EN
„To je miks politike i ekonomije, ali iza svega stoji želja da se utiče na medijsku sliku u Srbiji i da se pokaže investitorima koji ulažu u medije koji nisu pod kontrolom vlasti da im se ne isplati da ovde ostanu, da se oteraju kako bismo imali jednu ravnu medijsku sliku“, ističe Obradović u Novom danu na TV N1.
Dodaje da se „ovde radi o samovlasti (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića, koji želi po svaku cenu da otera medije iz United grupe, osim što novinare proglašava za strane plaćenike, vrši ekonomski pritisak na investitore iz ove grupacije kako bi se oni povukli“.
„Ovde se radi o Telekomu, radi se o našim parama, radi se o kršenju zakona, jer on striktno propisuje da država ne može imati vlasništvo u medijima, a većinski vlasnik od 58 odsto u Telekomu je država, kao što je vlasnik u Juronjuzu, i posredni vlasnik u mnogim drugim medijima. Cilj je da se što više ekonomski oslabi moć investitora koji stoje iza United grupe i da se ona povuče sa ovog tržišta, zato se daje tih 600 miliona evra, što je potpuno suludo“, ukazuje Obradović.
Na pitanje da li se to radi i po cenu štete po državu i Telekom koji je, prema finansijskom izveštaju na kraju 2020. godine u poslednje tri godine ušao u dug od 1,15 milijardi evra, Obradović poručuje da „mi imamo posla sa režimom koji jako polaže na medijsku propagandu, kad pogledate celinu videćete da se tu ne pita za cenu kada se želi dominantan uticaj na medijskom tržištu, i to ostaje kao jedini cilj“.
„Siguran sam da građani Srbije, većina njih, i ne zna da su suvlasnici Telekoma i da bi trebalo da dobiju neku dividendu ako Telekom uspešno posluje. Telekom je produžena ruka vlasti kojim se ona obračunava sa elektronskim medijima, i to veoma netransparentno, koristeći sredstva građana i to je ono što zabrinjava, a cenu tih 600 miliona i svih investicija Telekoma platiće svi građani jednog dana, ali tada će, bojim se, biti kasno“, navodi on.
Vučić i dalje živi u devedesetim
A kako tumači objavljivanje fotografija zločina kriminalnog klana Veljka Belivuka i Vučićevo poređenje tih fotografija sa onima iz masovne grobnice u Batajnici ili streljanja mladića u Srebrenici, Obradović kaže da je to neprimereno poređenje „koje govori o ideološkoj i političkoj svesti našeg predsednika“.
„On još povremeno pokazuje da duboko živi u devedesetim, i da nije shvatio poruke bliske nam prošlosti. Ne možete da poredite slike o zločinu u Srebrenici, ubijanje civila, ubistvo Ivana Stambolića, sa zločinima jedne kriminalne grupe, to samo pokazuje kakav je vaš stav o neposrednoj prošlosti“, ukazuje Obradović.
A povodom nedavne izjave ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina da je zadatak ove generacije političara stvaranje „srpskog sveta“, Obradović kaže da čuje objašnjenja „da je to za unutrašnju upotrebu“.
„Ako je to tako, pitam kome se obraća, kojim građanima. Ako je to dominatna ciljna grupa onda smo u većem problemu nego što mislimo, jer to znači da većina ljudi veruje u ono što Vulin govori. Brine me koliko ljudi u Srbiji misli kao Vulin“, navodi Obradović i dodaje da je suludo i opasno „iskazivati teritorijalne pretenzije, jednu vrstu sirovog nacionalizma koji često prelazi u šovinizam, zagovarati ispod žita stvaranje tvorevine koja bi uvela novu raspodelu teritorija na Balkanu“.
„Imamo iste ljude koji su devedesetih vodili Srbiju u nacionalističko ludilo, doneli Srbiji rat sa celim svetom i odgovorni su za ogromna stradanja. Primer Vulina, nekih drugih, pa i samog Vučića govori da su zamaskirali ideologiju iz devedesetih, ali da se njihov stav prema ključnim demokratskim i nacionalnim pitanjima nije promenio. Velika je zabluda i plašim se da ćemo platiti ceh toj zabludi da Srbija ovakva kakva je može da zaštiti Srbe u regionu, Srbija kao autoritarna, autokratska, sa kultom ličnosti, bez ugleda u svetu, ne može da zaštiti građane. Samo demokratska Srbija, koja će biti uvažavana i imati autoritet, može da pomogne Srbima u regionu“, navodi on.
Dodaje da je to obraćanje „toj ciljnoj grupi ljudi koji i dalje veruju u ono što im se između redova nudi, to je isti Vučić, samo sad mora drugačije da se ponaša zbog međunarodne zajednice i promenjenih okolnosti, ali on i dalje misli da Srbija treba da bude Karlobag, Karlovac…“
Podgrevanje ambijenta straha u Srbiji
Ističe da se i grupom Belivuka i fotografijama obezglavljenih ljudi podgreva ambijent straha u Srbiji.
„Stvaranje atmosfere straha je osnovni cilj objavljivanja fotografija, to je poruka običnom građaninu da je ovde jedan čovek gospodar njihovog života, da zavise od jedne stranke i da moraju da vode računa o tome“, smatra Obradović.
A na pitanje zašto novinari danas nisu jedinstveni u zahtevima da se prekine sa pritiskom vlasti na medije, on kaže da „novinari dele sudbinu društva, nažalost, ali mi ne možemo da očekujemo da oni budu u prvim redovima, oni su danas pod užasnim pritiscima“.
„Ono o čemu malo govorimo je da je ovaj režim mnogo perfidniji nego Miloševićev, ovde postoji otvorena spremnost da vas ekonomski obogalje, udare na vašu porodicu, u takvoj situaciji, nema dovoljno novinara koji bi se suprotstavili jednom takvom odnosu prema ovoj profesiji, a plašim se da ni građani ne shvataju posledice ovakve medijske slike i kako će to uticati na buduće generacije“, poručuje Obradović.
