Nisu mi dovoljno ubedljivi argumenti u prilog digitalnoj televiziji, koje iznose njeni promotori, dr Aleksandar Todorović, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, i dr Tatjana Ćitić, odgovorni urednik Redakcije digitalnog programa RTS-a.
Dr Aleksandar Todorović polazi od tvrdnje da digitalna TV donosi čitav niz novih, „interaktivnih” servisa, to jest usluga gledaocima (uglavnom čisto tehničkog karaktera), koje opet omogućavaju i prikupljanje povratnih informacija, gle čuda, koje, naizgled beznačajne, ipak zalaze u intimnost tih istih gledalaca. Tako „onaj ko zna više o nama, lakše će nama upravljati…”!? Mislim da ovde bilo kakav dalji komentar nije potreban. Drugi promotor, dr Tatjana Ćatić kaže da su „za uspešan prelazak sa analogne na digitalnu TV od presudnog značaja gledaoci, zato je neophodno u promotivnoj kampanji fokusirati se na njih i na njihove interese. Javni servis je tu da pokaže da ovu revoluciju treba da vodi dobar sadržaj, a ne tehnologija”!? Evo odmah i pitanja: šta je do sada sprečavalo RTS da radi na tome? Mislim da upravo ta nova tehnologija, ta „lepša” TV slika odvlači pažnju gledalaca od suštine stvari, a to je sadržaj i poruka TV emisije.
Najzad, ako su stvarno za RTS bitni njeni gledaoci, da li se sa uvođenjem digitalne TV zaista vodi računa o najvećem delu TV gledalaca, a to su svakako 1,6 miliona penzionera u Srbiji.!? Pitanje glasi: da li je i kako je nova tehnologija prilagođena njihovim potrebama, ali i materijalnim mogućnostima. Kada je o potrebam reč, već znam slučajeve gde se penzioneri ne snalaze sa tzv. dekoderima, kao dodacima za postojeće TV aparate, pa im oni i ne znače ništa, a šta će tek biti sa ogromnim brojem novih ponuđenih „usluga” gledaocima sa digitalnom TV. Ako se radi o novim, dodatnim troškovima penzionera za nabavku novih TV prijemnika, svi znamo kakve su njihove materijalne mogućnosti. Eto i konačnog pitanja za promotere: kome je stvarno namenjena digitalna TV? Lično je vidim kao samo još jednu „novinu” na beskrupuloznom nametanju novih proizvoda na tržištu, što je najgore, bez ostavljanja slobode izbora svakom pojedincu.
Autor: Mladen Obradović, Beograd
