Srbija
je ispunila uslove za dobijanje statusa kandidata za Evropsku uniju, pao je i
šengenski zid… Da se zna.
Novinarka
Danasa Slađana Novosel je, na primer, preko novopazarskog sajta Sandžak pres
optužena da stoji iza fantomske organizacije Otpor Sandžaka. Uz to su sledile
optužbe da nastavlja obračun sa islamskom zajednicom kroz „perfidne tekstove o
vraćanju jedinstva islamskoj zajednici“ i stvaranju novih konfuzija. Izgleda da
je profesionalno izveštavanje o događajima iz lokalnih sredina i dalje nepoželjno
i da svaka vlast, pa bila ona i najsitnija, smatra da je poželjno držati
novinare pod kontrolom. Jer neinformisan narod je zaostao narod. A izgleda da
je to cilj. Dovoljno je registrovati sajt u inostranstvu, izabrati metu, a onda
nekažnjeno lepiti etikete neposlušnim novinarima.
Da
su novinari ponovo na meti pokazalo je Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu koje je
podiglo optužnicu, bez istrage, protiv glavnog i odgovornog urednika
Nacionalnog građanskog lista Milorada Bojovića i novinarke Jelene Spasićzbog
navodnog odavanja državne tajne. Šta je bilo sporno u tekstu „Državni organi
potpuno nespremni za rat“? Jednostavno, objavljivanje skupštinskog dokumenta o
odbijanju javnih preduzeća da sarađuju sa Vojskom Srbije. Tužilaštvo je ne samo
podiglo optužnicu nego je i zatražilo da se suđenje zatvori za javnost.
Poslednja zatvorena suđenja bila su u vreme Miloševićevog režima, mada se ni
ona otvorena nisu mnogo razlikovala jer je od početka postupka bivalo jasno
kakva će biti „nepristrasna“ sudska odluka.
Tužilac
je optužio Bojovića da je nekog u Skupštini Srbije ubedio da mu dostavi taj
materijal, koji je kasnije objavljen. To bi trebalo da znači da ako većne mogu
(ne smeju) da pokrenu postupak protiv nekog od narodnih poslanika, onda nije
loše da malo i novinari stradaju. Država je odlučila da pokaže moć, ali je po
ko zna koji put pokazala da tužioci i dalje rade po nalogu politike. Džaba
medijske strategije, zaklinjanje u dekriminalizaciju klevete i ostale prazne
priče. Oduvek su nezavisni novinari bili na meti tužilaštava. Raznoraznih. Pod
raznim režimima i vlastima. Uvek su bili trn u oku jer se nisu, kao većina
državnih medija, poslušnički odnosili prema vlasti i zamazivali oči javnosti
lažima političara.
Za
one koji nisu obavešteni, još jednom – Miloševićje izgubio vlast na
septembarskim izborima 2000.
