Vlast i mediji na jugu Srbije

Prethodno je Opštinski odbor SPS tužio vlasnika OK Radija Gorana Vlatkovića zbog objavljene vesti na dan lokalnih izbora, da su „socijalisti navodno doštampali 2.500 glasačkih listića kako bi dobili izbore“. Oštetni zahtevi su milionski, a iz redova vladajuće koalicije najavljuju nove tužbe protiv Novina Vranjskih zbog uvredljivih fotomontaža i tekstova koji zadiru u porodični život članova aktuelne koalicije. Licitira se brojkama od dvadesetak miliona dinara. Od vlasnika OK Radija socijalisti traže odštetu od 12 miliona dinara.


Sve izgleda iznenađujuće, jer koliko do juče Vranjske su za predstavnike u prvom redu DSS bile jedini „svetionik“ u rušenju „komunističke vlasti“. Vranjske su tokom kampanje na lokalnim izborima najveći prostor poklanjale upravo kandidatu DSS za predsednika opštine, Nenadu Nedeljkoviću, koji nije prošao za gradonačelnika, ali zato je na prvoj sednici kada su odbornici DSS,DS,NS,G17, SPO i Grupe građana nastupili jedinstveno izabran za šefa lokalnog parlamenta.


Vlasnik Vranjskih Vukašin Obradović imenovan je za direktora televizije, odlukom iste većine. Nakon što su socijalisti u skladu sa republičkim koalicionim sporazumom političku stvar u Vranju prelomili u svoju korist stvaranjem koalicije sa DSS i SRS, stvar se naglo okreće. DSS je od opozicione postala stranka na vlasti. Socijalistički brod dobio je novi vetar u jedra, kroz radikale i Koštuničine demokrate, pa je stvar vraćena u kolotečinu na koju su Vranjanci odavno svikli.


Isprofilisane da gađaju vlast i slabašna mesta u svim sektorima života, Novine Vranjske nastavljaju sa svojom misijom. Ali ovoga puta, da li svesno, protiv tripartitnog „političkog neprijatelja“ osveženog novim snagama koje su dobile u rukama poluge vlasti. Novinari ovog lista krenuli su u nastavak misije, koja je za ovaj list jedino moguća, a to je kritički pristup aktuelnoj južnjačkoj zbilji. Takvo pisanje samo je dodatno homgenizovalo tripartitnu koaliciju, a Vranjske odvelo na put najoštrije konfrontacije na lokalnom nivou od svog osnivanja pre deset godina.


I, ako postoji razlika između ondašnjeg i ovog vremena, jasno je da Njega nema, ali ima Njegovih i onih koji zarad svog usavršavanja političkog zanata, ali i opstanka na klizavom političkom nebu, sada nastupaju jedinstveno, a u skladu sa tranzicionim muljem koji se valja u svim sektorima javnog života, pa i u odnosu prema medijima.


Otežavajuću okolnost po Vranjske predstavlja i breme sudskog spora sa vladikom Pahomijem, najava takse za firmarinu od oko dvesta hiljada dinara, pritisak na oglašivače, zatvaranje izvora …Dve suprostavljene strane, u ovom slučaju lokalna vlast i Novine Vranjske nisu ostavile dovoljno prostora za uzajamnu komunikaciju osim onu „vi nas tekstom ili fotomontažom – mi vas tužbom i dodatnim pritiscima“, što se može tumačiti dodatnim animozitetom koji se umnožava i preti da metastazira u izuzetno složenim ekonomskim vremenima u kojima glavobolju imaju i vlast i mediji.


Sudovi po Srbiji kažnjavaju političare, ali i novinare. Preporuka OEBS da novinari zbog svojih tekstova ne idu u zatvor, ali da ukoliko naprave zakonsku grešku moraju da snose sankcije, najčešće novčane, može da bude dodatni adut onima koji su krenuli u rat protiv Vranjskih, a spremaju se možda i na nove pohode, čim uoče da im nešto nije po volji, ili u skladu sa aktuelnim političkim interesima.


Sada je u Vranju jasno da se ušlo u fazu najteže medijske polarizacije između aktuelne lokalne vlasti i Vranjskih u poslednjih deset godina. To može da nanese štetu podjednako svima u ime nekih budućih vremena, kada dođe do novih možda i izbora na svim nivoima.


Servisiranje interesa sada, a i tada, biće najvažniji politički posao, a u tome dosadašnja uloga Novina Vranjskih je sasvim časna, pitanje je samo ko će u narednoj predizbornoj kampanji građanima predstaviti one koji „su bili sa njima, ali su sada opet uz nas“.


I ono što je možda krucijalna stvar, to je da nezavisni mediji po Srbiji, a pogotovu u prestonici uvek iza sebe imaju određeni krug onih koji su spremni da stvar „popeglaju“, za razliku od svih novinara po provincijama koji sem čistog obraza i bedne crkavice mogu sebi da navuku omču sudskih sankcija, želeći samo da skrenu pažnju na ono što je ovde loše i s čime se treba izboriti. Vranje je u tom smislu nažalost, odličan primer.

Tagovi

Povezani tekstovi