B92: Poštovani gledaoci, dobro veče. Delegacija Vlade Srbije boravila je ove nedelje u Hilandaru i Grčkoj. Još, po svemu sudeći, nije poznato kada će početi pretplata za Radio-televiziju Srbije. Hilandar, RTS, odnosno javni servis, kulturno-nacionalna strategija, Draža Mihailović, to su teme za razgovor sa večerašnjim gostom „Poligrafa“, ministrom kulture u Vladi Srbije Draganom Kojadinovićem. Dobro veče, dobrodošli.
Kojadinović: Dobro veče, bolje vas našao.
B92: Ministre, nisam imao nameru da sa ovom temom počinjem ovaj razgovor, ali Vaš kolega iz Vlade, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, ponovo je večeras primitivno napao našu televiziju izjavivši da nju sponzorišu najveći mafijaši i kriminalci u zemlji, što su naši gledaoci imali prilike da vide u našim vestima. Ja neću da Vas pitam šta Vi o toj izjavi mislite, ali želim da Vas pitam kako ova televizija i bilo koja druga, bilo koji medij, može da se zaštiti od ovakvih napada i ovakvog verbalnog divljanja.
Kojadinović: Znate šta, nažalost, mnoge stvari su pre svega stvar osnovnog kućnog vaspitanja i hoću ponovo da kažem, takvo ponašanje nema opravdanja. I bez želje da bilo koga pravdam moram da kažem da na neki način, to sam upravo video kada sam pošao na ovu emisiju, ovde u vaš studio, da ni vaš novinar nije imao dovoljno strpljenja i sluha da sasluša ono što je gospodin Ilić hteo da kaže. Mnogi od nas koji smo u sličnim problemima, doduše na raznim nivoima, znamo da zaista ti tenderi koje su propisali ljudi koji su bili u Vladi i vlasti pre nas nisu dovoljno dobri. Možda je i postojala dobra namera, ali u principu, tendere su očigledno pravili ljudi, odnosno te propise o tenderima, koji nisu imali dovoljno ni životnog, a ni poslovnog iskustva. Ono što treba otvoreno reći je da je to samo, ustvari, bacanje prašine u oči, da su uglavnom svi tenderi ranije bili namešteni i da postoje mnogi drugi načini da se ti tenderi izigraju, odnosno, postoje firme koje su vrlo brzo shvatile da treba da daju najnižu ponudu sa najlošijom opremom, tako da vi kroz dodatne radove i dodatna praktično naručivanja, porudžbine robe, praktično platite mnogo više nego što biste platili da ste uzeli nekoga ko je bio pošten na tom tenderu. Hoću da kažem, nema opravdanja za ovakvo ponašanje, ali vrlo često i novinari i svesno i nesvesno dovode do toga da dođe do takvih incidenata.
B92: Na osnovu čega ste zaključili da naš novinar nije imao strpljenja da sasluša ministra koji nas nije obavestio o onom što je želeo da nam kaže? Zapravo, pozvao nas je da nam ponudi neke argumente i dokumente. On je otpratio našeg novinara do vrata.
Kojadinović: Znate šta, to je moja lična impresija, u trenutku kada nisam bio ni dovoljno koncentrisan, budući da sam se spremao za ovu emisiju, ali kažem, video sam, gospodin Ilić je želeo da objasni, pre svega, da ti tenderi nisu idealni i da postoje manjkavosti u toj celoj proceduri i tako dalje, a novinar je uporno insistirao na onome što je bilo njegovo osnovno pitanje.
B92: Valjda je to naš posao.
Kojadinović: Ja sam rekao nemam želju da nikoga branim, rekao sam da ovakvo ponašanje nije dopustivo, kao što sam i prošli put komentarisao i da je dobrim delom u domenu osnovnog kućnog vaspitanja, tim pre što je novinar došao u njegovu kancelariju, u njegovu kuću. Ja mislim da je to dovoljno.
B92: Ja razumem, ministre, o čemu govorite, ali tenderi su propisani zakonom. Zakon može biti loš, ali valjda svako ministarstvo mora da poštuje zakon?
Kojadinović: Ne, gospodin Ilić je rekao da će pokrenuti inicijativu, a postoje znači, i druga ministarstva koja se slažu s tim da se dođe do jedne formule koja će biti praktičnija. Uostalom, ako svi mi odgovaramo i finansijski, jednostavno treba dozvoliti da možemo i da imamo jednu sasvim drugačiju proceduru. Kažem vam, i prema nekim mojim iskustvima, doduše ona nisu bila velika, javljaju se firme koje daju najniže ponude sa najlošijom opremom, a kasnije vam prave milion problema i traže da platite razne penale zato što nisu prošle njihove ponude. Krenite malo po ministarstvima i videćete da je do sada uglavnom ugrađena izuzetno loša oprema i da je kasnije sve to moralo da se popravlja, što je sve zajedno mnogo više koštalo nego da je izabran onaj ko je pošteno nastupio na tom tenderu.
B92: Zanimljivo je da ste u ovom prilogu videli podjednaku odgovornost i ministra Ilića i našeg novinara.
Kojadinović: Ne, nisam tako rekao, nemojte, molim vas, zaključivati pogrešno. Ja sam bio dovoljno jasan i mislim da su gledaoci dovoljno razumeli ono što sam rekao. Ja sam samo rekao da vrlo često se događa da jednim delom i novinari učestvuju u stvaranju incidenta i da na neki način može da bude i njihove krivice. Budući da imam 30 godina iskustva u novinarstvu, vrlo dobro znam i kako može da se sagovornik iznervira, kako može od sagovornika da se izvuče i ono što ne želi da kaže, tako da ne treba da predstavljamo ni novinarstvo, ni novinare kao bezgrešne ljude koji su jednostavno, eto, nedužni pa se dogodi. Još jedanput da ponovim, ne slažem se sa ovakvim postupanjem gospodina Ilića, smatram da i kada dođe u situaciju da bude isprovociran, ne treba ovako da reaguje. Mislim da je to dovoljno.
B92: Ministre, bili ste u Hilandaru s premijerom, kako napreduje obnova Hilandara?
Kojadinović: Znate šta, mi koji dođemo na određeno vreme, na dan ili tri dana ili pet dana, možda i bivamo iznenađeni ili razočarani, da tako kažem, samim tim tempom radova. Ali kasnije, kada sam odlazio iz Hilandara, razmišljao o onom Hilandaru koji sam napustio pre godinu i po dana, koji je bio zatrpan šutom i da niste mogli da uđete ni na glavnu kapiju, ni u dobar deo dvorišta, ali sada vidim da je ipak ogroman trud uložen i da su mnoge stvari tamo pokrenute s mrtve tačke. Činjenica je da su se i tamo sukobljavali, kao što se i ovde sukobljavaju arheolozi i graditelji. Graditelji bi da što pre grade, a arheolozi da iskoriste tu nepriliku, da tako kažem, ili priliku i da obave arheološka istraživanja, da vide šta je ispod tih zidina koje su sada obrušene, šta je ispod površine zemlje i tako dalje. Naravno da treba rešiti mnoge proceduralne stvari i sve o zahteva vreme. Uostalom, stručnjaci koji su veoma iskusni su odmah i rekli da će minimum 10 godina biti potrebno. Tačno je da u Hilandaru monasi mere vreme vekovima, ali je takođe tačno da smo i mi nestrpljivi, jer smo verovatno laici i očekujemo da ono što je izgorelo u toku jedne noći, možda u toku nekoliko noći bude popravljeno. To nije moguće, nažalost.
B92: Kada će biti uvedena pretplata za Radio-televiziju Srbije?
Kojadinović: Pretplata je praktično već uvedena, za pravna lica ona već teče od oktobra i doći će sa računima za struju u novembru, a za fizička lica teče od novembra, a dolazi sa obračunom za utrošenu električnu energiju u decembru, tako da već imamo praktično tu obavezu.
B92: Zašto, ministre, i pravna i fizička lica treba da plaćaju pretplatu ovom RTS-u?
Kojadinović: Vidite, postavljate pitanje koje nije baš logično, kažete „ovom RTS-u“.
B92: Da, baš ovom, mogu da objasnim na šta sam mislio.
Kojadinović: Znam, razumeo sam da postoji nešto iza toga. Kada prvi dinar bude legao u kasu RTS-a to više neće biti ovaj, kako vi kažete RTS, to će već biti javni servis, jer ovde je reč o suštini, o karakteru onoga što jeste i što treba da bude javni servis.
B92: A zašto, ministre, građani treba da veruju na reč Vladi kad su se takve reči mnogo, mnogo puta u našoj novijoj političkoj istoriji izjalovile?
Kojadinović: Ne treba građani da veruju nikome, ja mislim i da sva dosadašnja iskustva govore i uče svakoga od nas, ne treba slepo da verujemo nikome, ali jednostavno moramo da shvatimo da je zaista došlo novo vreme i da svi zajedno imamo veliku šansu, ne samo na ovom polju, polju medija, javnog informisanja i javnih servisa, već u mnogim domenima, mnogim sferama života. I treba da prestanemo da sumnjamo, treba da prestanemo previše da sumnjamo, treba da prestanemo da kukamo.
B92: Ali sa ovom istorijom Radio-televizije Srbije veoma je teško uveriti bilo koga da treba da prestane da sumnja. Na kraju krajeva, postojao je zakon koji je predviđao prvo transformaciju, pa tek onda uvođenje pretplate, ali ga je Vlada promenila.
Kojadinović: Ja sam u ovom poslu, tom poslu, 30 godina i od ’90. godine do pre nekoliko godina najveći protivnik i neprijatelj bio mi je RTS i nemojte meni pričati šta je RTS bio i šta bi mogao da bude ukoliko ne rešimo mnoge stvari i zakonski i u praksi. Jer na neki način je sada ironijom sudbine, sam doveden u situaciju da sada ja….
B92: Da, ali i Vi ste vodili jednu partijsku televiziju.
Kojadinović: A otkud vi to znate?
B92: Otkud znam – pa, gledao sam je.
Kojadinović: Vi ste je gledali? A gde ste vi radili 1990, 1991? Odakle ste vi došli uopšte? Gde ste bili ’91.?
B92: 1991. sam bio u Beogradu, za vreme martovskih demonstracija u Beogradu, kao i ’96. i ’97.
Kojadinović: Šta ste radili, gde ste radili, da li ste bili novinar?
B92: Naravno da sam bio novinar.
Kojadinović: Da li ste kvalifikovano mogli da ocenjujete rad Studija B?
B92: Bio sam novinar od 1979.
Kojadinović: Dobro, i otkad je Studio B partijska televizija?
B92: Bio je za vreme vlade SPO-a u gradu.
Kojadinović: Čak i da jeste, a nije, čak i da jeste, zašto bi to bio greh?
B92: Ne, ja samo govorim o tome da građani Srbije imaju pravo na sumnju, a sad ću da Vam objasnim i zašto mislim da imaju pravo.
Kojadinović: Ja sam i rekao da treba da sumnjaju, a priori da ne treba da veruju nikom, ali s druge strane, treba svako od nas da pokuša da ovaj naš svet u Srbiji učini boljim. Treba sumnjati, ali isto tako sumnja ne treba da nas odvrati od rada i od napora da svi zajedno doprinesemo izgradnji neke nove Srbije.
B92: Ministre, ja ne osporavam potrebu ove zemlje i građana Srbije da imaju javni servis, pa i da ga finansiraju. Naprotiv, ja lično kao građanin, podržavam da ga građani plaćaju i to ne kroz budžet nego direktno, jer je onda transparentnije, da građani servisiraju i plaćaju RTS i zbog toga bi moralo da bude jasnije da on mora da bude u servisu građana.
Kojadinović: Ne, ne, postoji nešto što je mnogo važnije od toga što ste vi rekli. Sve dok je RTS na budžetu, a inače, razni modeli finansiranja javnog servisa dozvoljavaju da javni servis ostane na budžetu, ali smo se mi upravo zbog toga opredelili za model koji neće dozvoliti ni teoretske šanse da bilo koja vlast, da bilo koja Vlada pretvori medije ponovo u ono što ste vi nazvali ovakav ili onakav RTS, da bude instrument u rukama ove ili one stranke. Upravo to, Vlada, znači, nema više nikakve ingerencije, neće imati nikakve ingerencije, posebno posle kraja aprila 2006. godine, jer u međuvremenu će biti tranzicioni fond, pa hajde da kažemo da možda i može da postoji neka sumnja. Ali je upravo to ono što je najvažnije u transformaciji RTS-a u javni servis, da ne može više da bude instrument u ničijim rukama, ne može to više nikada da bude onaj Miloševićev RTS ili bilo čiji drugi. Takođe, u svim ovim raspravama koje su bile, u parlamentu, na ulici, po kancelarijama, vrlo često se vezuje ovaj zakon i ova obaveza plaćanja pretplate i za pojedina kadrovska rešenja, kažu – pa, zar ovaj, pa zar onaj. To nema veze, mi hoćemo to da uredimo na jedan dobar način koji će dati dobru osnovu da zaista imamo javni servis koji će kada se bude razvio, i za to je nažalost potrebno vreme, biti jedan pravi regulativ na celoj medijskoj sceni ove Srbije. Onda će se mnoge stvari bolje rešavati.
B92: Dobro, ministre, u redu, ali i Vlada i ta televizija mogli su da pokažu pravac kojim će ta televizija ići da su to hteli. Očigledno, čini se da praktično sve što je moglo biti urađeno, a nije urađeno, radi protiv ideje da građani odmah na reč počnu da plaćaju servis. Dozvolite mi samo da Vam iznesem argumente za ovakvu jednu moguću procenu.
Kojadinović: Ja se izvinjavam, izvolite.
B92: Najpre, direktor RTS-a je izabran preko Zakona o javnim preduzećima, a ne Zakona o radio difuziji. Jedan krajnje neobičan i centralizovan sistem odlučivanja postoji u Radio-televiziji Srbije, RTS je u VD stanju. Znate, Vlada je predložila, a Skupština usvojila promene Zakona o radio difuziji. Članovi Radio- difuznog saveta, koje predlaže Vlada, bira Skupština, imaju najduži mandat, dakle, taj mandat će trajati 6 godina. Recimo, članovi koje predlažu nevladine organizacije i strukovna udruženja imaće mandat 4 godine. Promenjen je zakon, trebalo je da prvo ta televizija bude transformisana u nešto što liči na nacionalni javni servis, pa tek onda da se traži novac.
Kojadinović: A kako to, onako preko noći, hokus-pokus metodom mislite? Nemojte tako, dragi kolega.
B92: Molim Vas, a gde je javna rasprava? Gde je taj program u koji će se pretvoriti nacionalna televizija?
Kojadinović: Sve sam razumeo.
B92: Pa, recite nam gde je, gde je taj program?
Kojadinović: Reći ću vam.
B92: Gde je koncept te televizije u narednih šest meseci, deset meseci, dve godine?
Kojadinović: Mislim da ne smete da sebi uzimate slobodu da rad 8.000 ljudi, koji emituju tri programa televizije, nekoliko programa radija dovodite u pitanje.
B92: Radi se o rukovodstvu, uređivačkoj politici, a ne o radu 8.000 ljudi.
Kojadinović: Znam da mislite na rukovodstvo, ali vi ste tako jednim zaključkom ošamarili mnoge vredne ljude koji tamo rade i doneli ste jedan sud koji je veoma ishitren, koji je paušalan i koji će uvrediti mnoge ljude.
B92: Ja nisam nikakav sud iznosio, ja samo postavljam pitanje.
Kojadinović: Verujte da tamo postoje mnogi pošteni, dobri, časni, kvalitetni, kvalifikovani novinari, vaše kolege i ne možete tek tako da ih ošinete u jednoj rečenici zato što imate na umu nešto drugo. Ja znam da je i vama i ovoj televiziji taj javni servis velika pretnja i znam da je i mnogo veća nego što i vi mislite ovde i mnogi drugi na ovom medijskom nebu, ali upravo zato smatram da jedan javni servis, kao što ga ima Hrvatska, kao što ga ima Slovenija, kao što ga imaju sve okolne zemlje, potreban. A vi postavite sebi pitanje zašto ga oni imaju i zašto su ga tako bez nekih velikih sumnji lako prihvatili, a mi u sve sumnjamo i sve pokušavamo da odbijemo ili da upakujemo u to da je to novi namet na vilajet. Nije to, to treba da bude najbolja moguća investicija i zaista, verujte, kada sam ’90. godine bio na čelu tima koji je prvi počeo da ruši i uspeo da sruši monopol državnog medija, da, baš tog RTS-a, današnjeg RTS-a, ondašnje Radio-televizije Beograd, imao sam na umu da će možda doći ovo vreme, kada ćemo sa zadovoljstvom plaćati pretplatu za javni servis, koji neće biti, kažem, ni Miloševićev, ni Titov, ni bilo čiji. Ni Koštuničin, ako hoćete to da kažem.
B92: Nisam mislio, ministre, da ćete pomenuti i naći motivaciju za ovaj razgovor u strahu eventualnom ove televizije od RTS-a.
Kojadinović: Ne, ne govorim, ali treba da bude, treba svaka televizija da bude. Kad se budu razvili dobri obrazovni programi, dobri informativni programi…
B92: Ja Vas pitam gde su oni?
Kojadinović:… nećete ni vi moći da propuštate neke vesti koje profesionalizam nalaže da budu uvrštene u vaše vesti, koje su veoma važne i koje nemaju veze ni sa kakvom partijskom ideologijom, ali koje su prave vesti. Moraće da se radi profesionalno i zato je vrlo važno da imamo takav servis. Da li će ga voditi Tijanić ili neko drugi, to je drugo pitanje. Dobro, u pravu ste, slažem se, i ja sam bio protiv toga da Tijanić bude postavljen na osnovu Zakona o javnim preduzećima, trebalo je raspisati konkurs, kao što sam siguran da bi verovatno on na tom konkursu i pobedio, jer nije bilo mnogo onih koji mogu i koji hoće da se upuste u tako teške poslove. Ali dobro, stvorena je mogućnost da neko prigovori, evo i posle godinu i nešto dana, vi ste to iskoristili i kažem vam, slažem se s vama. Nije trebalo to uraditi po Zakonu o javnim preduzećima, trebalo je to učiniti po Zakonu o radio difiziji, raspisati konkurs i izabrati nekoga.
B92: A zašto, ministre, RTS ima povlašćen položaj, kad već spominjete utakmicu na tržištu, ima i budžet i pravo da prodaje reklame?
Kojadinović: Mnogo je bilo povlašćenih, dragi moj kolega.
B92: Govorimo o budućnosti, govorimo o javnom servisu.
Kojadinović: Da bi govorili o budućnosti moramo da se zagledamo i u prošlost. Ne možemo da počnemo s idejom da je Srbija ravna livada na kojoj ništa nije bilo pre nas. Zato sam poneo torbu da vam pokažem jednu knjigu, ali ako mi džentlmenski obećate da ćete mi je vratiti kad je podrobno budete analizirali.
B92: Zar sumnjate da Vam neću vratiti knjigu?
Kojadinović: Ne, vratićete mi knjigu, ali nešto sam drugo hteo da kažem, hoću da je proanalizirate i da ako ste pravi novinar i profesionalac, bez obzira što ste ovde trenutno sad angažovani, donesete prave zaključke i objavite ono što nikoga sada ne interesuje, od čega svi okreću leđa. A to je knjiga, analiza ugovora koje je RTS sklapao s raznim paradržavnim i mnogim drugim medijskim kućama u Miloševićevo vreme, pa ćete videti koliko ćete biti iznenađeni što se na tom spisku nalaze neke kuće. Jednostavno, moramo da se vratimo unazad, a nećemo se vraćati mnogo daleko, od ’92. do 2003. godine. Takođe, obratite pažnju šta je sa onim periodom od zavođenja moratorijuma na dodelu frekvencija, pa ćete videti da je, kao što je Milošević imao svoje miljenike među medijskim kućama u ono vreme, bilo miljenika i posle oktobra 2000. godine. Pa se zapitajte zašto je to tako, pa se zapitajte da li su i neki drugi imali prednost, a ne samo državna televizija i tako dalje. Moramo o tome da govorimo.
B92: Moramo da govorimo i o tome, ali bih voleo da završimo ovu priču oko RTS-a.
Kojadinović: Jeste li mi dali obećanje?
B92: Jesam, jesam, naravno. RTS je, gospodine ministre, prema informacijama koje imam, redukovao kulturni program sa 720 sati programa na 360. Jeste li možda gledali ovu emisiju „Avalski toranj“?
Kojadinović: Nisam gledao celu, gledao sam možda samo delove, nisam stigao.
B92: Da li vas podseća na neku drugu emisiju, možda?
Kojadinović: Mnoge emisije podsećaju na mnoge druge i ova emisija podseća na mnoge druge, pre svega strane televizije. Nemojte da se opterećujete time i da izvlačite neke zaključke.
B92: Kako ne, pa Vi govorite vrlo često o značaju intelektualne svojine i licenci, da Evropa najzad mora da poveruje Srbiji da ima ozbiljne namere da čuva licence i intelektualno pravo. Ja ne znam u kojoj meri ste pažljivo pratili tu emisiju.
Kojadinović: Nisam, rekao sam vam da nisam, sticajem okolnosti bio sam zauzet.
B92: Veoma podseća na jednu licencnu emisiju, koja je inače gospodinu Tijaniću bila predočena i nuđena kao program i vrlo je zanimljivo da se pojavila sad druga, veoma slična emisija.
Kojadinović: Vidite, gospodine Ćosiću, ja sam 10 godina vodio televiziju i vrlo često se sretao sa mnogim idejama. Mnogo je, kako ja to kažem, idejota u našim vodama, mnogo ima onih koji misle da su njihove ideje autentične, genijalne i tako dalje. Ali, čim pogledate malo više satelitskih kanala vidite da više ništa nije originalno. Ali, ako već govorimo o tome, i na ovoj televiziji se recimo emituje jedna ili bar jedna emisija koje su se emitovale na nekim drugim televizijama.
B92: A koja to, ministre?
Kojadinović: Nije bitno, ne želim jednostavno da trošim ni vreme u nekim glupim parnicama i sudskim postupcima da bi dokazivao ono što ceo Beograd ili cela Srbija zna.
B92: Ovde se radi o nacionalnom servisu, ministre, o nacionalnoj televiziji, veoma je važno da ta kuća poštuje pravila.
Kojadinović: Pravila treba da važe za sve, je li tako?
B92: Tako je.
Kojadinović: Pa, tako je, nemojte mi onda izvlačiti samo javni servis kad vama odgovara. Ali, ako već govorite o poštovanju autorskih prava, ako govorite uopšte o poštovanju prava i na ovom polju, onda moramo da shvatimo da moramo da se pridržavamo evropskih standarda i evropskih prava i bez izuzetka, bilo koja televizija da je u pitanju. A šta ste hteli konkretno da pitate za javni servis?
B92: Radi se o licencnom projektu, dakle, o veoma prepoznatljivom konceptu. Naravno da se ne može zaštititi intervju kao forma, ali se mogu zaštititi forme koje su veoma prepoznatljive i originalne.
Kojadinović: Ako toliko insistirate verovatno da jeste, ali ja evo četvrti put kažem, nisam imao prilike, nažalost, da pogledam celu emisiju i nemojte me terati da komentarišem nešto što nisam video.
B92: Niste videli celu emisiju, pitaćemo to nekog drugog.
Kojadinović: A možete i mene za neki dan, nema problema.
B92: Dobro. Pominjali ste konsekvence za građane koji neće plaćati pretplatu.
Kojadinović: Nisam ja pomenuo, to ste vi mislili da me pitate.
B92: Video sam u intervjuu u Blicu, u poslednjem intervjuu.
Kojadinović: Jeste, pa to zakon propisuje.
B92: Na osnovu kojih zakonskih odredbi su predviđene konsekvence za neplaćanje pretplate?
Kojadinović: Treba da pročitam iz zakona?
B92: Da, izvolite, bilo bi lepo da građani znaju šta ih čeka.
Kojadinović: Ne, ne. Građani su, pre svega, obavešteni još 2002. da postoji obaveza i da je usvojen novi zakon koji to propisuje. Takođe, oni će sada sa obračunom, to govorim o građanima, za utrošak električne energije u novembru, koji će stići u decembru, dobiti takođe kompletnu informaciju i ko će imati mogućnosti da bude izuzet od plaćanja i kakve su sankcije i tako dalje. Budući da se sve to nalazi na jednom računu i da se zajedno sa utroškom električne energije plaća kao pretplata, onaj ko ne bude platio ukupan iznos, odnosno, bude odbio pretplatu biće tužen, kako se to kaže u glupom pravničkom rečniku, meni se ne sviđa taj termin, i onda slede sankcije koji će odrediti taj sudija u tom nekom parničnom postupku. Znači, sankcije postoje, ali ja opet kažem, zašto mi moramo stalno Srbima i ovde u Srbiji da pretimo sankcijama. Ne treba da verujemo na reč, ali jednostavno kažem, pozivam građane, ja, znači koji sam počeo, bio na čelu tima koji je počeo da ruši taj državni monopol zvani državna televizija i koji sam mrzeo taj RTS najviše na svetu, kažem da je to dobra investicija, da to treba plaćati. Uostalom, Hrvati imaju procenat preko 90 odsto naplate. Zašto Hrvati imaju 90 odsto naplate, veći od procenta naplate električne energije? Zašto oni toliko ne sumnjaju?
B92: A zar ne mislite, ministre, da je to u suštini pitanje poverenja? Dakle, nema spora ni između Vas, Vlade i između građana, niti bilo ko osporava potrebu da se plaća, pitanje je samo da li građani u ovom trenutku imaju dovoljno poverenja u ovu Vladu i u ovu vlast i u rukovodstvo, na kraju krajeva?
Kojadinović: Zašto bi morali, kada o ovome govorimo, da imaju poverenja u ovu vlast?
B92: Zbog prethodnih 15 ili 20 godina i rušenja RTS-a koje ste maločas spominjali.
Kojadinović: Ja upravo o tome govorim, požurite da uplatite vi prvi dinar i tad ste se oslobodili tog straha od Vlade, tada vi postajete gazda, ako mislite sada da je gazda Vlada. Zato kažem, vredi to investirati. Da sam na vašem mestu ja bih potrčao da prvi platim, verujte mi, ne govorim ovo poze radi, suština je u tome – prvi dinar kada legne, to postaje javni servis i ne sme više niko nikoga da sluša i niko nikoga ne sme da pozove telefonom i da urgira. Može da se buni, kao i svaki drugi građanin, i to je suština. I neće taj javni servis odmah biti pravi javni servis, trebaće vreme i za to, kao što treba puno vremena da i mi postanemo drugačiji i bolji ljudi, ako hoćete.
B92: Ministre, živimo u teškim vremenima, politički veoma nestabilnim. Pred Srbijom je rešavanje nekoliko veoma važnih državnih pitanja. Jedno od onih, takođe veoma važnih, jeste pitanje položaja i pozicije nacionalnih manjina. Dosta je izveštaja u poslednje vreme bilo motivisano od nekoliko nevladinih organizacija i međunarodnih organizacija, bavile su se u suštini pitanjem prava nacionalnih manjina i ksenofobijom u Srbiji. I ne bih voleo da sad kažete da sam izvadio iz konteksta neke vaše izjave, ali zaista su, hajde da upotrebim tu reč, veoma neobične i čudne za nekoga ko bi trebalo da reprezentuje sve građane u Ministarstvu.
Kojadinović: Hajde da vidimo.
B92: Pa, govorili ste ne tako davno o opasnosti od šiptarskih hordi sa Kosova, pomenuli ste u Zrenjaninu, ako se ne varam, na poslednjoj tribini SPO-a, potrebu da na Hilandaru rade samo pravoslavci. Znate, Albanci žive i na jugu Srbije i na Kosovu. Ja se slažem da hordi albanskih ima, to su isti oni ljudi koji su rušili srpske manastire i crkve na Kosovu, ali, znate, Vvi ste ministar svih građana ove zemlje, pa i tih Albanaca za sada, jer se Srbija ne odriče Kosova. Zar ne mislite da takve izjave, makar i, hajde da kažem, i nenamerno date od strane jednog ministra mogu da proizvedu taj utisak ksenofobije i da pošalju pogrešnu poruku?
Kojadinović: Nema u Srbiji ksenofobije, apsolutno nema, kao što su i ove moje izjave zaista izvađene iz konteksta i ne treba da komentarišete ono čemu niste prisustvovali, niste čuli svojim ušima.
B92: Možda citati nisu u redu.
Kojadinović: Jednostavno, kažem, sve ono što se događalo i događa na Kosovu, a posebno kada je došlo do eskalacije terorizma na Kosovu, treba nazvati pravim imenom. Tog dana kada je porušeno pored ostalog 335 crkava i manastira i kada je ogroman broj ljudi proteran sa Kosova, srpskog življa uglavnom, naši mediji ovde u Beogradu, gotovo svi, ne gotovo svi nego svi, su izveštavali o etničkim sukobima na Kosovu, da bi se tek posle nekoliko sati dosetili da stvari nazovu pravim imenom- da, to je terorizam. Ako neko dođe na vaša vrata naoružan, verovatno i sa kapuljačom na glavi, sa namerom da vas ubije, da protera vašu porodicu, da uništi vašu kuću, da spali vaše crkve – da li je on deo horde ili je deo neke demokratske grupe građana koje izražava svoje pravo da vas protera? Jednostavno, ja sam rođen u Vojvodini i sticajem okolnosti prvo me je zadojila Rumunka. Imam puno prijatelja i Rumuna i Mađara i Slovaka. U familiji imam puno rođaka i braće čak i Albanaca, jedna moja tetka, rođena sestra moje majke bila je udata u Vučitrnu, imam tri brata koji su pola Albanci, pola Srbi. Nemojte meni prebacivati tako nešto.
B92: Ja sam tražio objašnjenje.
Kojadinović: Takođe, to je bilo u Zrenjaninu na jednoj tribini koja nije bila tribina SPO-a, pri kraju konferencije za štampu uz neki stub stajao je dečko za koga sam ja mislio da je pomoćnik pomoćnog snimatelja i dobacio je neko pitanje. Ja sam odgovorio da moramo da budemo veoma oprezni i da ne treba da dozvolimo da oni koji su rušili naše spomenike, znači, misleći na konkretne teroriste, ljude, da sutra budu sezonci na Hilandaru. Nije mi ni palo na pamet da pomislim da ne treba da rade Albanci. Uostalom, na tenderima koji su raspisani na Kosovu, prvi put 11 tendera, sada 19, uglavnom posao dobijaju albanske firme, i to mnogo češće iz Albanije nego sa Kosova. Znate zbog čega? Zato što mnoge firme iz Srbije strahuju za bezbednost svojih građevinaca dole, pa zato oni dobijaju. Ne treba ljude, znači, deliti tek tako, kao što na Kosovu žive mnogi pošteni i dobri ljudi koji se ne slažu sa ovom politikom, koja je politika separatizma, proterivanja i ubijanja ljudi. A takođe bih vas podsetio da sam ja imao pre mesec dana susret…
B92: S ministrom kulture Kosova.
Kojadinović: Ali vi to niste objavili. To za vas nije bilo zanimljivo, kada je nešto lepo to nije zanimljivo.
B92: Ja to ne mogu sad da Vam kažem, da li je tačno ili nije tačno, morali bismo da pitamo naše urednike. Možda niste videli, ministre, potpuno sigurno, imate monitoring. Sad postavljate pitanje na koje ja ne mogu da Vam odgovorim.
Kojadinović: Izvinjavam se. Ja samo hoću da vam kažem da sam veoma zadovoljan što je došlo do tog razgovora, uslediće i moja poseta Prištini. I zaista mi je kao građaninu ove zemlje drago što su bar dvojica ljudi, a ima mnogo više takvih, pošli jedan drugome u susret na jedan običan razgovor, bez nekih velikih zaključaka. I bez neke iluzije da će možda i taj sastanak i neki drugi, mnoge stvari tamo na bolje toliko ođednom promeniti. Neće, ali daj da se bar ponašamo….
B92: Imam još jedno pitanje, ministre, za Vas. Vreme nam veoma brzo ističe, imamo 30 sekundi. Ja verujem da biste Vi, pošto ste bivši novinar mogli na njega da odgovorite, a vezano je, zapravo inspiraciju imam u današnjoj informaciji vezanoj za grob Draže Mihailovića. Naime, BIA je demantovala da joj je poznato gde se on nalazi. Vi ispred svog kabineta držite bistu Draže Mihailovića, Vi ste ministar svih građana.
Kojadinović: Držao sam, držao sam.
B92: Nema je više?
Kojadinović: Nema je već nekoliko meseci. Držao sam, znate, kao neku vrstu, da vam kažem iskreno, bilo je više razloga, ali jedan od razloga je bio da to na neki način bude i neka vrsta, ružno će zazvučati, ali i gromobrana za sve one koji će se uhvatiti samo za to ili prvo za to i kojima neće biti važno šta smo mi uradili u nekom prethodnom periodu.
B92: To je poslednja stvar za koju sam se ja uhvatio večeras, ja samo znam da u ovoj zemlji žive republikanci i monarhisti…
Kojadinović: Ali u svakom slučaju, Srpski pokret obnove se potrudio da se mnoge stvari isprave i da se konačno završi Drugi svetski rat. Na mestu gde je Tito stajao 50 i nešto godina, Draža je stajao nekoliko meseci.
B92: Da, ali niko ne poriče pravo da Vi tu bistu držite kod sebe u dvorištu, Vi ste ministar kulture svih građana.
Kojadinović: Dok sam ministar mogu da je vratim ako hoćete. Ja sam ministar i ispred mog kabineta može da stoji ono što ja mislim da treba da stoji.
B92: Možete, samo koliko je to umesno i koliko je to pošteno prema građanima Srbije.
Kojadinović: Pa, vi ćete reći da nije umesno, ima i onih koji će reći drugo, a ja ću vam reći da je to časno, da se konačno shvati da su postojali ljudi koji su bili žrtve onog bratoubilačkog rata i da je jednostavno se dogodilo da pobednici napišu istoriju i da ne samo te ljude koji su bili četnici, nego i čitave njihove familije praktično isključe iz svakog oblika života. Mnogo je i mojih drugara koji su recimo želeli da budu piloti, deca koja su unuci tih nekih četnika, a kojima nije dozvoljeno samo zato što im je deda bio četnik da postanu piloti, profesori ili ne znam šta drugo, direktori nekih firmi.
B92: Postoje, ministre, i familije čiji su najbliži stradali od četničkog pokreta, možda ne tog Dragoljuba Mihailovića.
Kojadinović: Prepustimo istoriju istoriji. Ja nisam četnik ni partizan, nisam ni za četnike ni za partizane. Hoću, imam 50 godina i želim da se konačno Drugi svetski rat završi. Ako smo mi, a jesmo, Srpski pokret obnove i ja lično, i gospodin Vuk Drašković najviše, doprineli bar malo da se taj rat konačno završi u našim ludim srpskim glavama, onda smo zaista učinili mnogo.
B92: Hvala vam na tome što ste bili gost „Poligrafa“ i što ste odgovorili na sva naša pitanja. Poštovani gledaoci, bilo je to sve, gost „Poligrafa“ večeras je bio Dragan Kojadinović, ministar kulture u Vladi Srbije. „Poligraf“ je ponovo sutra, ostanite uz vašu Televiziju B92.
