„Zagađenje javnog prostora“: Šta konkretno znači za građane to što će Telekom moći da osniva medije?

„Svaka vrsta monopolizacije je opasna, jer narušava politički život, ali i demokratiju“, kaže profesor Čupić.

A takvi mediji, bez konkurencije i u vlasništvu države, postaju nosioci propagande, dodaje. „One najogoljenije“, kaže.

„To je jedna dimenzija priče. Druga je ta što se krše zakoni, jasno je da država treba da izađe iz vlasništva u medijima. Jer, monopolizacija je pozicija zloupotrebe od strane onih koji su na vlasti“, naglasio je Čupić.

Ovakvo ponašanje države opasno je, kaže Čupić, i po demokratski život i po formiranje političke kulture kod građana.

„Građani moraju da imaju informacije, i to one koje su za javni prostor. Neke informacije nisu za taj prostor. Treba voditi računa, da imamo dobre zakone, agencije, na primer taj REM, onda bi se sprečavalo da se u javnom polju pojavljuje nešto što je lično i nepotrebno i što zagađuje javni prostor“, smatra Čupić.

To je ono što dovodi do zasićenja i zagađenja javnog prostora.

„Informacija da neka domaćica danas kuva pasulj je značajno za tu porodicu, ali nije za društvo, da se izrazim slikovito. Mora da postoji selekcija informacija koje su bitne za javni prostor i život. Stvarati kulturu da se razlikuje privatno i javno, to su još stari Grci znali. Zna se da se politika bavila javnim poslom a ne privatnim“, pojašnjava profesor.

Izjave funkcionera vlasti da u mnogim zemljama EU država jeste vlasnik medija, je laž, kaže Čupić.

„Postoje takve zemlje, ali tamo postoje i dobri običaji i dobra praksa. Ti dobri običaji garantuju da taj neće zloupotrebiti javni prostor, da neće manipulisati informacijama. Kada bi se to desilo, građani bi tamo skočili i protestovali“, kazao je Čupić.

Ne možete to da „poturate“ u zemljama kao što je naša, naglašava.

„Zakonom je regulisano da država ne treba da bude vlasnik medija, i ovo je vrlo perfidan i grub način poturanja“, zaključio je Čupić.

Stojiljković: Umesto da ukinete izbore, vi ih debelo iznameštate

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže za N1 da je spin diktatura u kakvoj živimo „zahvalna“, jer kreira stvarnost na način da izgledate demokratski, pa da „umesto da ukinete izbore i medije, vi ih debelo iznameštate“.

„Mislim da je naše medijsko tržište prenatrpano, ali sa ograničenjem da vi u tim takozvanim, spin diktaturama ne morate da ukinete izbore i medije, možete da ih namestite“, kazao je Stojiljković.

Pojašnjava da „ne morate da držite direktno medije, ali da indirektno, preko javnih agencija, kakav je Telekom, možete da dajete neograničen prostor i preko reklama držite medije ‘za vrat’“.

Tako, kaže, uništavate konkurenciju.

Daje primer reklamiranja javnih preduzeća, koja su inače monopolska.

Spin diktatura je, po rečima profesora, vrlo opasna i perfidna.

„Spin diktatura vam prikazuje i kreira stvarnost na način da izgledate demokratski, i umesto da ukinete izbore i medije, vi ih debelo iznameštate“, navodi.

I nije problem, dodaje, samo u nejednakom publicitetu, problem je da se indirektno, u spin diktaturama, guraju stvari kroz novac.

Pa tako, pojašnjava, ponude se konkursna sredstva za javno informisanje, a onda se sav novac da „svojim medijima“.

„Vi na jednom vrlo malom medijskom tržištu, suočenom s hiljadama medija, što klasičnih, što na društvenim mrežama, izvedete foru da niste u vlasništvu, ali da je normalno da ponudite konkursna sredstva za javno informisanje, pa ona opet završe u njihovim medijima“, kaže.

I tako, kaže, imate kompletnu sliku – da se kupuju mediji posredstvom državne agencije (Telekom), što je direktno vlasništvo države u medijima, preko reklamiranja onih koji ne bi trebalo da se reklamiraju, i na kraju, kroz davanje novca putem lažnih konkursa.

Podsetimo, dva ključna medijska zakona na dnevnom redu su sednice Skupštine Srbije, a njima se, sada i zvanično, omogućuje Telekomu da osniva medije.

Vlada Srbije nedavno je usvojila predloge ova dva zakona – zakon o javnom informisanju i medijima i zakon o elektronskim medijima. Pre toga su iz nacrta zakona, nakon konsultacija sa OEBS-om, izbrisana dva sporna člana koja su kablovske emitere stavljala u podređeni položaj u odnosu na Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

U Medijskoj strategiji jasno stoji da država mora da izađe iz vlasništva u medijima.