U bekstejdžu (u zgradi RTCG gde se festival održavao) za stolovima su sedeli izvođači, ali ne i novinari, pošto je medijima ulaz bio strogo zabranjen! Čak ni ispred vrata nismo smeli da se zadržavamo. A sceni, na kojoj se pevalo, nismo mogli ni da priđemo, čak ni za vreme generalne probe. Organizatori su nas smestili u salu za konferencije, pet spratova iznad mesta događaja i uključili nam televizor! Festival smo pratili kao i milioni gledalaca širom SCG – preko televizije!
Nisu nam dozvolili čak ni da po završetku festivala slikamo pobednike. Fotografije koje vidite nastale su tako što je fotoreporter „Blica“ iskoristio trenutak nepažnje obezbeđenja.
Postavlja se pitanje zašto smo uopšte i dolazili?! Ali, i šta to organizatori kriju od medija? O čemu to ne bi trebalo da izvestimo javnost?!
Ubrzo je među novinarima počelo da se šuška da na televiziji uopšte i ne ide direktan prenos već snimak. To je potkrepila i priča nekoliko izvođača da je generalna proba tog dana u 11 ujutru snimljena. Po hodnicima televizije bilo je pusto i mirno. Kao da se nikakva manifestacija, i to uživo, ne održava u zgradi.
Ni pevačima iz Srbije, finalistima „Beovizije“ koji su stigli uoči početka „Montevizije“ ulazak u bekstejdž nije bio dozvoljen. Mariju Šerifović su vratili sa ulaza.
Bane Obradović, menadžer Željka Joksimovića i ovogodišnjeg favorita Jelene Tomašević, takođe je preko televizije sa novinarima gledao festival. Kroz smeh je objašnjavao da i ove godine treba da pobedi Joksimovićeva pesma jer on njima tamo u Evropi već zna žicu. Joksimović nije bio prisutan, a i da jeste, sumnjamo da bi čak i njega pustili u bekstejdž. On je veče proveo u Grčkoj gde je kao član žirija birao njihovog predstavnika za „Evroviziju“. Umesto njega, specijalni gost Danijel Popović otpevao je svoju „Džuli“.
