EN
„Đilasovi mediji“, „NATO opozicija“, „Šolakovi mediji“, „Đilasovi nasilnici“, „NATO Ponoš“, „Lažna elita“ – sve ovo je samo deo sintagmi koje su koristili mediji naklonjeni vlasti kako bi diskreditovali političke protivnike tokom izborne kampanje.
Prenošenje intervjua Aleksandra Vučića datom televiziji Informer na 80 lokalnih i kablovskih televizija u Srbiji deluje zapanjujuće, ali ne i iznenađujuće. Prorežimski mediji se već neko vreme umrežavaju i međusobno dele sadržaje oslikavajući pejzaž kakav odgovara aktuelnoj vlasti. Ono što se odvija na televizijskim kanalima deo je šire slike koja obuhvata i onlajn sferu.
Analiza VOICE-a pokazuje da je od 1. do 17. decembra u medijima iz Vojvodine objavljeno gotovo 70 tekstova u kojima se napada opozicija, a koji su prethodno objavljeni na portalu 24sedam.rs. Ovi tekstovi reprodukovani su više od 470 puta u barem 16 medija iz Vojvodine.
Prema analizi, mediji bliski vladajućoj stranci izgradili su mrežu čiji je cilj da se blati opozicija. Kao autor ovih tekstova potpisan je sajt 24sedam.rs, iza kojeg stoji kompanija Digital Media Network, ali se kao jedan od osnivača navodi i Ostoja Mijailović, istaknuti član Srpske napredne stranke i predsednik KK Partizan.
Manipulativne sadržaje sa 24sedam.rs objavljivali su NS uživo, Gradske info, Dnevnik, Vojvodina uživo, Novosadska, 025.rs, 025info, Dunav TV, RTV Pančevo, Evršac, Kikindski portal, Vojvođanski, Naše mesto, Epančevo, Q-media, 024info.
Prema javno dostupnim podacima, medijima iz ove „mreže“ u 2023. godini dodeljene su desetine miliona dinara na ime državne pomoći.
Kopi-pejst blaćenje
„Psihopate i lopovi opet prete: Hoće da hapse Vučića oni koji bi trebalo da su iza rešetaka“, naslov je teksta koji prati fotografija Dragana Đilasa, Marinike Tepić, Miroslava Aleksića i Vladimira Obradovića.
„Glas za opoziciju je glas za Đilasa, tačnije za nasilje, pretnje, otimanje“, „Strane službe spremaju haos u Srbiji: Ulažu maksimalne napore da bi destabilizovali našu zemlju zbog suverenističke politike“, „Aljbin i Marinika na istom zadatku! Mediji pod Kurtijevom kontrolom šire laži u pokušaju rušenja Srbije!“, „Aleksić umesto da se pokrije ušima pametuje: Soli pamet o lečenju dece, a trebalo bi da ustane i aplaudira Vučiću“, „Ako opozicija dođe na vlast Srbijom će zavladati medijski mrak: Ovaj video to jasno dokazuje“, „Strani špijuni poslati u Srbiju da pomognu NATO opoziciji: Dojavama o bombama pokušavaju da izazovu paniku, glavni cilj je rušenje vlasti“, „Posle izbora (ako pobede) ukidaju Republiku Srpsku“, neki su od naslova objavljenih u ovom periodu.
Karakteristično za ove tekstove je to što su prenošeni bez izmena, pa su tako mediji prenosili i slovne i pravopisne greške iz samog naslova. Tako je 23. decembra objavljen tekst sa naslovom „Opozicija debakl na izborima prekirva haosom: Od Srbije protiv nasilja do nasiljem protiv Srbije“. Ovaj tekst je objavljen u još 11 medija u Vojvodini, a samo dva su uočila grešku i ispravila je.
Ko čini „mrežu“?
Najviše tekstova u analiziranom periodu objavio je NS uživo, koji je nedavno dobio i frekvenciju za emitovanje radijskog programa. Od 1. do 17. decembra, odnosno do izbornog dana, ovaj sajt je objavio 64 teksta koji su prethodno objavljeni na 24sedam.rs.
Ukoliko se posmatra ceo decembar, ovaj portal je preneo najmanje 138 tekstova sa 24sedam, a posebno su bili angažovani tokom trajanja protesta u post-izbornom periodu.
Većina tekstova koje je preneo NS uživo objavljeni su i na portalu Gradske info iz Novog Sada, čiji je slogan „Pozitivna strana grada“. Tako su se za 17 dana decembra na ovom portalu pojavila barem 54 teksta sa 24sedam. Iza portala Gradske info stoji Ognjana Starović, inače sestra državnog sekretara Nemanje Starovića.
Najmanje 47 tekstova preneo je i somborski portal 025.rs, a većinu njih objavio je i 025info.rs. Po broju prenetih tekstova ističu se i Evršac (42), Vojvodina uživo (41), Epančevo (36), Novosadska (35), Q-media (25).
Po prenošenju sadržaja sa 24sedam izdvaja se i novosadski Dnevnik, koji je u analiziranom periodu objavio barem 30 tekstova.
Zanimljiv je slučaj portala Naše mesto koji izveštava o dešavanjima sa teritorije Sombora, Kule, Vrbasa i Odžaka. Na ovom mediju pojavilo se barem 10 tekstova prvobitno objavljenih na 24sedam. Međutim, nijedan od linkova više nije ispravan, odnosno vodi ka praznoj stranici.
Ovaj medij je specifičan po tome što je, kako je pisala Cenzolovka 2019. godine, tadašnje uredništvo odustalo od izveštavanja o političkim temama zbog pritisaka i uvreda kojima su bili izloženi. Razlog je, po svemu sudeći, bilo izveštavanje sa protesta „Jedan od pet miliona“.
Za portale kao što je Evršac brojku od 42 preneta teksta potrebno je staviti u kontekst male produkcije vesti. Ovaj portal na dnevnom nivou retko kad objavljuje više od 15 sadržaja.
Milioni na ime državne pomoći
Prema podacima iz Registra medija, mediji koji su obuhvaćeni analizom dobili su milione dinara na ime državne pomoći tokom 2023. godine. Mediji iz ove grupe dobili su ukupno više od 53 miliona dinara kroz sufinansiranje. Ipak, treba napomenuti da nisu svi mediji dobijali pomoć, dok su neki, poput Kikindskog portala, dobijale male iznose.
Glavni „kreator“ sadržaja 24sedam.rs u protekloj godini dobio je čak četiri miliona dinara od Opštine Ruma.
Međutim, ubedljivi šampion u novčanoj pomoći je Novosadska televizija. Sam sajt ove lokalne televizije, koji je registrovan u martu prošle godine, nije dobio novčanu pomoć kroz konkursno sufinansiranje. Ipak, kada je reč o televiziji, situacija je znatno drugačija – samo u 2023. Novosadska televizija je dobila više od 26,2 miliona dinara kroz konkursno sufinansiranje. Ukoliko se posmatra period od 2021. godine, tada suma postaje veća od 77,7 miliona dinara.
Značajnu pomoć u iznosu od 8,7 miliona dinara prošle godine dobio je i portal Gradske info.
Skrozza: Opozicija svedena na nivo rijaliti zvezda
Novinarka i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza kaže da su mediji koji su izveštavali na ovaj način prekršili Kodeks novinara Srbije. Tačnije, prekršene su odredbe poglavlja 1, poglavlja 2, kao i četvra tačka poglavlja 4.
Prema ovim poglavljima, obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije, odnosno da mediji imaju pravo na različite uređivačke koncepte, ali da je obaveza novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja. Tačka dva četvrtog poglavlja odnosi se na dva međusobno nezavisna izvora koja su „posebno poželjna u slučaju postojanja indicije da zvaničan izvor daju nepotpunu i/ili neproverenu informaciju“.
„Takođe, ima tu i kršenja prava na privatnost, nepouzdanih izvora, moglo bi se reći čak i neoznačenog oglašavanja – jer, ako u više medija imamo iste tekstove s identičnim naslovima, logično je pretpostaviti da svi potiču iz istog izvora i da su mediji dobili ovakvu ili onakvu naknadu za to“, dodaje Tamara Skrozza.
Na pitanje šta je, osim blaćenja, poenta ovakvog načina rada i umrežavanja, da li se cilja na mržnju prema opoziciji, indiferentnost, potpuno dezinformisanje građana ili nešto četvrto, Skrozza kaže da je reč o sinergiji – zajedničkom delovanju svih tih faktora, koji tako ujedinjeni dovode do potpunog obesmišljavanja politike i političkog delovanja.
„Opozicione stranke i njihovi lideri svedeni su na nivo zvezda rijalitija, predstavljeni kao amoralni ljudi bez ikakvih kvaliteta, pa je to ponovljeno nebrojeno puta. Tu neminovno dolazimo do pitanja čime se ti ljudi uopšte bave, s kojim pravom, šta će nam oni, kad imamo čoveka koji misli o svemu i sve najbolje zna. Mislim da je to i takvo obesmišljavanje daleko opasniije od npr. mržnje, zato što čem ljude, i to ne samo u pogledu političkog, već i svakog drugog angažmana“, objašnjava sagovornica VOICE-a.
Izborni kontekst
Na konferenciji Saveta za štampu na kojoj su predstavljeni rezultati kršenja Kodeksa novinara Srbije u drugoj polovini 2023. godine, istaknuto je da „većina medija vrlo iscrpno izveštava o idejama i aktivnostima vlasti, uz potpuno prećutkivanje i selektivno informisanje onoga što je negativno za vlast“.
Takođe, ukazano je i na to da je izveštavanje o opoziciji u tabloidima „uglavnom“ negativno, uz nepotpisane tekstove u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i liderima.
Analiza VOICE-a podudara se i sa analizom izveštavanja o izborima koju je objavila SHARE Fondacija. Prema ovoj analizi, opozicione političke opcije i nezavisni mediji gotovo bez izuzetka su obeleženi kao promoteri tuđih interesa, pa samim tim i domaći izdajnici.
„Simptomatično je da iako postoji spektar opozicionih politika i nezavisnih medija, svi su smešteni u isti koš. Na ovaj način vlast održava predstavu o sebi, pa i čitavoj državi, kao žrtvi organizovanih i koordinisanih napada, stvarajući uniformisanog neprijatelja kroz otuđivanje svih onih koji su na neki način kritični prema politici vlasti, društvenim pojavama i slično“, navodi se u analizi SHARE-a.
Dodaje se i da je na osnovu medija koji izveštavaju kritički i pokušavaju da osvetle problematične teme, evidentno potpuno odsustvo legitimiteta vlasti da državu „brani“ od njenih građana i građanki, koji su zapravo ti koji su izloženi pritiscima, ucenama i pretnjama.
Bilo da je reč o lokalnim opozicionim političarima i političarkama, aktivistima i aktivistkinjama, predstavnicima i predstavnicama akademske zajednice, građanima i građankama, depersonalizovani pristup kritičarima vlasti kao monolitnom podrivajućem faktoru, održava njihovu demonizaciju i irelevantnost, odnosno politički status kvo.
Tamara Skrozza za VOICE dodaje da je u ovom trenutku teško procenjivati političke efekte ovakvog izveštavanja.
„S jedne strane, ono svakako doprinosi dobrom izbornom rezultatu vladajuće koalicije. S druge, međutim, imamo medijski fenomen koji u istorijskom kontekstu traje suviše kratko. Za sada ono pasivizira i intelektualno destimuliše medijske konzumente, ali dugoročno, sasvim je moguće da će ljudi prirodnim putem prozreti tu igru, shvatiti da ih lažu i na kraju glasati za promene, baš zato što su bili tako i toliko obmanjivani“, zaključuje Tamara Skrozza za VOICE.
Izvor: VOICE
