Nakon prošlonedeljne medijske hajke na novinarku Tamaru Skrozzu, zbog iskonstruisane izjave koju su režimski mediji „protumačili“ kao poziv na ubistvo predsednika Srbije, oglasilo se i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na čijem čelu se nalazi Dejan Ristić.
Iako se očekivalo da će ministarstvo osuditi napade na novinarku, ili bar spustiti tenzije jer joj je poslednjim napadima koji su dosezali i do vrha države praktično ugrožen život i bezbednost njene porodice, ono je u svom saopštenju ponovilo istu stvar kao i tabloidi, a to je da je Skrozza u svojoj izjavi izrazila žaljenje što neki državni zvaničnici nisu lišeni života.
Zbog toga su reagovala medijska udruženja i brojni novinari osuđujući Ristićev istup i zahtevajući njegovu smenu. međutim, on za to ne haje, pa je nastavio u istom maniru da, poput predsednika svoje stranke i ostalih funkcionera SNS-a, deli novinare na podobne i nepodobne, odnosne “estreme”.
Gostujući na TV Prva tokom vikenda pozvao je novinare na dijalog i dodao:
„Ali imate i ekstreme, na različitim stranama, kojima ne odgovara spuštanje tenzija. Žive od tih tenzija i to žive vrlo dobro, to treba reći“, rekao je Ristić. Iz njegovih dosadašnjim istuma jasno je ko su ti “estremi”.
Dejan Ristić je srpski je istoričar, političar, prevodilac i scenarista, rođen 1972.
Završio je Dvanaestu beogradsku gimnaziju, a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu – odsek istorija.
Pohađao je specijalizovane edukacije u Jerusalimu i Londonu iz oblasti državne uprave i istraživanja Holokausta. Posebnu pažnju posvetio je istraživanju Holokausta, kao i njegovoj percepciji u poratnom periodu.
Postavljen je za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije nakon smene Sretena Ugričića, u januaru 2012. godine. Pre imenovanja na mesto v.d. upravnika Narodne biblioteke, pored ostalog, radio je u Arhivu Srbije i Ministarstvu rada i socijalne politike.
„Ristić je na čelo NBS došao u januaru 2012. godine kao nestranačka ličnost, nakon smene Sretena Ugričića. Do tada je radio kao savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, koje je vodio Rasim Ljajić, a bio je zadužen za zaštitu vojnih memorijala, mesta stradanja i kulture sećanja.“, prenosi Istinomer.
Krajem avgusta 2013. u medijima je pominjan kao novi ministar kulture u rekonstruisanoj Vladi Srbije, za šta se navodno posebno zalagao predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Nakon dolaska Ivana Tasovca na mesto ministra kulture i rekonstrukcije Vlade Srbije u septembru 2013, Ristić je postao državni sekretar. Na istim funkcijama Ristić i Tasovac ostali su i u novoj Vladi koju je, nakon izbora održanih u martu 2014, formirao Aleksandar Vučić.
U maju 2019. Ristić se prijavio na konkurs za novog upravnika Narodne biblioteke Srbije, ali nije se našao na listi kandidata Upravnog odbora NBS.
Deo javnosti burno je reagovao je na to što su 9. maja 2021. u jednom delu programa svečane Akademije, koju su Vlada Srbije i Ministarstvo za rad i boračka pitanja organizovali povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, čitani stihovi pesama „Mrtvi niste“ i „Mi znamo borbu što nas čeka“, koje su tokom rata bile prepoznatljive kao koračnice koje je koristio dobrovoljački korpus Dimitrija Ljotića.
Ristić, kao jedan od članova stručne komisije koja je bila zadužena za izbor dela koja će biti izvođena na Akademiji, izjavio je da su u pitanju pesme Momčila Nastasijevića.
Vlada Srbije imenovala je Ristića 12. maja 2021. za v.d. direktora Muzeja žrtava genocida. Inače, aktuelni ministar informisanja negira da je u Srebrenici bilo genocida.
U novembru 2023, pred vanredne parlamentarne izbore, zauzeo je 3. mesto na izbornoj listi „Aleksandar Vučić -Srbija ne sme da stane“.
U Vladi Srbije formiranoj u maju ove godine preuzeo je funkciju ministra informisanja i telekomunikacija.
Oženjen je i ima dve ćerke.
Izvor: Danas