Najnoviji Izveštaj BIRN-a o kršenju digitalnih prava građana Srbije pokazuje da je protekle godine zabeleženo 10 odsto više slučajeva, što se tumači posledicom represivnijeg sistema vlasti.
U izveštaju je zabeleženo 195 slučajeva do septembra meseca, od čega je 60 odsto vezano za studentske proteste. Zabeležen je porast kršenja slobode izražavanja medija, a jedna petina napada se odnosi na novinare.
Zanimljivo je da je najveći broj počinioca krivičnih dela nepoznat 36 odsto. Posebno zabrinjava da je preko 50 odsto napada proisteklo od političkih i javni funkcionera 26% 5, a tabloidi i mediji bliski vlasti poizvode 25%.
Kao trendovi uočeni su napadi i pretnje novinarima, spinovanje i širenje dezinformacija i govora mržnje, kao i doksing i nadzor (upotreba špijunskog softvera).
Navodi se da su, prema podacima Safejournalists mreže, institucionalni pritisci najčešći su oblik pretnji novinarima, pogađaju46,2 % novinara, a ekonomski pritisci i nesigurnost zaposlenja pogađaju 40,2% novinara.
Posebno se uočava problem spinovanja vesti u čemu učestvuju tabloidi i provladini mediji. Tu je primetno širenje narativa poput „obojena revolucija i vojvođanski separatizam“. U izveštaju se navodi da su dezinformacije demonstrante pretvorile u mete, a da se veštački pokušavalo da se stvore lideri protesta
U slučaju doksinga najviše se odnosio na pravo povrede na privatnost (80 slučajeva), kao i na objavljivanje imena, ličnih dokumenata, porodične informacije, kontakte, ali i lokacije stanovanja.
Posebno se apostrofirala uloga špijunskog softvera Spywara.
Dušan Pokuševski, iz Beogradskog centra za ljudska prava, naveo je da upotreba Spyware prevazilazi pravne standarde EU i da Evropski sud za ljudska prava ga priznaje samo u izuzetnim slučajevima, terorizma, što u Srbiji nije bio slučaj.
Advokatica Kruna Savović, koja zastupa novinare, ukazala je da su u društvu još uvek na snazi narativi iz devedesetih godina („strani plaćenik“) i da se ne menja potreba da se od novinara pribave informacije.
„Sa faze praćenja se sada došlo do špijunskih softvera koji neselektivno obrađuje podatke“, navodi Savović dodajući da srpske institucije ćute na slučajeve upotrebe ovog softvera protiv novinara. Podsetila je na slučaj novinara FAR-a Slaviše Milanova, prvi zabeležen ovakav slučaj.
Prema njenim rečima postupak u njegovom slučaju nije odmakao a da se ni na Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara nije dobio odgovor.
„Milanov još uvek nije dobio poziv da da iskaz“, istakla je Savović.
Andrijana Ristić iz Share fondacije ukazala je da je bilo slučajeva nasilnog otključavanja telefona i automatskog preuzimanja podataka. Prema njenim rečima za to postoje jasni forenzički dokazi i da naše institucije se ne oglašavaju, čak ni kada na njegovu zloupotrebu ukazuje Amnesti internešnal.
Prema njenim rečima trenutno je manje zapažena uloga ovih špijunskih softvera, ali da postoji dilema da li se manje koristi ili se možda prešlo na neke još sofisticiranije softvere
