Zaključci okruglog stola “ Kako sprečiti pretvaranje štampe u Srbiji u poprište uvreda, kleveta i pornografije“

Medijski savet neophodan je radi primene kodeksa, a morao bi da bude, kako je naglasio predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije (NDNV) Dinko Gruhonjić, “stvarno samoregulatorno telo, koje neće imenovati ni vlada, ni Skupština Srbije, već novinarska udruženja”.

Gruhonjić je u uvodnom izlaganju naglasio da je neophodna i reforma pravosuđa i pojačana efikasnost tužilaštva, ali tako da se “govor mržnje i uvrede i klevete kažnjavaju počev od političara i javnih ličnosti, pa do medija” i to baš tim redosledom”.

“Neki Velja Ilić ili Zoran Krasić ili Atanasije Jeftić, za početak, mora biti osuđen za govor mržnje, za primer drugima. Pa tek onda na red dolaze ‘Kurir’ i ostali”, rekao je Gruhonjić.

On je ocenio da je Vlada Srbije “mlako odreagovala” na napade u “Kuriru” na potpredsednicu vlade Ivanu Dulić Marković, a podsetio je da je, posle oštre reakcije javnosti, reagovalo i tužilaštvo i ipak najavilo da će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti, dok je ministar kulture Dragan Kojadinović nagovestio izmene Zakona o javnom informisanju, ali i Krivičnog zakona zbog “nesavesnog rada nekih medija”, smatrajući da “samo ekonomske kazne mogu biti delotvorne“.

Napominjući da bi bilo pogrešno “svaliti svu krivicu za vulgarizaciju medijskog prostora na tabloide”, Gruhonjić je ukazao na svojevremene kolumne sadašnjeg generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, u kojima su se mogli pročitati izrazi poput: “najgori spermatozoidi”,  “dripci”, “kurve”, “mongoloidi”, “dojilje mafije”…

Imenovanjem Tijanića,  Gruhonjić je ocenio da je vlada svojevremeno “poslala više nego jasnu poruku javnosti kakvi novinari treba da budu ‘po opštem ukusu’“, što je posle učinila i Republička radiodifuzna agencija – imenovanjem Upravnog odbora RTS-a koji je ponovo izabrao Tijanića za direktora,  

I advokat Vladimir Beljanski, jedan od uvodničara, složio se da problem nije samo u medijima, odnosno tablodima, već u opštem nivou kulture u društvu, ukazujući i da na međuodnos političkog i verbalnog ekstremizma, kao i na problem neefikasnog tužilaštva, koje “čeka da vidi kako će se javnost postaviti”.

Beljanski je ocenio i da sudstvo nije nezavisno i da “čeka signal iz političkih struktura, odnosno izvršne vlasti”.

Član Izvršnog odbora NUNS-a Dragan Janjić naglasio je važnost primene zakona, ali je ukazao i na odgovornost političara, dodajući da se može doneti niz novih propisa, ali da neće biti bitnog pomaka ako “pola ministara psuje”.

Ističući i važnost samoregulacije, on je rekao da je kodeks novinara prvi korak. „Kao što je na pijaci dozvoljeno prodavati bolji ili lošiji sir, a zakonom je zabranjeno prodavati pokvaren sir, isto tako i mediji moraju da poštuju osnovna pravila profesije“, rekao je Janjić, koji je istakao i ulogu celokupnog društva, uključujući državne organe, koji bi trebalo da reaguju ne samo kada je u pitanju potpredsednica vlade, jer je bio još niz slučajeva govora mržnje, kleveta i uvreda, a bez ikakve reakcije.

Dubravka Valić iz Novosadske novinarske škole ukazala je na rezultate jednog istraživanja o psovkama u štampi sa početka 90-ih, navodeći da se tada mnogo više vodilo računa o elementarnoj pristojnosti javne reči i granici slobode medija. Ona je ukazala i na odgovornost novinara, posebno u autorskim tekstovima i pri prenošenju reči javnih ličnosti.

Učesnici okruglog stola raspravljali su i o mogućnosti uvođena novinarske licence, potrebi transparentnosti vlasništva nad medijima, kao i o neprihvatljivosti senzacionalizma zarad finansijske dobiti na tržištu.

Na okruglom stolu učestvovali su i predstavnici Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za informacije, Opštinskog suda u Novom Sadu, Udruženja novinara Srbije, Medijske dokumentacije Ebart, Skan agencije za istraživanje javnog mnjenja, kao i medija iz Vojvodine i Beograda.

Okrugli sto je organizovan u saradnji NUNS-a sa NDNV-om, uz podršku Ministastva kulture Srbije.

Vesna Milosavljević