EN
U Vodiču za izveštavanje o klimatskim promenama Skupštine slobodnog novinarstva (Freelance Journalism Assembly, projekat Evropskog novinarskog centra iz Holandije) navodi se da dobro izveštavanje o ovoj temi može:
– predstaviti potencijalna globalna i lokalna rešenja;
– blagovremeno i tačno informisati javnost o naučnim podacima i istraživanjima;
– obrazovati publiku i učiniti ovu veliku temu razumljivijom;
– podsticati društvo na rešavanje problema…
Za novinara je važno da se fokusira na konkretna pitanja jer klimatske promene obuhvataju širok spektar tema. S druge strane, može se obrađivati i više tema, ali tako što će se odabrati određeni ugao posmatranja svih njih, dodaje se u Vodiču.
Amrita Gupta iz organizacije Earth Journalism Network (EJN) kaže da novinari treba da budu što precizniji prilikom definisanja problema koji su uzrokovani klimatskim promenama, pošto nije dovoljno samo reći da se povećava njihova učestalost ili intenzitet.
„Mi to možemo bolje. Šta je pokrenulo te promene? Zašto je baš ovaj region pogođen na ovaj način? Obratite se klimatolozima i neka vas oni sprovedu kroz to“, objašnjava ona.
Treba predstaviti konkretnu priču, a ne opšte istraživanje
Novinari, prema Vodiču, treba da traže sagovornike među onima koji su direktno pogođeni problemom o kom izveštavaju, koji imaju „živo iskustvo“ sa klimatskim promenama i dosta znaju o tome šta se na lokalu događa.
Dodaje se još da su žene, pripadnici siromašnijih zajednica itd. u izveštajima o klimatskim promenama najčešće predstavljeni kao preživeli ili žrtve, ali oni mogu biti i izvor važnih informacija za stručnjake.
Novinarka Lusi Šerif, koja se bavi pitanjima životne sredine, kaže da će poseban ugao ovom problemu dati izvori i sagovornici koji nisu mnogo zastupljeni u drugim medijima.
„Pronađite jake likove, jer ekološke priče ’mogu biti pomalo suve’“, dodaje ona i savetuje kolege da predstavljaju neku posebnu priču, a ne opšte istraživanje.
Ona preporučuje novinarima da budu realni kada predstavljaju kako svet funkcioniše.
„U izveštavanjima se poljoprivrednici često nazivaju ’lošim momcima’ zbog korišćenja vode i doprinosa emisiji ugljenika. Imajte u vidu da većina njih proizvodi hranu i za nas. Stvaranje sukoba između te dve strane je beskorisno“, zaključuje Šerif.
Primeri dobre prakse inspirišu ljude širom sveta
Imelda V. Abano iz EJN savetuje novinare da značaj teme kojom se bave pokažu tako što će odgovoriti na pitanja zašto je ona važna za publiku i zašto baš sada treba da se bave određenim pitanjima vezanim za promene klime.
S tim u vezi, u Vodiču se navodi da treba razmišljati i o poklapanju ekoloških pitanja sa svakodnevnim događajima ili aktuelnim temama. Takav pristup pomogao bi novinaru da pronađe nov ugao posmatranja neke goruće teme.
Ukazuje se i na to da posmatranje uticaja klimatskih promena na neku zajednicu ili načina na koji se ljudi bore protiv negativnih posledica može inspirisati ljude na različitim krajevima sveta da čine isto.
„Nešto što se dešava u malom selu u Indiji može se primeniti i u velikom gradu u Evropi“, kaže Ajuši Šah, novinar i jedan od osnivača podkasta Eco-Spotlight iz Indije.
Kako bi uneli raznolikost u svoje izveštaje i pronašli nove, manje istražene uglove priča, novinarima se preporučuje da preispituju dominantna razumevanja ekoloških kriza ili rešenja – na primer, koliko su određena rešenja koja se nude pristupačna različitim ljudima i zajednicama pogođenim klimatskim promenama.
„Uzmimo veganstvo kao primer. Koliko ljudi na svetu može priuštiti sebi život bez mlečnih proizvoda?“, objašnjava Šah.
Publici su potrebni i naučni dokazi i emocionalna privlačnost
Iz EJN objašnjavaju da javnost traži sve čvršće, naučno zasnovane informacije o klimatskim promenama ili životnoj sredini, te da sve više novinara mora razumeti složenost ovih pitanja.
„Vaša priča će verovatno uključivati naučne radove, istraživanja ili pojmove. Pročitajte više recenziranih naučnih izveštaja, treba da razumete nauku koja stoji iza klimatskih promena, kontaktirajte sa naučnicima, idite na obuku“, savetuje Abano.
S druge strane, u Vodiču se navodi da je i kod prenošenja naučnih činjenica važno održavati ravnotežu.
„Da bi ljudi ostali fokusirani na priču, potrebni su vam i naučni dokazi i način da emotivno privučete čitaoca“, objašnjava Imogen Malpas, urednica rubrike o životnoj sredini i energiji na sajtu The Conversation UK.
Novinarima se savetuje da dodatno objasne stručne pojmove koji bi mogli da zbune publiku.
Primeri za određena pitanja, čak i oni hipotetički, mogu pružiti publici kontekst i lakše razumevanje, podseća Malpas, koja sugeriše da ti primeri treba da budu živo oslikani razumljivim jezikom, što će ih približiti publici.
Novinari se upozoravaju da budu oprezni prilikom korišćenja žargona, te da biraju reči i fraze kojima će pojednostaviti teško shvatljive pojmove.
„Neki mediji već su se udaljili od pojma ’klimatske promene’ prema ’klimatskoj krizi’“, dodaju oni.
U Vodiču se savetuje novinarima da procene rizike ukoliko izveštavaju o preduzećima, vladama ili pojedincima, ili putuju u državu sa bezbednosnim problemima, te da investiraju u digitalnu, fizičku i pravnu zaštitu.
ReliefWeb je prikupio primere rizika sa kojima se suočavaju novinari koji izveštavaju o ekološkim problemima, a Earth Journalism Network je objavio vodič za njihovu bezbednost.
Globalna mreža istraživačkih novinara (The Global Investigative Journalism Network) ponudila je niz ideja za istraživačke novinare o izveštavanju o ekološkim pitanjima.
