EN1. Dugove demokratske vlasti prema meni i mojim firmama u visini od nekoliko stotina miliona dinara, nasleđene još iz vremena Miloševićevog režima, a koje je i pokojni premijer Zoran Đinđić priznao, dosad niko nije vratio.
2. Podsećam zaboravnog ministra Dinkića da su najveće štete redakciji „Glas javnosti“ nastale upravo zbog bezrezervne podrške demokratskoj opoziciji štampajući bilten „Promene“ i ostale opozicione listove.
3. U uređivačku politiku „Glasa javnosti“ se nisam mešao tada, a ne mešam se ni sada. Verujem svojim saradnicima da objavljuju istinite tekstove što je, ubeđen sam, slučaj i sa feljtonom „Demokratska pljačka Srbije“.
4. Tražiti od Vlade Srbije reprogramiranje nekih poreskih obaveza za neke firme, uz sve priložene garancije koje su tražene, jeste potez koji se primenjuje svuda u svetu, pa što ne bi i kod nas, pogotovo ako je država dužnik meni?
5. Napad jeste najbolja odbrana – krenuo je Dinkić. Samo, za dobar napad potrebno je imati bar nekoliko elementarnih činjenica. On ih ili nema, ili ih krije.
Radisav Rodić, osnivač „Glasa javnosti“ i „Kurira“
