U početku, Zabavnik je bio štampan u formatu dnevnih novina i izlazio je dva puta nedeljno. Jednu trećinu sadržaja činili su stripovi dok su preostale dve bile rezervisane za nauku, umetnost, prirodu, istoriju, muziku… Tokom sedamdesetih godina, Politikin Zabavnik izlazio je u tiražu od preko 300.000 primeraka.
Prvu redakciju Zabavnika činili su novinari Politike na čelu sa Vladislavom Ribnikarom, a zanimljivo je da je časopis dobio ime na javnom konkursu na koji se prijavilo skoro 35.000 potencijalnih kumova. Ipak, titulu zvanične kume Politikinog Zabavnika ponela je, tada devetogodišnja Antonija Savić, čije je ime izvučeno iz bubnja sa mnoštvom prispelih predloga. Prvi broj prodat je u neverovatnih 120.000 primeraka za samo tri dana, a prvi strip bio je iz domaće radinosti – Baš Čelik autora Đorđa Lobačeva. Nisu izostali ni Diznijevi junaci – Mornar Popaj i Ali Baba.
Politikin Zabavnik prestao je da izlazi 4. aprila 1941. ggodine, početkom rata na ovim prostorima. Nakon oslobođenja, Titovi komunisti nisu imali razumevanja, posebno za strip kao „kapitalistički format“ pa je i Zabavnik zapao u probleme. Slabljenjem pogubnog sovjetskog uticaja na tadašnju Jugoslaviju kroz Rezoluciju Informbiroa, 1948. godine, strip je ponovo dozvoljen tako da je i Politikin Zabavnik ubrzo našao svoje mesto u srcima čitalaca. Tako je prvo posleratno izdanje izašlo u januaru 1952. godine.
Zabavnik kakav i danas poznajemo svoj izgled i štampu u boji dobio je 1968. godine.
Pre nešto više od jedne decenije Politikin Zabavnik proglašen je srpskim „Superbrendom“, a 2020. je povodom Dana državnosti odlikovan Sretenjskim ordenom trećeg stepena.