[box align=’box-center’ id=’4131′]
Osnivanje dnevnih novina u Srbiji biznis je koji je u najvećem broju slučajeva u startu osuđen na propast. Naime, u poslednjih 20 godina u našoj zemlji je ugašeno čak 25 dnevnih listova pokrenutih u tom periodu, a pojedini od njih nisu „preživeli“ ni dva meseca.
Urednici i stručnjaci za medije objašnjavaju da ima više razloga za ovoliki broj propalih novina. Prema njihovim rečima, većina listova je nastala za jednokratnu upotrebu, kao sredstva u predizbornoj kampanji.
Težak opstanak
Takođe, kako ističu, veliki broj propalih novina posledica je pogrešne procene ulagača da će na njima zaraditi novac, ali i namere tajkuna da preko njih ostvare svoj interese.
Bivši glavni urednik „Večernjih novosti“ Manojlo Vukotić smatra da se „kod nas novine brzo gase jer se brzo i pokreću“.
– Najčešće se to dešavalo u predizbornim kampanjama ili u trenucima koji su procenjeni kao prelomni i važni. Iza takvih pokretanja novina obično su stajale političke grupacije ili interesne grupe. Međutim, nemoguće je da novine opstanu u takvoj improvizaciji. Takođe, nemoguće je održati se na ovako nesređenom tržištu – navodi Vukotić.
On kao nepovoljne okolnosti za opstanak novina vidi njihovu nisku cenu i mali broj oglašivača.
– Otuda i nemamo ozbiljne tiraže novina u Srbiji. Da bi se jedne dnevne novine osnovale i opstale, potrebno je da se uloži najmanje milion i po evra – kaže Vukotić.
S druge strane, novinar Predrag Popović, koji je bio glavni urednik ugašenog „Nacionala“, „Pravde“ i još niza dnevnih listova, smatra da je novine moguće pokrenuti i sa manje novca.
– Primer toga su“Dnevni telegraf“, ali i „Nacional“. Kasnije su nastajali listovi za čije su osnivanje trebale veće pare, ali nedovoljne za dobro poslovanje. Priliku da za relativno male pare naprave svoje novine tada su iskoristili tajkuni i političke grupe, ali oni su upotrebljavali novine samo za svoje interese i u roku koji im je odgovarao. Kad prestanu interesi, ugase se i novine – objašnjava Popović.
Analitičar medija i nekadašnji novinar i urednik Cvijetin Milivojević smatra da nisu svi listovi koji su pokrenuti posle 2000. nastali s istim ciljem.
– Među njima je bilo i onih za jednokratnu upotrebu, koje su finansirali politički centri moći, čija je svrha bila da samo odrade kampanju za nekoga. Zatim, bilo je onih koji su mislili da u ovom poslu ima para – ističe Milivojević. On, međutim, ističe da je veoma lako propasti u ovom biznisu.
– Ako osnivate novine, morate imati finansijsku podršku i treba vam nekoliko stotina hiljada evra za pokretanje. Zatim, morate imati dobar tiraž da biste ubedili firme da se oglašavaju baš kod vas. Međutim, sad je sve manje zarada od prodaje novina. Nekad su one koštale koliko i pakla cigareta, a sada za paklu cigareta možete da kupite gotovo sve novine koje postoje na tržištu – navodi Milivojević.
Siromašno tržište
Medijski ekspert Borislav Miljanović smatra da je naše tržište malo i siromašno, zbog čega nema novca za veliki broj novina.
– Oni koji pokreću novine moraju da obezbede dugoročna sredstva finansiranja. Mnogi dobri novinari su to pokušali, ali nisu uspeli, jer nije isto biti dobar novinar i dobar menadžer – ističe Miljanović.
