[box align=’box-center’ id=’8641′]
zahtev bi bio da se doda odredba da se programi označeni sa „12“ mogu emitovati posle 21h (tekst u kome je iznet ovaj predlog objavljen je na Cenzolovci početkom juna, pogledati: „Sunovrat jednog društva: Brutalno nasilje i rijaliti u terminu dečjeg programa“.
Time bi se onemogućilo da se rijaliti programi emituju tokom dana, kao što je sad slučaj. REM bi trebalo da donese i posebno obavezujuće uputstvo za emitere da rijaliti programe, kakve trenutno gledamo na domaćim televizijama, označavaju sa „18“, čime bi se obezbedilo da ovi programi budu u etru od 23 do 6 časova.
U ovoj kampanji, u kojoj bi se od REM-a zahtevalo da odmah unapredi svoju regulativu, odlučujući pritisak trebalo bi da izvrše strukovna udruženja, organizacije roditelja, kompletan nevladin sektor. Naravno, uvek je važan i angažman građana, i u tom smislu svaka peticija koja ima konkretan i ostvarljiv cilj više je nego dobrodošla.
Zahtev aktuelne peticije da se „zabrani javno emitovanje“ rijaliti emisija ili „bar emitovanje na nacionalnim frekvencijama“ postavljen je suviše široko i za njegovo ostvarenje potrebno je mnogo međukoraka različitih aktera, što znači da zahteva i dosta vremena.
Emisije je nemoguće tek tako zabranjivati, makar one bile i rijaliti programi, a zahtev da se nešto zabrani po pravilu stvara otpor i nudi validan kontraargument da bi to bilo ugrožavanje slobode izražavanja.
Ovako postavljen zahtev u peticiji, koju je potpisalo više od sto hiljada ljudi, omogućio je ljudima iz Saveta REM (koji su, pored samih medija, najodgovorniji za sveprisutnost rijaliti emisija) da se iz ove situacije elegantno izvlače, uz objašnjenja da ne može ništa da se zabranjuje bez pravnog osnova, da bi morao da se menja zakon, što mogu da urade samo poslanici u Skupštini itd
Prema navodima jednog portala, o čijem kredibilitetu ne znam mnogo, čelni čovek Saveta REM rekao je da su oni „potpuno nemoćni“ kada je u pitanju aktuelni zahtev javnosti da se neprimereni rijaliti programi uklone sa TVekrana.
Pa da li je to zaista tako? Da li je tačno da REM nema mehanizme da spreči prikazivanje rijalitija bar u dnevnom i ranovečernjem terminu na četiri kanala sa nacionalnom frekvencijom?
Sudeći po onome što piše u zakonu, nije.
REM i te kako ima zakonskog osnova da odmah reaguje i izrekne odgovarajuće mere. I to iz sledećih razloga:
Zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli (videti član 24 i član 28 Zakona o elektronskim medijima /ZEM/, kao i Pravilnik REM-a o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga).
Sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju dobile su dozvole kao emiteri celokupnog programa i dužne su da imaju žanrovski raznovrstan program (informativni, obrazovni, kulturni, naučni, sportski, zabavni itd.), što znači da krše pravila ukoliko dominira jedna vrsta programa, u ovom slučaju rijaliti i zabavni programi.
Tendencija smanjenja programske raznovrsnosti na komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom primetna je već godinama, o čemu svedoče i dokumenti REM-a.
Smanjenjem programske raznovrsnosti ugrožava se i poštovanje medijskog pluralizma, standarda koji ima centralno mesto u evropskoj medijskoj regulativi.
Ako se na četiri od pet TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću emituju rijaliti programi, pri čemu je na nekim kanalima to i dominantna vrsta programa, može se govoriti o ozbiljnom narušavanju obaveze da u ponudiTV stanica budu raznovrsni medijski sadržaji.
Zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj (videti članove 28, 47, 50 i 68 Zakona o elektronskim medijima).
RRA/REM može da kazni emitera, uključujući i to da mu privremeno zabrani emitovanje ili oduzme dozvolu ukoliko je on povredio neku od obaveza koje se odnose na sadržaj programa koji prikazuje, a koje su navedene u članovima 47–71 Zakona o elektronskim medijima (ZEM).
To konkretno znači da emiter može biti kažnjen ako, na primer, ne doprinosi podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana (član 47, stav 3 ZEM) ili ne poštuje ljudska prava i dostojanstvo ličnosti, što uključuje i zaštitu dece i maloletnika (član 50, 68 ZEM).
U zakonu se precizira da sadržaji koji mogu da škode moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika ne treba da budu dostupni preko radija i televizije, izuzev ako se prikazuju u terminu kada ih maloletnici po pravilu ne prate, ili su zaštićeni tehničkim postupkom, što znači da se prikazuju na plaćenim kanalima i može im se pristupiti pomoću šifre.
Dakle, kada bi hteo da zaštiti bar decu i maloletnike od terora rijaliti gliba i protera ga u noćni termin, REM bi to lako mogao da učini. Bila bi mu potrebna eventualno jedna sednica Saveta i malo administrativnog rada.
Ograničenje emitovanja ovog programa na termine posle 23 sata, bio bi prvi korak u raščišćavanju rijaliti nereda. Kada se to učini, valja nastaviti sa nastojanjima da se takvi programi sa nacionalnih televizija presele na plaćene kanale sa uslovnim pristupom. Tek kada dođemo do te stepenice, moći će da se prihvati naizgled simpatičan argument „ako vam se ne sviđa, promenite kanal“ koji, reklo bi se, najčešće koriste oni koji bi trebalo da ponude rešenja, a nemaju ih.
[box align=’box-left’ id=’8642′]S obzirom na to da na četiri od pet kanala sa nacionalnom pokrivenošću imamo rijaliti programe, ovaj argumentje trenutno praktično neprimenljiv. Možemo da menjamo kanale koliko hoćemo, od rijalitija ne možemo pobeći!
Ključni zahtev bi bio da se doda odredba da se programi označeni sa „12“ mogu emitovati posle 21h (tekst u kome je iznet ovaj predlog objavljen je na Cenzolovci početkom juna, pogledati: „Sunovrat jednog društva: Brutalno nasilje i rijaliti u terminu dečjeg programa“.
Time bi se onemogućilo da se rijaliti programi emituju tokom dana, kao što je sad slučaj. REM bi trebalo da donese i posebno obavezujuće uputstvo za emitere da rijaliti programe, kakve trenutno gledamo na domaćim televizijama, označavaju sa „18“, čime bi se obezbedilo da ovi programi budu u etru od 23 do 6 časova.
U ovoj kampanji, u kojoj bi se od REM-a zahtevalo da odmah unapredi svoju regulativu, odlučujući pritisak trebalo bi da izvrše strukovna udruženja, organizacije roditelja, kompletan nevladin sektor. Naravno, uvek je važan i angažman građana, i u tom smislu svaka peticija koja ima konkretan i ostvarljiv cilj više je nego dobrodošla.
Zahtev aktuelne peticije da se „zabrani javno emitovanje“ rijaliti emisija ili „bar emitovanje na nacionalnim frekvencijama“ postavljen je suviše široko i za njegovo ostvarenje potrebno je mnogo međukoraka različitih aktera, što znači da zahteva i dosta vremena.
Emisije je nemoguće tek tako zabranjivati, makar one bile i rijaliti programi, a zahtev da se nešto zabrani po pravilu stvara otpor i nudi validan kontraargument da bi to bilo ugrožavanje slobode izražavanja.
Ovako postavljen zahtev u peticiji, koju je potpisalo više od sto hiljada ljudi, omogućio je ljudima iz Saveta REM (koji su, pored samih medija, najodgovorniji za sveprisutnost rijaliti emisija) da se iz ove situacije elegantno izvlače, uz objašnjenja da ne može ništa da se zabranjuje bez pravnog osnova, da bi morao da se menja zakon, što mogu da urade samo poslanici u Skupštini itd.
Prema navodima jednog portala, o čijem kredibilitetu ne znam mnogo, čelni čovek Saveta REM rekao je da su oni „potpuno nemoćni“ kada je u pitanju aktuelni zahtev javnosti da se neprimereni rijaliti programi uklone sa TVekrana.
Pa da li je to zaista tako? Da li je tačno da REM nema mehanizme da spreči prikazivanje rijalitija bar u dnevnom i ranovečernjem terminu na četiri kanala sa nacionalnom frekvencijom?
Sudeći po onome što piše u zakonu, nije.
REM i te kako ima zakonskog osnova da odmah reaguje i izrekne odgovarajuće mere. I to iz sledećih razloga:
Zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli (videti član 24 i član 28 Zakona o elektronskim medijima /ZEM/, kao i Pravilnik REM-a o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga).
Sve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju dobile su dozvole kao emiteri celokupnog programa i dužne su da imaju žanrovski raznovrstan program (informativni, obrazovni, kulturni, naučni, sportski, zabavni itd.), što znači da krše pravila ukoliko dominira jedna vrsta programa, u ovom slučaju rijaliti i zabavni programi.
Tendencija smanjenja programske raznovrsnosti na komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom primetna je već godinama, o čemu svedoče i dokumenti REM-a.
Smanjenjem programske raznovrsnosti ugrožava se i poštovanje medijskog pluralizma, standarda koji ima centralno mesto u evropskoj medijskoj regulativi.
Ako se na četiri od pet TV kanala sa nacionalnom pokrivenošću emituju rijaliti programi, pri čemu je na nekim kanalima to i dominantna vrsta programa, može se govoriti o ozbiljnom narušavanju obaveze da u ponudiTV stanica budu raznovrsni medijski sadržaji.
Zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj (videti članove 28, 47, 50 i 68 Zakona o elektronskim medijima).
RRA/REM može da kazni emitera, uključujući i to da mu privremeno zabrani emitovanje ili oduzme dozvolu ukoliko je on povredio neku od obaveza koje se odnose na sadržaj programa koji prikazuje, a koje su navedene u članovima 47–71 Zakona o elektronskim medijima (ZEM).
To konkretno znači da emiter može biti kažnjen ako, na primer, ne doprinosi podizanju opšteg kulturnog i obrazovnog nivoa građana (član 47, stav 3 ZEM) ili ne poštuje ljudska prava i dostojanstvo ličnosti, što uključuje i zaštitu dece i maloletnika (član 50, 68 ZEM).
U zakonu se precizira da sadržaji koji mogu da škode moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika ne treba da budu dostupni preko radija i televizije, izuzev ako se prikazuju u terminu kada ih maloletnici po pravilu ne prate, ili su zaštićeni tehničkim postupkom, što znači da se prikazuju na plaćenim kanalima i može im se pristupiti pomoću šifre.
Dakle, kada bi hteo da zaštiti bar decu i maloletnike od terora rijaliti gliba i protera ga u noćni termin, REM bi to lako mogao da učini. Bila bi mu potrebna eventualno jedna sednica Saveta i malo administrativnog rada.
Ograničenje emitovanja ovog programa na termine posle 23 sata, bio bi prvi korak u raščišćavanju rijaliti nereda. Kada se to učini, valja nastaviti sa nastojanjima da se takvi programi sa nacionalnih televizija presele na plaćene kanale sa uslovnim pristupom. Tek kada dođemo do te stepenice, moći će da se prihvati naizgled simpatičan argument „ako vam se ne sviđa, promenite kanal“ koji, reklo bi se, najčešće koriste oni koji bi trebalo da ponude rešenja, a nemaju ih.
S obzirom na to da na četiri od pet kanala sa nacionalnom pokrivenošću imamo rijaliti programe, ovaj argument je trenutno praktično neprimenljiv. Možemo da menjamo kanale koliko hoćemo, od rijalitija ne možemo pobeći!
