ENPosle dva propala pokušaja da se izaberu novi članovi upravnih odbora dva javna medijska servisa na aprilskim sednicama Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (nije bilo kvoruma), naredni sastanak Saveta zakazan je za 14. maj.
Od 61 kandidata treba izabrati 12, po šest za upravne odbore Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV). Pitanje je da li će kandidati dobiti potreban broj glasova, posebno zato što je Savet REM-a i dalje u krnjem sastavu. U slučaju da se to ne desi, sledi novi konkurs.
Kako saznaje Cenzolovka, od kandidature je odustao Vladimir Vuletić, dosadašnji predsednik Upravnog odbora RTS-a. Na naše pitanje za razloge povlačenja, Vuletić je poslao SMS: „Moj mandat u UO RTS je istekao 18. aprila.“
Kandidaturu je vrlo brzo nakon objavljivanja liste kandidata, u novembru prošle godine, povukla i dr Maja Radonić, dok je sa liste skinut Šćepan Praščević, koji je krajem prošle godine izabran u Upravni odbor RTS-a, na upražnjeno mesto.
Razlog povlačenja – sukob sa Bujoševićem?
Sudeći prema Vuletićevim izjavama i odlukama UO tokom dva neuspela pokušaja izbora novog direktora RTS-a, kao i prema pojedinim navodima medija, nije teško zaključiti da se prvi čovek Upravnog odbora ozbiljno razmimoilazio ili čak bio u sukobu sa Draganom Bujoševićem.
Bujošević je nedavno po drugi put izabran za generalnog direktora javnog servisa, i to tek u trećem pokušaju.
Razlozi za odbijanje njegove kandidature delovali su suviše formalno, u jednom slučaju čak bizarno – zato što nije potpisao kandidaturu. Tokom drugog pokušaja izbora generalnog direktora, kandidati nisu dobili dovoljan broj glasova članova Upravnog odbora, pa ni Bujošević.
Portal nova.rs objavio je da Vuletić nije glasao za izbor Bujoševića.
Vuletić je posle toga za RTS izjavio da se nada da će se na novi konkurs prijaviti veći broj kvalitetnih kandidata, što takođe govori o njegovom odnosu prema dotadašnjem direktoru RTS-a.
Poznato je i da je Upravni odbor, sa Vuletićem na čelu, u decembru 2018. godine tražio od Državne revizorske institucije da proveri poslovanje RTS-a. Revizor je, kako je Beta objavila, pronašao niz nepravilnosti u vezi sa javnim nabavkama, zaradama i raspodelom dobiti.
Odgovarajući na pismo potpredsednice Stranke slobode i pravde Marinike Tepić upućeno RTS-u, Vuletić je tada, kako je preneo Danas, rekao da Upravni odbor nije zvanično upoznat sa svim finansijskim tokovima u RTS-u.
Članovi UO „partijski deputati“
Istraživač javnog mnjenja Zoran Gavrilović iz organizacije BIRODI podseća da je Vuletić „u nekoliko nastupa ukazivao na potrebu da se RTS otvori prema publici“. „S obzirom na to da se to nije dogodilo, to može da bude razlog zašto je povukao kandidaturu.“
Politikolog Cvijetin Milivojević ne želi, kako kaže, da ulazi u lične odnose Bujoševića i Vuletića, ali smatra da Vuletić nije dobro radio svoj posao. Za Cenzolovku ističe da, kao građanin, nije zadovoljan ni radom Upravnog odbora, ni kompletnim funkcionisanjem RTS-a.
Najveći problem RTS-a, smatraju naši sagovornici, jeste politički, odnosno partijski pritisak na javni servis. Upravni odbor, smatra Milivojević, treba da čine ljudi sa harizmom i kredibilitetom, što trenutno nije slučaj.
„Šta je konkretno za to mesto preporučilo Šćepana Praščevića, koji je nedavno izabran za člana Upravnog odbora javnog medijskog servisa? Član UO je i neki čovek koji se predstavlja da je istoričar, a ujedno je i PR menadžer neke bolnice i politički analitičar SNS-a. Tu su i neki novinari koji nikada ranije nisu radili na televiziji. Slična je situacija i u Savetu REM-a koji bira članove upravnih odbora, to su isti takvi ljudi, bez harizme i kredibiliteta, što me navodi na zaključak da je reč o partijskim deputatima“, smatra Milivojević.
Iako bi RTS, kao javni medijski servis, trebalo da bude glasilo svih građana Srbije, Milivojević smatra da on to nije, jer se ne bavi svojom misijom.
„On ne informiše narod, već propagira, i to isključivo jedno mišljenje na sve teme. On žmuri umesto da gleda otvorenih očiju. Tako je već proteklih devet godina, i ja nisam video da se Upravni odbor potrudio da nešto izmeni“, zaključuje Milivojević.
Haos počeo sa kašnjenjem skupštinskog odbora
Upravni odbori RTS-a i RTV-a od 18. aprila ne rade, jer je istekao mandat šest članova (od devet). Iz RTS-a nisu odgovorili Cenzolovci kako komentarišu to što Savet REM-a nije uspeo da u zakonskom roku izabere nove članove UO i da li će to dovesti do problema u funkcionisanju RTS-a.
Olivera Zekić je za Cenzolovku rekla da je namera Saveta REM-a bila da u zakonskom roku izabere nove članove upravnih odbora RTS-a i RTV-a, ali da to zbog bolesti članova Saveta nije bilo moguće. Dodatno, kako kaže, bilo je mnogo nagomilanog posla, ponovo zbog kovida.
Kada je Savet odlučio da je vreme da izabere nove članove upravnih odbora javnih servisa, u kratkom roku je ostao bez dva člana – prvo je u decembru prošle godine Slobodan Cvejić podneo ostavku na to mesto, a u aprilu ove godine Zoran Simjanović je preminuo.
Tako je Savet ostao da radi sa sedam članova. Po dva člana se nisu pojavila na sednicama u aprilu, zbog bolesti. Odluke o izboru članova UO se donose dvotrećinskom većinom, tako da sa pet članova Savet nije imao kvorum.
Do zastoja u radu Saveta REM-a ipak nije moralo da dođe. Da je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine na vreme raspisao konkurs za izbor novog člana Saveta umesto Slobodana Cvejića, Savet REM-a bi sada imao osam članova. Naime, umesto 6. januara, kada je bio zakonski rok da se objavi konkurs, Odbor je to učinio čak tri meseca kasnije – 6. aprila.
U toku je i procedura za izbor novog člana Saveta REM-a. U roku od 15 dana od smrti člana Saveta, prema zakonu, Odbor bi trebalo da pokrene novi konkurs. S obzirom na to da je Zoran Simjanović preminuo 11. aprila, konkurs je trebalo da bude raspisan 26. aprila.
Na pitanje koji je razlog za opstrukciju ovog procesa izbora novih članova upravnih odbora javnih servisa, Zoran Gavrilović kaže da je razlog taj što se zakoni ne poštuju i što „pravila nema, jer je vladavina prava podređena dogovornom pravu“.
S druge strane, Cvijetin Milivojević smatra da je „opstrukcija naređena sa najvišeg državnog nivoa, kako bi se obesmislila svaka priča o upristojavanju medijskih uslova za izbore“.
