Zaključci sa okruglog stola „Kako sprečiti govor mržnje u medijima u Srbiji“

Na skupu „Kako sprečiti govor mržnje u medijima u Srbiji“, predstavnici medija, vlasti i nevladinog sektora ocenili su da su za govor mržnje odgovorni i odredjeni mediji i javne ličnosti, pre svega političari.


Učesnici rasprave ocenili su i da se govor mržnje može sprečiti pravovremenim reagovanjem javnosti i nadležnih, a kao primer je navedeno da radikali više ne ponavljaju u skupštini optužbe protiv potpredsednice vlade Ivane Dulić-Marković, donedavne ministarke poljoprivrede, nakon što je takvo njihovo ponašanje naišlo na opštu osudu.


Član Saveta za štampu Medija centra i glavni urednik Radio Beograda Dušan Radulović rekao je u uvodnom izlaganju da govor mržnje „ne predstavlja pojedinačne pojave, već trend“.


„Sada više nemamo samo prenošenje govora mržnje, već obrazac autorskih tekstova“, rekao je on, predstavljajući izvode iz izveštaja Saveta za štampu, koji je dve godine pratio poštovanje etičkih normi u najuticajnijim štampanim medijima u zemlji.


Ocenjujući da postoji „duboka kriza uredništva“, on je ukazao i na nedovoljnu stručnost i profesionalizam novinara, dodajući da je publika potpuno podeljena na one koji slepo veruju medijima i deo koji im uopšte ne veruje.


Mirna Kosanović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) ukazala je u uvodnom izlaganju na pravnu regulativu u vezi sa govorom mržnje, kao i na poražavajuće iskustvo iz sudske prakse u vezi sa tom pojavom, budući da je JUKOM podneo 12 tužbi zbog govora mržnje, ali se Okružni sud brzopotezno proglasio nenadležnim, a opštinski su ih odbili iz formalnih i proceduralnih razloga.


Ona je kritikovala i tužilaštvo zbog nereagovanja na slučajeve govora mržnje, ali je ukazala i na veliku odgovornost medija, kako u širenju, tako i u sprečavanju te pojave. Izmedju ostalog, ukazala je i na pojavu da mediji protiv kojih se podižu tužbe zbog govora mržnje, umesto korigovanja načina pisanja, pokreću kampanju protiv JUKOM-a.


Mirna Kosanović ukazala je da je govor mržnje zabranjen i Ustavom i zakonima, te da su nadležni obavezni da sprečavaju tu pojavu i na osnovu niza medjunarodnih konvencija.


I Predlog kodeksa novinara Srbije, koji su usaglasla novinarska udruženja, ukazuje na obavezu novinara da mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji, te da čini sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izmedju ostalog, na rasi, polu, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu.


I pomoćnik ministra kulture Miloš Janković ocenio je da bi za efikasnije suzbijanje govora mržnje bio potreban Medijski savet i u tom kontekstu ukazao na projekat za njegovo formiranje predložen u okviru Nacionalnog investicionog plana. On je najavio i određene izmene pojedinih članova Zakona o radiodifuziji, uključujući one koji se odnose na govor mržnje. Janković je ocenio i da Ministarstvo kulture nema pravo da se meša u uredjivačku politiku medija, ocejujući da bi na govor mržnje pre svega trebalo da reaguje tužilaštvo.


Predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Aleksandar Lazarević naglasio je, medjutim, da je Ministarstvo kulture nadležno za nadzor primene zakona i da bi trebalo da reaguje „ne plašeći se optužbi da se meša u uredjivanje medija“.


Lazarević se, s druge strane, nije složio sa ocenama pojedinih učesnika rasprave da pre svega politička elita generiše govor mržnje, ukazujući da je reč o pojedincima.


Na važnost formiranja Medijskog saveta ukazali su i predsednica NUNS-a Nadežda Gaće i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, koji su takodje naglasili i potrebu reagovanja nadležnih državnih organa na takve pojave.


O potrebi pravovremenog reagovanja nadležnih, posebno tužilaštva, govorila je i portparolka Vrhovnog suda Srbije Vesna Dabić, navodeći da je u tom sudu od 2002. govor mržnje u najširem smislu zastupljen u 977 predmeta u vezi sa klevetom, od kojih je 66 nerešeno, kao i u 13 slučajeva u vezi sa uvredom, od kojih pet nije nerešeno. Samo ove godine Vrhovni sud dobio je tri predmeta u vezi sa izazivanjem nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, dodala je ona.


I urednici medija ukazali su u raspravi na odgovornost nadležnih za suzbijanje govora mržnje, ali i samih medija, a žustru diskusiju izazvala je tvrdnja zamenika glavnog urednika „Kurira“ Jovice Krtinića da se pojedini listovi, poput njegovog, unapred osudjuju.


Okrugli sto NUNS-a održan je uz podršku Ministarstva kulture.


 


 Koordinatorka okruglog stola, Vesna Milosavljević

Tagovi

Povezani tekstovi