Zašto nam je važan Zakon o rodnoj ravnopravnosti

slika: canva
slika: canva

Poslednjih meseci na udaru je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se pogrešno tumači i  traži njegovo „stavljanje van snage“. Mi, aktivistkinje i aktivisti za ravnopravnost, ženska i  ljudska prava, poručujemo da nam je ovaj zakon važan, da se tiče svih građana i građanki  Srbije i da ćemo ga odlučno braniti, kao što smo se odlučno borili za njegovo usvajanje.  

 

U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, kako se  pogrešno navodi, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na  osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje  obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna,  suštinska ravnopravnost. Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava,  već i odgovornosti i jednake mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i  zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima, da budemo ravnomerno  zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo  jednake koristi od rezultata rada.  

 

U ovom zakonu piše da je zabranjeno da nas neko uznemirava, ponižava, preti, uslovljava,  da nas seksualno ucenjuje ili uznemirava, da vrši nasilje ili da nejednako prema nama  postupa zbog trudnoće, roditeljstva, usvojenja. Piše da je država dužna da obezbedi zaštitu  od nasilja bez obzira gde se ono događa. Ovaj zakon nije „nasilje nad porodicom“, već je  garancija da će državni organi reagovati na nasilje u porodici, kada do njega dođe.  

 

U ovom zakonu piše da su nam jednako dostupna radna mesta, da moramo biti jednako  plaćeni za rad jednake vrednosti, da možemo ravnopravno da napredujemo u karijeri, da  žene ne smeju da budu otpuštene s posla zato što su trudne ili imaju malu decu. Piše i da će  se vrednovati neplaćeni kućni rad, koji svakodnevno obavljaju skoro sve žene u vezi sa  brigom o deci, porodici, kući, kao i neplaćeni rad muškaraca. Piše i da će žene koje nisu  zaposlene, a obavljaju neplaćene kućne poslove, imati pravo na zdravstveno osiguranje. Ovaj zakon ne „uništava porodične vrednosti“, već obezbeđuje ravnotežu između  porodičnog i poslovnog života, ali i doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih  na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti. 

 

U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što  jesu, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i  vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni.  

 

Zato što želimo da živimo u društvu u kome žene i muškarci, devojčice i dečaci imaju  jednake mogućnosti i uslove da žive, rade, razvijaju se i napreduju, zato što znamo da je  takvo društvo preduslov za ekonomski razvoj i bolji život, spremni smo da odlučno  branimo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da zahtevamo njegovo dosledno sprovođenje. 

 

  1. FemPlatz 
  2. Ženski istraživački centar Niš 
  3. Centar za podršku ženama 
  4. Udruženje Krokodil 
  5. Mreža SOS Vojvodina 
  6. Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava 
  7. Atina  
  8. Okular  
  9. Beogradski centar za ljudska prava 
  10. Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije 11. Laris  
  11. Forum žena Prijepolje 
  12. SeConS 
  13. Fondacija BFPE za odgovorno društvo 
  14. Kreativno afirmativna organizacija Parnas 
  15. Udruženje za prirodu i društvo „Multivoks“ 
  16. Fondacija Centar za demokratiju 
  17. SOS za žene i decu žrtve nasilja Vlasotince 
  18. Romski centar za žene i decu Daje 
  19. Građanske inicijative 
  20. Irida  
  21. Centar za dostojanstven rad 
  22. Iz kruga Vojvodina 
  23. Ženski centar Užice 
  24. SOS Vranje 
  25. Snaga prijateljstva Amity 
  26. Iz kruga Kragujevac 
  27. Međunarodna mreža pomoći – IAN  
  28. Inicijativa mladih za ljudska prava 
  29. ROZA- Udruženje za radna prava žena 
  30. Sačuvajmo selo Proboj 
  31. Impuls Tutin 
  32. Fond B92 
  33. Partneri Srbija 
  34. Savetovalište protiv nasilja u porodici 
  35. Fenomena  
  36. Trag fondacija 
  37. Politička platforma Solidarnost 
  38. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI Srbija 40. Centar za preventivu i borbu protiv nasilja
  39. Užički centar za prava deteta 
  40. Ženske studije i istraživanja, Subotica 
  41. Autonomni ženski centar 
  42. Pobunjene čitateljke 
  43. Laboratorija za istraživanja roda Instituta za filozofiju i društvenu teoriju  Univerziteta u Beogradu 
  44. Centar modernih veština 
  45. Akademija ženskog liderstva 
  46. Nezavisno udruženje novinara Srbije 
  47. Slavko Ćuruvija fondacija 
  48. Žensko udruženje kolubarskog okruga – ŽUKO 
  49. Ženski prostor 
  50. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava 
  51. Catalyst Balkans  
  52. Autonomni ženski front ZLF 
  53. Zeleno levi front 
  54. Sinhro Hub 
  55. Udruženje žena Peščanik 
  56. Prijatelji dece Srbije 
  57. Savez feminističkih organizacija (Re)konekcija 
  58. Centar za razvoj zajednice LINK 

Pojednike/ci: 

  1. Marijana Stevanović 
  2. Mileva Malešić 
  3. Ana Isaković 
  4. Prof. dr Marija Babović 
  5. Hristina Cvetinčanin Knežević 
  6. Radmila Grujaničić 
  7. Olivera Ilkić 
  8. Prof. dr Jelena Simić 
  9. Prof. dr Marijana Pajvančić 
  10. Prof. dr Gordana Lalić Krstin, 
  11. Sofija Mandić 
  12. Prof. dr Smiljana Milinkov,  
  13. Prof. dr Dragica Vujadinović 
  14. Sanja Nikolin
  15. Dr Ana Pajvančić Cizelj 16. Prof. dr Katarina Lončarević 17. Prof. dr Ivana Spasić,  18. Prof. dr Svetlana Tomić 19. Dr Adriana Zaharijević 20. Dr Biljana Đorđević 
  16. Danica Todorov 
  17. Prof. dr Dubravka Đurić

Tagovi

Povezani tekstovi