EN
Ističe da postoji „čitav taj dijapazon medijskog izražavanja koje se takmiči u strašnošći naslova, teško im je da se izbore za publiku, velika je borba i konkurencija, i to sve je dovelo do ovoga što gledamo poslednjih dana“.
Govoreći o intervjuu sa silovateljem, kaže da bi se u potpunosti složio sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti Brankicom Janković „koja je rekla da je ta medijska stvar oslobođena konteksta, da ponovo viktimizuje već viktimizovane žrtve i da se tome pristupa na pogrešan način“.
Ukazuje da je potrebna sistemska državna zaštita koja bi omogućila da se sve osobe uplašene od seksualnog predatorstva osećaju bezbedno, podsetivši na reči jedne od učesnica jučerašnjeg protesta da ne želi da se od nasilja takve vrste, pogotovu seksualnih predatora, brani tako što će nositi u tašni biber sprej.
Ističe da jučerašnji protest u sebi ima jaku državotvornu crtu „i mene to raduje“, piše N1.
Dodaje da sa druge strane imamo „nedostatak države za sve njene korisnike“, što govori o brzini reakcije javnosti na sporni intervju.
„Nije samo pitanje neprimerenosti tog medijskog objavljivanja, već se ljudi osećaju nesigurno“, navodi Žanetić.
Dodaje da mu se čini i da je država organizovana kao mobilna telefonija, „da postoje korisnici različitih paketa, gde država ne odgovara istom brzinom za obične i premijum korisnike“.
Takođe, osvrnuvši se na nasilje prema uredniku Informera Draganu Vučićeviću, kojeg je jedna od demonstrantkinja šutnula kada je pokušavao da uđe u prostorije redakcije, kaže da je on bio organizator tog skupa, „vodio bih vrlo računa da nikakve agresije nema – zato što je u poslednje vreme izuzetno popularan metod… situacija u kojoj se vrši zamena teza na javnoj sceni, i gde se određeni agresivni prestupi izjednačavaju sa drugim agresivnim prestupima i tada se skreće sa teme“.
„Stiče se utisak da je cilj napada na Vučićevića da bi se tema skrenula u drugom pravcu i mislim da to nije dobro“, ukazuje Žanetić.
Dodaje da je „ova situacija pokazala kolika je količina medijske nepismenosti, a s druge strane koliko je ovakav način pristupa ovim temama poguban za sveopšte mentalno zdravlje nacije koje je već ugroženo“.
„Sadržaji medija treba da sadrže upozorenja kao cigarete – konzumiranje ovog medija donosi štetu vašem zdravlju“, poručuje on.
Ističe da je dodatno važno pitanje gde je granica, kao i da će „granica biti jedna od vrlo važnih reči u narednih nekoliko meseci“.
Dodaje da u medijima postoji to „bambara-bambara“ stanje, odnosno „muzička podloga koja te tera da tražiš stvari koje odgovaraju toj podlozi“.
„Kad ugasite muziku u Karpenterovim filmovima dobijete ništa, a kad je imate dobijete horor. Mediji su odlučili da traže događaje koji odgovaraju toj njihovoj muzičkoj postavci. Bambara-bambara, sutra će biti strašna kiša…“, navodi Žanetić.
Podseća i da je priča sa intervjuom sa silovateljem skrenula temu sa toga da je posle osam paketa sankcija EU Rusiji, Evropski parlament izrazio nezadovoljstvo jer Srbija ni na jedan nije odgovorila.
„Nemamo kad da se bavimo tom važnom temom zbog ovoga“, navodi Žanetić i citira osobu iz Republike Srpske koja je trenutnu situaciju okarakterisala kao „estradizaciju silovatelja, odnosno nasilja“.
Kaže i da je jedna od osobina fasadne demokratije u kojoj živimo da se pokuša da se od vladajuće partije napravi neka vrsta narodnog fronta, koji će da gura određene teme, poput patriotizma, pa „ko se nije učlanio u to, nije patriota“.
„Dominacija personalne, estradne ličnosti nad onim što je njen posao je loše, a posebno je loše u politici“, ukazuje Žanetić.
