Sloboda medija u Srbiji ostaje zarobljena u silaznoj spirali usled rekordnog nivoa fizičkog nasilja prema novinarima i novinarkama, pretnji smrću i onlajn kampanja blaćenja, zabrinjavajućeg nivoa nekažnjivosti, kao i čvrste političke kontrole nad medijskim okruženjem, zaključila je koalicija organizacija za slobodu medija.
Nakon dvodnevne misije u Beogradu, 26–27. marta, partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara i inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) ocenile su da je u protekloj godini došlo do daljeg pogoršanja, ostavljajući zemlju u produženoj i sve dubljoj krizi slobode medija. U odsustvu priznanja državnih zvaničnika o ozbiljnosti trenutne situacije u pogledu bezbednosti novinara i novinarki, delegacija upozorava da su šanse za dalje eskaliranje ozbiljnosti napada na novinare i novinarke opasno visoke. Brojni izveštaji o napadima na novinare i novinarke tokom izveštavanja o lokalnim izborima održanim u 10 opština u nedelju, 29. marta, nakon završetka misije, dodatno potvrđuju nalaze delegacije. Upotreba nasilja radi ograničavanja izveštavanja, kao i izostanak zaštite, stvaraju toksično okruženje koje ozbiljno otežava rad novinara i novinarki.
Misija je sprovedena u trenutku nezapamćenog broja fizičkih napada na novinare i novinarke i rasprostranjenih onlajn kampanja blaćenja, koje predvode ili pojačavaju uticajni članovi vladajuće stranke. Nakon misije solidarnosti koju je MFRR sproveo u aprilu 2025. godine, situacija se dodatno pogoršala, uprkos ponovljenim pozivima na delovanje. Od smrtonosnog urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine i talasa protesta širom zemlje koji je usledio, na platformi Mapping Media Freedom dokumentovano je 294 kršenja slobode medija usmerena na 513 medijskih profesionalaca i subjekata. U tom periodu, Srbija je takođe bila među zemljama u Evropi sa najvećim brojem upozorenja o kršenjima slobode medija na Platformi Saveta Evrope. Nakon sastanaka sa novinarima, urednicima, sindikatima i udruženjima, Vrhovnim javnim tužilaštvom, policijom, predstavnicima vlade i parlamenta, medijima, javnim servisom, međunarodnom zajednicom i organizacijama civilnog društva, delegacija izražava zabrinutost da su novinari i novinarke zarobljeni u spirali nasilja uz vrlo ograničene mehanizme zaštite.
Medijsko okruženje u Srbiji karakterišu fizički napadi – često počinjeni od strane onih koji su zaduženi za zaštitu novinara i novinarki – verbalne pretnje, uključujući pretnje smrću, podsticanje na nasilje i zapaljivu retoriku koja produbljuje podele, kao i izražena zarobljenost medija. Kršenja se šire i na onlajn prostor; pored kampanja blaćenja na internetu, koordinisani bot napadi na naloge nezavisnih medija i novinara na društvenim mrežama, kao i Distributed Denial of Service (DDoS) napadi na informativne sajtove, pojavili su se kao nova sredstva cenzure. Nekontrolisana upotreba špijunskog softvera protiv novinara i novinarki i medijskih radnika, kao i izostanak brzih i nezavisnih istraga u tim slučajevima, ostaju ozbiljan razlog za zabrinutost koji zahteva hitnu pažnju nadležnih organa. Do sada niko nije odgovarao za ove slučajeve. Rasprostranjena kršenja dokumentovana su kroz upozorenja objavljena na Platformi Saveta Evrope i Mapping Media Freedom platformi, a potvrđena su i neposrednim svedočenjima novinara i novinarki iz štampanih, elektronskih i onlajn medija.
Tokom sastanka sa Anom Brnabić, predsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, delegacija je razgovarala o stanju slobode medija u Srbiji i pozvala vlasti da ispune pojačanu odgovornost koju imaju kao nosioci vlasti, da se uzdrže od diskreditovanja, demonizacije i targetiranja novinara i i novinarki, te da osude sve napade. Iako je delegaciji rekla da je upoznata sa konkretnim pretnjama novinarima i novinarkama i sa zlokobnim nasleđem nekažnjivosti, koje ilustruje ubistvo Slavka Ćuruvije, činilo se da se to ne odnosi na čitav spektar pretnji upućenih novinarima i novinarkama, uključujući i one koje dolaze od vladajuće stranke, a koje dodatno pojačavaju provladini tabloidni mediji, društvene mreže i pristalice te stranke. Gospođa Brnabić se obavezala da unapredi stopu odgovora vlasti na upozorenja objavljena na Platformi Saveta Evrope. Od pokretanja Platforme 2015. godine, na 61% upozorenja iz Srbije nije odgovoreno. Stopa neodgovaranja u 2025. godini, koja se poklapa sa zabeleženim porastom broja upozorenja, iznosila je 85%. Delegacija je pozdravila ovo obavezivanje, ali je ponovila zahtev da gospođa Brnabić obustavi političke napade i da ih osudi kada dolaze od drugih, kao ključni prvi korak ka obnovi poverenja u spremnost države da unapredi slobodu medija u zemlji.
Povećano nasilje nad medijima, podstaknuto masovnim protestima širom zemlje kao reakcijom na tragediju urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kao i snažnim odgovorom države koji je usledio, dodatno se pogoršalo tokom 2025. i nastavlja se i u 2026. godini. Vrhovno javno tužilaštvo potvrdilo je da je došlo do povećanja od 115% u broju predmeta koji su mu upućeni u vezi sa medijskim radnicima, kao i do porasta od 367% u slučajevima koji se odnose na fizičke napade. Ovaj nagli rast krivičnih dela praćen je zabrinjavajućim nivoom nekažnjivosti. Tokom 2025. godine, pravosudni organi doneli su svega tri osuđujuće presude počiniocima krivičnih dela nad novinarima i i novinarkama. Ključni faktor, zaključila je delegacija, jeste kontinuirano urušavanje vladavine prava, kao i sistema namenjenih zaštiti novinara i novinarki u Srbiji. Nedovoljno efikasan odgovor policije na zahteve tužilaštva u vezi sa napadima na novinare i novinarke dovodi do sistematskog neuspeha u prikupljanju dovoljno dokaza koji bi omogućili pokretanje krivičnih postupaka.
Uloga policije je ključna za pitanje bezbednosti novinara i novinarki. Međutim, tokom sastanaka sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Policijskom upravom za grad Beograd i Upravom kriminalističke policije, delegacija je bila zabrinuta zbog izostanka bilo kakvog priznanja ozbiljnosti problema i propusta policije u zaštiti novinara i novinarki i istrazi kršenja usmerenih protiv njih. Delegacija nije obaveštena ni o jednom slučaju u kojem je policijski službenik snosio odgovornost za navode o neprofesionalnom postupanju ili propust da reaguje. Čak i kada su predstavljeni konkretni i dobro dokumentovani primeri u kojima su policijski službenici bili počinioci napada, predstavnici organa za sprovođenje zakona nisu reagovali na način koji bi ukazivao na spremnost da iz ovih propusta izvuku pouke i ispune svoju zakonsku obavezu zaštite novinara i novinarki.
Na sistemskom nivou, delegacija je izrazila kontinuiranu zabrinutost zbog nefunkcionisanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Odsustvo funkcionalnog i nezavisnog Saveta REM-a predstavlja ozbiljnu prepreku za efikasno regulisanje elektronskih medija u celini, kao i za proces izdavanja dozvola. Ovakva situacija utiče i na upravljanje Radio-televizijom Srbije (RTS), javnim medijskim servisom, kao i na mehanizme njenog nadzora. Imajući u vidu da mandat četvoro članova Upravnog odbora RTS-a ističe u junu, kao i da se uskoro očekuju opšti izbori, odsustvo Saveta REM-a ili bilo kakvog vremenskog okvira za njegovo imenovanje nastaviće da produbljuje neizvesnost u vezi sa RTS-om i širim medijskim prostorom. Tokom sastanka, gospođa Brnabić je izrazila frustraciju zbog nastale situacije i želju da se pronađe rešenje, u saradnji sa međunarodnim telima. Delegacija naglašava da, kako bi proces bio kredibilan i prihvatljiv u skladu sa zakonodavstvom Srbije i mehanizmima pristupanja EU, izbor mora rezultirati imenovanjem profesionalnog, pluralističkog i istinski nezavisnog tela koje deluje u javnom interesu, a ne u odbrani političkih interesa. Ovi principi su apsolutno neupitni za ovaj proces.
Spektar pretnji sa kojima se novinari i novinarke suočavaju raznovrstan je i složen. Sve češće se protiv novinara i novinarki koriste građanski i krivični postupci kako bi se ograničilo njihovo izveštavanje, kroz pretnju skupim i dugotrajnim sudskim procesima. Podaci Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP tužbi identifikovali su 48 SLAPP postupaka usmerenih protiv novinara, urednika, izdavača i medija od 2020. godine. Istraživački medij KRIK trenutno se suočava sa 14 sudskih postupaka. Dok veći i vidljiviji mediji ponekad mogu da odgovore kroz javne akcije solidarnosti i prikupljanje sredstava putem donacija za svoju odbranu, za lokalne medije, koji se već suočavaju sa ekonomskim poteškoćama, zloupotrebljeni pravni postupak može biti dovoljan da ugasi njihovo izveštavanje. Preporuka Saveta Evrope o suzbijanju zloupotrebe SLAPP tužbi uspostavlja detaljan okvir koji omogućava državama članicama, poput Srbije, da se na smislen način suprotstave ovakvim tužbama i zaštite novinarstvo. Gospođa Brnabić je ukazala na spremnost da se ovo pitanje reši, a ove preporuke predstavljaju snažnu polaznu osnovu.
Uprkos jasnim podacima koje pružaju same pravosudne institucije Srbije o visokom broju napada na novinare i novinarke, nakon sastanaka misije uočen je dubok nesklad između ozbiljnosti situacije na terenu i procene i odgovora nadležnih organa. Neophodna je jasna politička volja kako bi se prekinula silazna spirala i obezbedilo da svi napadi na medije budu adekvatno sankcionisani u skladu sa zakonom. Dok se to ne dogodi, i dok se politički pritisci na nezavisno novinarstvo ne smanje, sloboda medija će nastaviti da trpi, podrivajući aspiracije Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.
Partneri misije objaviće izveštaj sa nalazima i preporukama upućenim vlastima u Srbiji, koji će takođe biti dostavljen Savetu Evrope, Evropskoj uniji i Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Misiju je predvodila organizacija Article 19 Evropa, a učestvovali su i Udruženje evropskih novinara (AEJ), Komitet za zaštitu novinara (CPJ), Evropska radiodifuzna unija (EBU), Evropska federacija novinara (EFJ), Evropski centar za slobodu medija (ECPMF), Index on Censorship, Međunarodni institut za štampu (IPI), Opservatorija za Balkan Kavkaz Transevropa (OBCT) i Reporteri bez granica (RSF).
Izvor: MFRR
