije u Subotici, Đekićeva je lane u temerinskoj komisiji nastupila kao predstavnik Stefanovićeve Asocijacije radio-televizija Srbije. Komisija u Temerinu Stefanovićevoj firmi VTV d. o. o. dodelila je tada 300.000 dinara. Đekićeva je bila i član medijske komisije u Novom Sadu koja je pomenutoj Stefanovićevoj firmi dodelila pola miliona dinara.

U tem Somboru, konkursi na volju

Sombor je paradigmatičan grad za uvid u novčani krvotok medijskih konkursnih sredstava.

U tom gradu 2019. godine, godinu dana nakon Stefanovićevog učešća, kao člana komisije za ocenu medijskih projekata, delegiranog ispred „ComNet“-a, pronalazimo Minu Đurić, zajedno sa Ljiljanom Pantelić iz organizacije PROUNS i Biljanom Selaković koja je, sudeći prema dokumentu koji nam je Grad Sombor prosledio, izabrana kao „nezavisni stručnjak“.

Te godine, dakle 2019, Udurženje građana „Ja volim Sombor“, koje predvodi Vanja Đekić, od pomenute komisije dobilo je 1.700.000 dinara.

Ima li Stefanović dvojnika?

Kako Stefanović ne odgovara na pitanja naše redakcije, iako mu pitanja skoro svakodnevno šaljemo, kontaktirali smo Maju Rakovic, predsednicu organizacije RAB Srbija i vlasnicu „Naksi“ radija, u čijem sistemu se nalazi subotički „Siti“ radio, koji je Stefanović vodio dugo.

Maja Rakovic nije bila u mogućnosti da nam zvanično potvrdi da li je Vladan Stefanović iz Subotice isti Vladan Stefanović koji je bio predstavnik njenog udruženja u somborskoj komisiji. Rekla nam je da je to bilo davno i da se ne seća, a imejl iz 2018. godine, kojim je prijavljen kandidat organizacije RAB Srbija za člana somborske komisije, nije pronašla.

Da li je po sredi Subotičanin Vladan Stefanović, iako je sva prilika da jeste, formalno nisu mogli da nam potvrde ni u somborskoj gradskoj upravi.

Gabor Bujak, koji je u pomenutoj upravi zadužen za informacije od javnog značaja, kaže da Grad Sombor ne raspolaže informacijama koje bi mogle da budu odgovor na naše pitanje. Takoreći, kafkijanska situacija.

– U dokumentaciji ne raspolažemo drugim informacijama, a zbog zakonskih ograničenja nismo u mogućnosti da vam prosledimo JMBG pomenutog člana komisije – rekao nam je Bujak.

Uzgred budi rečeno, somborska gradska uprava odbila je da nam, po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, prosledi konkursnu dokumentaciju u vezi sa prošlogodišnjim projektom „Osnaži se“ Milana Švelja i njegovog „Video kreativa tima“, uz obrazloženje da je posredi poslovna tajna i zaštita podataka o ličnosti.

Primer Malog Iđoša

Premda po iznosu novca izdvojenog za medije nije znatan, prošlogodišnji medijski konkurs u Malom Iđošu takođe je indikativan.

Od ukupno 2.500.000 dinara, koliko je Mali Iđoš lane izdvojio za medijske projekte, firmama Vladana Stefanovića pripalo je 1.130.000.

Komisiju u Malom Iđošu lane su činili Vanja Đekić, ovoga puta kao predstavnica Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“, Radojica Mali i Vladimir Pavlović, na predlog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“.

Radojica Mali je u radu medijske komisije u Malom Iđošu bio predstavnik IP BC Info Bela Crkva. Iste godine, u medijskoj komisiji u Inđiji, na primer, Mali je bio predstavnik Stefanovićevog Saveza udruženja „Asocijacija radio-televizija Srbije“.

Jeremić: Sukob interesa, bez ikakve sumnje

Slično je sa ostalim „gongo“ organizacijama, čiji predstavnici često učestvuju u radu medijskih komisija.

Poslovno udruženje „Asocijacija elektronskih medija Vojvodine“, na primer, čiji je zastupnik Dragana Tešić, koja je i vlasnik „Sirmium produkcije“, na medijskim konkursima od 2015. do prošle godine dobila je 62.095 evra.

Draganu Tešić mediji su dovodili u poslovnu vezu sa vlasnicima sremskih medija koji su na konkursima dobijali ogromna sredstva, ali je to nije sprečilo da učestvuje u radu medijskih komisija.

Posredi je ista Dragana Tešić koja je, zajedno sa Vladanom Stefanovićem, učestvovala u radu somborske komisije 2018. godine koja je udruženju Vanje Đekić dodelila 950.000 dinara.

Slično je sa Udruženjem „Društvo novinara Vojvodine“, još jednom „gongo“ organizacijom, koja vrlo često delegira članove komisija na medijskim konkursima. Ovo udruženje je od 2015. godine do lane na medijskim konkursima dobilo 55.055 evra, a njegovi članovi učestalo se pojavljuju u mnogim komisijama, pa i onim koje svake godine Stefanovićevim firmama dodeljuju znatna sredstva.

Zbog čega je predstavnicima udruženja, koje su osnovali ili na čijem su čelu vlasnici ili rukovodioci medija, dozvoljeno da učestvuju u radu komisija koje dodeljuju milione evra medijima?

Da li je ova pojava, pa makar bila zavijena u jednu nategnutu formalno-pravnu opnu, zaista dopustiva sa aspekta javnog interesa?

– Pitanje koje postavljate i na koje skrećete pažnju Kodeks novinara Srbije nije rešio, ali kodeksom jeste definisan sukob interesa. Iako su ovi konkursi, kako sami primećujete, formalno-pravno „pokriveni“, primeri koje navodite, a kojih ima još, jasno svedoče da je posredi ozbiljan sukob interesa. Učešće u radu medijskih komisija jedina je svrha postojanja „gongo“ organizacija. Ljudi koje takve organizacije delegiraju, kao svoje članove ili „nezavisne eksperte“, u samoj medijskoj zajednici nisu poznati, a još manje su priznati kao medijski eksperti. Vanja Đekić je dobar primer za to – kaže za Subotičke.rs Petar Jeremić, bivši predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije koji je učestvovao u pripremanju više zakonskih rešenja i projekata u oblasti medijske regulative.

Jeremić ističe da mu je jedan od visokopozicioniranih političara još 2016. godine, u neposrednom razgovoru, rekao da se „oni“, kojima Jeremićev sagovornik pripada, još uvek nisu dobro organizovali i da će reprezentativna udruženja dospeti u problem kada se to dogodi.

– Doslovno je rekao da se „oni“ tada još uvek nisu bili dobro organizovali i da je 2016. poslednja godina u kojoj relevantna udruženja mogu da utiču na raspodelu konkursnog novca. Tako je i bilo. Već sledeće godine, u sastave komisija za ocenu medijskih projekata birani su, skoro po pravilu, predstavnici „gongo“ organizacija, kao njihovi članovi ili kao „nezavisni stručnjaci“ – kaže Jeremić.

Članovi komisija aminuju, ko o aminovanom zaista odlučuje?

Jeremić ističe da se lično uverio da članovi „gongo“ organizacija imaju unapred zadate liste onih kojima treba dati novac.

– Učestvovao sam u radu komisije Ministarstva kulture i informisanja koja je odlučivala o dodeli državnog novca radio-stanicama. Pored mene, u sastavu komisije bili su Petar Kočić iz Udruženja „Društvo novinara Vojvodine“ i Marko Ivanić, tada predstavljen kao „nezavisni stručnjak“, iako se na konkursima, godinu dana ranije, pojavljivao kao predstavnik „ComNet“-a.

Ivanić je u jednom trenutku izašao, a mi smo se izjašnjavali o projektima. Kada se vratio, oštro je skrenuo pažnju Petru Kočiću da se nije dobro izjasnio, primoravši ga da promeni svoju odluku i opredeli se za drugi projekat. Čak mu se prilično direktno i drsko obratio. To mogu da posvedoče ostali članovi ove komisije – kaže Jeremić.

Stefanović kandidovao člana komisije bez njegovog znanja

Jeremićevu tvrdnju vlastitim iskustvom potkrepljuje kolega P. R. koji je, barem za sada, želeo da ostane neimenovan. On je, zbog unapred pripremljenih predloga raspodele medijskog novca, koji bi potom formalno bio samo aminovan, prestao da učestvuje u radu medijskih komisija.

Naš izvor kaže da je prošle godine iznenada obavešten da je izabran u medijsku komisiju Opštine Vrbas.

– Pozvali su me iz Opštine Vrbas telefonom i rekli da me je Stefanović kandidovao za člana komisije u Vrbasu, da sam izabran i da određenog datuma treba da dođem na zasedanje. Pritom, ja uopšte nisam znao da sam kandidovan, pa time ni da sam u sastav komisije izabran. Postavlja se pitanje kako je to uopšte izvedeno. Nisam na taj predlog pristao i koliko znam zasedanje komisije u Vrbasu je zbog toga bilo odlagano – kaže naš izvor.

Da ovo nisu prazne priče, svedoče brojna rešenja o dodeli konkursnog novca, slična kao jaje jajetu. Sudeći po sadržaju tih rešenja, komisije svoje odluke ne obrazlažu detaljno, već uopšteno i usko formalno-pravno, pa ta rešenja, napisana u različitim opštinama i gradovima, ipak neverovatno liče jedno na drugo.

Sekretar UNS-ovog Društva novinara Vojvodine podneo ostavku

Za razliku od pomenutog kolege, Boris Pavlov, dugogodišnji sekretar UNS-ovog Društva novinara Vojvodine (koje treba razlikovati od istoimenog “gongo” udruženja), angažovan u redakciji Novosadske televizije, nije želeo da napusti učešće u radu medijskih komisija, pa je, nakon prijema naših pitanja, na koja nije želeo da odgovori, krajem prošle nedelje podneo ostavku.

Pavlov je tokom proteklih godina učestvovao u radu značajnog broja medijskih komisija, ali ne ispred Udruženja novinara Srbije, čiji je funkcioner bio, već ispred Stefanovićevih “gongo” organizacija, kao što je Savez udruženja “Radio-televizija Srbije” ili kao “nezavisni medijski stručnjak”.

Premda funkcioner UNS-a, Pavlov je lane bio član beogradske gradske komisije koja je više od polovine novca, namenjenog medijima, dodelila Studiju B i firmama za koje je “Pištaljka” ranije utvrdila da su povezane sa pomenutom medijskom kućom.

U odgovoru našoj redakciji, u ime Uprave i Izvršnog odbora UNS-a, generalni sekretar Nino Brajović naveo je da je više puta na sastancima Uprave ovog udruženja bilo reči o tome da neki članovi učestvuju u komisijama za projektno sufinansiranje, bilo kao samostalni kandidati, bilo na predlog drugih, najčešće “gongo” organizacija.

“Zaključili smo da mi ne možemo nikoga sprečiti da samostalno učestvuje ili da ga neka druga organizacija predloži u komisije za izbor projekata, ali smo se dogovorili da pošaljemo dopis lokalnim samoupravama u kojem ćemo ih obavestiti da se niko, ko u svojoj biografiji navede da je član UNS-a, ne može smatrati predstavnikom Udruženja ukoliko ga mi ne predložimo.

Smatram da možemo da uradimo i više u sprečavanju sukoba interesa, pa ću da predložim Upravi da donesemo odluku da nijedan funkcioner UNS-a (plaćen ili neplaćen) ne može da učestvuje kao predstavnik druge organizacije u komisijama za medijske projekte”, naveo je Brajović.