[box align=’box-left’ id=’8903′]
Davenport je, na predstavljanju brošure „Pregovaračka poglavlja – 35 koraka do EU“ u Narodnoj biblioteci Srbije, rekao da se, u sklopu Medijske strategije, mora imati na umu sveobuhvatna odgovornost vlasti da neguje okruženje u kojem slobode medija mogu da prosperiraju.
„To nije lako izmeriti, ali je nešto što se može procenjivati. Trebalo bi kreirati prostor za debatu u medijima. Tu su faktori i pitanje vlasništva u medijima i njihovog finansiranja“, napomenuo je Davenport.
Zakoni donose rešenja, ali ne daju sve odgovore, rekao je Davenport, odgovarajući na pitanje da li su novi medijski zakoni doveli do koncentracije vlasništva i takovog uticaja da većina medija imaju iste naslove.
On je ocenio i da medijskim zakonima nije rešena velika tema, a to je oblast oglašavanja, kao i uloge različitih regulatornih tela, koja imaju odgovornost za kvalitet i obavezu da intervenišu kada se standardi ne poštuju.
Miščević je podsetila da su medijski zakoni usvojeni prošle godine i napisani u konsultacijama sa EU i njenim stručnjacima.
„Bilo je potrebno usvojiti i podzakonske akte kako bi se krenulo u privatizaciju, koja bi trebalo da bude završena 31. oktobra“, naglasila je Miščević.
Time se završava jedan deo procesa, a to je izlazak države iz vlasništva u medijima, rekla je ona i dodala da onda ostaje pitanje medijskog sadržaja, koje uređuju novinari na osnovu svoje profesionalnosti i znanja.
„Sada se radi Zakon o oglašavanju u kojem će materija oglašavanja biti ozbiljnije tretirana nego u Zakonu o elektronskim medijima“, najavila je Miščević.
