ENProblem koji mali emiteri imaju sa SOKOJ-em, govorim iz iskustva Radio Aleksinca, jeste visoka minimalna naknada zasnovana na tarifi iz 2011. godine. Tarifa nije menjana iako je u međuvremenu, 2012. izmenjen Zakon o autorskim i srodnim pravima (ZASP).
Inače, 2011. nije postignut dogovor SOKOJ-a i reprezentativnih udruženja, što nalaže zakon. Uprkos tome, SOKOJ je dobio saglasnost na tarifu od Komisije za autorska i srodna prava, a ta komisija je dopunom zakona iz 2012. godine ukinuta. Tada je članom 201. precizirano da saglasnost daje Zavod za intelektualnu svojinu.
Za sve ovo vreme, iako smo tražili, nismo dobili na uvid saglasnost Zavoda za intelektualnu svojinu, koju je na tarifu iz 2011. godine navodno dao.
U međuvremenu, 2014. godine, zaključen je Protokol između SOKOJ-a i ANEM-a, u kojem, u stavu 13, stoji da će ove organizacije u roku od 30 dana formirati zajedničku komisiju koja će da pripremi uslove za nove pregovore o tarifi, kao i stav 3 ovog protokola u kojem SOKOJ prihvata da će bez odlaganja inicirati pregovore o tarifi u skladu sa ZASP.
Ni pet godina nakon zaključivanja protokola i skoro sedam godina od izmene ZASP, SOKOJ i ANEM se o tarifi nisu dogovorili, niti su pokrenuli pregovore.
SOKOJ koristi okolnost iz člana 201. ZASPA kojim nije predviđen rok za dobijanje saglasnosti Zavoda za intelektualnu svojinu, i primenjuje tarifu na koju nema saglasnost zavoda, što im veoma odgovara.
Od 2011. godine SOKOJ medijima koji plaćaju minimalnu naknadu šalje račune i četiri puta uvećane.
SOKOJ koristi vakuum u pregovorima i dok se ne donese nova tarifa odobrava popust od 50 odsto, ali uz uslov da emiteri potpišu aneks ili novi ugovor kojim sebi daje neograničena prava.
Jedno od tih prava je da pružalac medijskih usluga izdvaja 2,5 odsto od sredstava namenjenih za sufinansiranje medijskih projekata, što je u suprotnosti sa stavom Ministarstva kulture i informisanja. Ko takav monopolistički aneks ne potpiše dobija raskid ugovora od SOKOJ-a, jer on jedini štiti kolektivna autorska prava.
Inače, minimalna naknada znatno je iznad prihoda koje mediji ostvaruju koristeći dela koja se štite. Naknada je u suprotnosti i sa čl. 170 ZASP, jer se tarifa po pravilu određuje u procentu od prihoda koje korisnik ostvaruje isključivo koristeći predmete zaštite.
Mi, pružaoci medijskih usluga, koji redovno plaćamo minimalnu naknadu na osnovu ugovora iz 2010, a ne tarife iz 2011. godine koja nema saglasnost Zavoda za intelektualnu svojinu, nismo protiv određivanja minimalne naknade kako se ne bi obezvredila autorska prava, ali smo za to da bude primerena ekonomskim mogućnostima lokalnih radio stanica.
SOKOJ prilikom određivanja tarife koristi broj stanovnika u području u kojem se program emitujem po popisu iz 2011. godine, ne uvažavajući smanjenje broja stanovnika, kao i činjenicu da ne pokrivaju cela područja (u našem slučaju, opština Aleksinac). Planom raspodele emiter je dužan da pokriva 60 odsto teritorije.
Zato molimo da hitno preduzmete određene korake kako bi se SOKOJ primorao da radi u okviru zakona i fer poslovne saradnje. Mi, mali emiteri nemamo kapaciteta i sredstava da ova pitanja pokrećemo pred Ustavnim sudom.
Spremni smo na razgovore sa SOKOJ-em. U razgovorima moraju da učestvuju dobri poznavaoci materije, a ne oni koje minimalna naknada ne dotiče.
