Mediji bliski vlasti beskrupulozno rade propagandu za vladajuću partiju i vladajuću strukturu, i za to su bogato nagrađeni. Ostali, oni koji imaju kritički odnos prema vlasti, u nepovoljnom su ekonomskom položaju i preti im gašenje
U budžetu Valjeva za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, u ovoj godini, opredeljeno je 11 miliona dinara ili samo 0,22 posto budžeta. Uprkos apelu medijskih udruženja da taj procenat bude veći, i sve vidljivijeg urušavanja naročito lokalnih medija, lokalna vlast se ne obazire smatrajući da je to „sasvim dovoljno“, te da mediji „imaju priliku da sredstva za funkcionisanje mogu da obezbede i iz drugih izvora“.
Najveći deo tog medijskog kolača pripada medijima koji su po ukusu vlasti, dok simboličan deo odlazi nezavisnim medijima, a neretko ostaju i bez tih mrvica. U Valjevu, već tradicinalno, najviše novca za sufinansiranje projekata dobijaju lokalne televizije – V5 Televizija i TV Va plus, s tim što je jedna uvek „jača“. Prošle godine od 11 miliona dinara, V5 Televizija je dobila četiri, TV Va plus je pripalo 2,5 miliona, dok je 4,5 miliona raspoređeno na ostalih 17 projekata. Pored tog novca mediji „po ukusu vlasti“ dobijaju novac, što je suprotno zakonu, da izveštavaju sa nekih skupštinskih odbora, da prate rad mesnih zajednica… Zarađuju i tako što lokalna vlast preko tih medija čestita građanima praznike, reklamiraju koncerte i slično, i sve to se naravno plaća novcem iz budžeta.
Klijentelistički mediji
Koncept da mediji rade posao od javnog interesa, a za lični novac, pokazao se kao neodrživ, kao što je nemoguće da se prihodi obezbede preko reklama kojim bi se finansirao javni posao. Takav koncept teško može da opstane i na nacionalnom nivou, a naročito ne može na lokalnom. Ko ima interes da se reklamira na lokalu u ovako centralizovanoj državi gde se većina odluka donosi van Valjeva. Valjevska lokalna samouprava i veći deo valjevske privrede su samo protočni bojler i isključivo zavise od odluka koje se donose u Beogradu. Tako da je i privrednicima i političarima mnogo važnije da imaju dobre veze u vrhu vladajuće partije i u Beogradu, nego da imaju reklamu za svoj proizvod u lokalnom mediju.
Koncept na kome je zakonski regulisano novinarstvo, trebalo je da novinare postavi nezavisne od vlasti, međutim, novinari i mediji nikada više nisu zavislili od vlasti. Danas opstaju samo klijentelistički mediji koji se obilato finansiraju iz javnih sredstava. Jednim delom novac obezbeđuju kroz projektno sufinansiranje, ali dobrim delom se finansiraju potpuno suprotno Zakonu o javnom informisanju, ali to nije sankcionisano niti neko pokreće bilo kakvu proceduru da to učini.
Mračna budućnost
U lokalnim medijima danas pretežno rade novinari sa višedecenijskim iskustvom, oni koji su se za taj posao opredelili u nekim srećnijim vremenima, oni koji su se za taj posao obrazovali i obučili. Kada prestanu da rade, nezavisnog novinarstva, novinarstva sa integritetom novinara neće biti, jer da biste bili novinar morate da budete obrazovan čovek i ekonomski nezavisan. Novinari u valjevskim nezavisnim medijima imaju manju zaradu od fizičkog radnika u privredi.
Nezavisno lokalno novinarstvo u budućnosti neće postojati. Opstaće klijentelističko-plaćeničko. Ko je za to zainteresovan? Zainteresovana je politička elita, koja i danas plaća, naravno javnim novcem, i određene interesne grupe. Ukoliko oni finansiraju medije, to više nije novinarstvo nego su lažne slike, obojena stvarnost koja nema veze sa realnošću. Mediji bliski vlasti beskrupulozno rade propagandu za vladajuću partiju i vladajuću strukturu, i za to su bogato nagrađeni. Svi ostali, oni koji imaju kritički odnos prema vlasti, u nepovoljnom su ekonomskom položaju i preti im gašenje.
U poslednjih deset godina nije se pojavio nijedan mlad novinar, a neće se pojaviti ni u budućih 100 pri ovako nakaradno postavljenom sistemu, koji je nelogičan, a pritom se obilato zloupotrebljava.
Diskriminacija medija
Diskriminacija je pokušaj da se uguši nezavisnost, drugačija reč i kritičko izveštavanje. Ta diskriminacija se vidi, ne samo u tome što državnii lokalni funkcioneri ne pozivaju sve medije na događaje, nego se ogleda i u njihovoj komunikaciji sa novinarima nezavisnih medija. Ukoliko neki novinar kritički nastupa, argumentovano i iznošenjem činjenica kritikuje vlast, vlast u njima vidi političkog protivnka koga treba oblatiti uz poruku „kandiduj se na izborima“.
Po prvi put u istoriji valjevskog parlamentarizma dogodio se spisak poželjnih i nepoželjnih medija. Bio je zabranjen ulaz medijima koji nisu na spisku, a to su N1, Nova S i dopisništvu RTS. Bez objašnjenja, odluku je potpisao sekretar Skupštine grada, a na ulazu poslušno skupštinsko obezbeđenje se isprečilo ispred „nepoželjnih novinarskih ekipa“. A u Statutu grada Valjeva piše kratko i jasno: sednice Skupštine grada su javne!
Kao što su javne i posete ministara i državnih funkcinera, ali i za njihove posete postoje spiskovi poželjnih odnosno nepoželjnih medija. Već duže vreme ministri i državni funkcioneri, značajno manje lokalni, ne pozivaju sve medije na događaje koje oganizuju. Pozive upućuju jedino lokalnim televizijama, a svi ostali „materijal mogu da preuzmu sa Tanjuga“ ili, „još bolje sa sajta vlade ili ministarstva“.
Zanimljiv je odgovor, upravo na temu diskriminatornog odnosa prema medijima, ministra informisanja i telekomunikacija Dejana Ristića, koji je nedavo bio u Valjevu i razgovarao sa gradskim rukovodstvom i novinarima.
Novinari su istakli samo jedan primer diskriminacije, a ima ih mnogo. Na otvaranje „brze saobraćajnice, značajnog projekta za Valjevo“, kabinet premijera Miloša Vučevića od lokalnih medija pozvao je samo dve televizije.
Ministar Ristić se pohvalio da njegovo ministarstvo uvek poziva sve medije, ali mu „nije jasno zbog čega i drugi to ne čine“. Naglasio je da Zakon zabranjuje diskriminaciju medija, ali nije odgovorio na konstataciju i pitanje novinara da je Zakon jasan, ali da državni i lokalni organi to ne poštuju i šta u tom slučaju, ima li kazne za njih?
„Nama je cilj da pokažemo da je to, ne samo zakonska obaveza, nego je standard, ljudska i profesionalna obaveza. Pomaka ima. Ja često zovem gradonačelnike i predsednike nekih opština, nakon što nam se požale neki mediji da nisu pozvani ili su sprečeni da prisustvuju nekom događaju, i pitam ih zbog čega nisu svi pozvani, od čega bežite. Objasnim im da će mediji svakako izvestiti o tome, ali će izvestiti tako da ćete se vi ljutiti. Ima zaista medija koji izmišljaju vesti, domišljaju vesti, vode hajku, izazivaju paniku. Niste ni vi svi isti“, glasio je odgovor ministra Ristića u vezi sa diskriminacijom medija.
I kao što reče ministar, Zakon o javnom informisaju precizno definiše obaveze i prava, ali sankcija ima samo za novinare i urednike. Za vršioce javne vlasti i one sa javnim ovlašćenjima ne postoji nikakva sankcija, osim dobronamernog poziva i pitanja „a što niste pozvali sve medije?“.
