EN
Novčani iznosi iz tabele koja sledi odnose se na firme Vladana Stefanovića i udruženja koja se dovode u vezu sa njim.
Svote projektnog novca preuzete su iz dostupnih konkursnih rešenja širom gradova i opština u Vojvodini, Pokrajinskog sekretarijata za informisanje i Ministarstva kulture i informisanja za 2021. godinu.
Ovakav način dobijanja državnog novca zahteva, prema mišljenju naše redakcije, hitne konkretne odgovore i pojašnjenja.
Ova tabela sa podacima iz 2021. godine, koja svakako nije konačna, pokazuje da je Vladan Stefanović, kao vlasnik i urednik medija, ostvario enormnu korist od medijskih konkursa u kojima je aktivno učestvovao.
Stefanović je na medijskim konkursima učestvovao ne samo kao vlasnik medija, već i kao neko ko je mogao da utiče, ili čak jeste značajno uticao, na izbor i sam rad „stručnih komisija“ na lokalnim konkursima, pre svega u Vojvodini, stvorivši do sada nezamislivu mrežu ljudi i interesa u srpskim medijima.
Umesto da odgovori na mnoga postavljena pitanja, pored ostalih kako je došao do svih ovih novčanih iznosa, Stefanović je odabrao ćutanje i tišinu. On tako, za sada, krije od javnosti kako je uspeo da tolika količina novca iz javnih kasa, u toliko različitih sredina, bude usmerena upravo ka njemu i njegovim medijima.
Ako se sve ovo do kraja ne razjasni, a ćutanje korisnika javnog novca potraje, doći ćemo do opravdane sumnje da je projektno finansiranje, možda, paravan za ozbiljnu korupciju i kriminal u kojem je, gle paradoksa, najviše oštećena država koja je upravo medijima obezbedila dovoljno novca da funkcionišu, a to je jednim naopakim pristupom projektnom finansiranju zloupotrebljeno i obesmišljeno.
Mnoga pitanja, naprosto, ne trpe ćutanje.
Ukoliko Vladan Stefanović ne želi da svojim kolegama, sa kojima deli hleb i profesiju, ali ne i državna sredstva i sudbinu, odgovori pošteno, onda bi, svakako, trebalo da odgovara nadležnim institucijama koje imaju načine i mehanizme da sve u šta se opravdano sumnja provere.
Novac iz opštinskih, gradskih, pokrajinske i državne kase obezbeđen je za dobrobit funkcionisanja svih, a ne samo medija na različite načine okupljenih oko Vladana Stefanovića, bilo kroz njegove firme, bilo kroz njegove medijske organizacije.
Neka od mnogih pitanja se naprosto nameću sama po sebi:
Da li je Stefanovićev projekat „Život, ljudi, događaji“, u stvari, jedan isti „projekat“ kom se u naslovu menjaju samo nazivi opština i gradova u kojima je njegova firma lane konkurisala? Kakvi su to TV projekti u trajanju „do pet minuta“, u praksi najčešće do 2 minuta, kojima se “doprinosi” javnom interesu za 24.650.000 dinara u čak 20 gradova i opština?
Gde možemo odgledati sve ove medijske priloge za koje su dobili sredstva Vladan Stefanović i Milan Šveljo i zašto nisu u celini javno dostupni, s obzirom na zakonsku obavezu i količinu dobijenog novca?
Zašto se novinarima i istraživačima ne dozvoljava da ostvare celovit uvid u konkretno pravdanje dobijenih sredstava ili suštinskog pravdanja mnogih projekata, u stvari, nema?
Postoji li čitava medijska hobotnica „stručnih komisija“ koja deli budžetski novac, često suprotno javnom i interesu države?
Kako to da su gotovo svuda u našem okruženju članovi medijskih komisija regrutovani iz udruženja „ComNet“, čiji je Stefanović osnivač i jedan od čelnika, Saveza udruženja “Asocijacija radio-televizija Srbije“, čiji je zastupnik i njima bliskih GONGO organizacija?
Kako Vladan Stefanović objašnjava učešće svojih saradnika i članova svojih uduženja u komisijama koje njegovim medijima dodeljuju sredstva?
Na primer, u Malom Iđošu 2021. godine sredstva su dobili: Stefanovićava VTV d. o. o. Subotica 550.000 dinara, njegov „V Production“ 580.000 i “Putevi prirode” 600.000, što je ukupno 1.730.000 od ukupno 2.500.000 dinara ponuđenih na tom konkursu.
Članovi komisije bili su: Vanja Đekić čiji je sajt 025.rs dobitnik značajnih sredstava na medijskim konkursima i član „ComNet“-a, Radojica Mali, čest predstavnik Stefanovićevih udruženja u medijskim komisijama i Vladimir Pavlović, koga je u Malom Iđošu predložio upravo Stefanovićev Savez udruženja “Asociacija radio-televizija Srbije“. Da li je sve to po zakonu i u savršenom redu?
Može li Vladan Stefanović da prikaže javnosti i kolegama sve svoje konkursne medijske priloge i kako je pravdao dobijena sredstva u preko 20 opština i gradova, uključujući konkurse na nivou pokrajine i republike ili to treba da provere nadležni organi?
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja 2021. godine Magazin „Dani“ i „Novobečejski dani“ Vladana Stefanovića dobili su 3.000.000 dinara (2 puta po 1.500.000 din, a ukupna vrednost projekta je bila 3.600.000 dinara). Realizovano je 15 tekstova, svaki na nepunoj stranici, pritom minornog sadržaja. Cena po tekstu iznosila je više od 2.000 evra, što prevazilazi plaćanja u najrenomiranijim svetskim listovima. Ima li Srbija interes i dovoljno novca da baš toliko plaća tekstove u dva minorna magazina?
Zašto je 320.000 dinara konkursnih para izvesni Milan Šveljo platio Stefanovićevoj firmi za „šminkanje i kostimiranje“?
Ta i mnoga druga pitanja zahtevaju odgovore Vladana Stefanovića. Medijsku javnost najviše zanima hoće li i ove godine sve biti ponovljeno, sva lakrdija i sramota u režiji Vladana Stefanovića i članova „stručnih komisija“ njegovih medijskih organizacija koja ukazuje na svojevrsno bezakonje?
Paradoksalno u svemu tome je da je država obezbedila dovoljno novca za lokalne medije, ali ta sredstva završavaju negde drugde. Možda i na privatnim računima pojedinaca koji tako, neko bi možda rekao paradoksalno, rade upravo protiv vlasti.
Najviše štete ima sama država, jer je, kao što je navedeno, obezbeđeno dovoljno sredstva za lokalno informisanje, ali se sredstva doslovno otimaju i zloupotrebljavaju zarad ličnih interesa pojedinaca. „Umreženi“ članovi komisija, orkestrirano i „jednoglasno“ otimaju pare iz opštinskih i gradskih budžeta.
Umesto napretka, lokalni mediji su na izdisaju ili se gase, predsednici opština i gradonačelnici, ili makar dobar deo njih, ćute i crvene zbog takvih otimačina iz budžeta.
Dokle?
