[box align=’box-left’ id=’3296′]
Čitaoci ispred trafike verovatno se svakodnevno igraju „pronađi razliku“ i na kraju tako odluče za koje će novine dati od 20 do 35 dinara. Sva sreća pa su kod nas novine najjeftinije u regionu i šire. Međutim, kada čitaoci shvate da i u tim novinama koje su uzeli u ruke da pročitaju uz jutarnju kafu ili u prevozu do posla nema ništa novo od onoga što su još juče gledali u informativnim emisijama na televizijama ili čitali na internetu, dnevni listovi gube i to malo tiraža što imaju. Takvom tendencijom dnevna štampa u Srbiji ubrzo bi mogla da izumre.
Kod nas, poredeći sa drugim zemljama, još nije toliko strašna situacija što se tiče tiraža. Podaci govore da pad broja prodatih novina u Srbiji godišnje opada za sada neznatno, a kolege iz Slovenije, na primer, iznenadile su se da kod nas i dalje ima dnevnika sa tiražom većim od 100.000. Ali, čitaocima neće trebati još mnogo da primete da su novine „prazne“ i jednostavno prestati da ih kupuju.
U Srbiji, srećom, ljudi još ne čitaju u tolikoj meri novine na internetu, ali sve veća ponuda tzv. pametnih telefona, koji se nude „za dinar“, mogla bi ozbiljno da ugrozi opstanak „štampe u štampanom izdanju“. Zašto bi već neko rizikovao da troši novac na kupovinu novina pa da u njima nema šta da pročita, kad to očas posla može uraditi i na svom android mobilnom telefonu. Pritom, za razliku od računara, na telefonu se mogu čitati vesti i u prevozu, u kafiću, na plaži, sedeći ili u pokretu… Isto kao i novine, što je bio jedan od razloga zbog čega se one uopšte i kupuju.
A zašto su sve novine iste? Očigledno je da niko ne želi da se ozbiljno pozabavi sa izazovima novih tehnologija, sve dostupnijim internetom, društvenim mrežama i jeftinim pametnim telefonima. Dnevne novine, umesto da idu korak dalje u odnosu na sve ove, ne već ni toliko nove, izazove, došli smo u situaciju da se takmičimo sa njima. Hej?! Pa oni su od nas u prednosti i za po 24 sata. Sa njima se ne možemo utrkivati (osim sajtovima) sa informacijama, već je neophodno da ih pobedimo bez borbe.
Svima je stalo do informacija, što više i što bombastičnijih, i zato u novinama ne možemo pročitati ništa više od toga šta se dogodilo i ko je šta rekao. Trka i borba je i među konkurencijom – „kako oni imaju, a mi nemamo?“, „to će sutra imati svi, moramo i mi!“, „proveri na sajtu šta kažu drugi“… I u toj trci čitaoci se zaboravljaju, prave se grube profesionalne i etičke greške… Zaboravlja se i osnovna uloga medija i razlika štampe i elektronskih medija.
Šta treba činiti? To bi verovatno svi znali da kažu, ali niko ne primenjuje. Treba biti kreativan, jedinstven i ponuditi publici nešto više od drugih, više od jučerašnjih televizijskih vesti i nikako ono što smo juče čitali po raznim internet portalima. Davno su se pojavili stavovi da je spas za opstanak dnevnih novina u tome da se oni u neku ruku pretvore u nedeljnike, prema sadržaju naravno. Treba pronalaziti nove priče, ponekad čak i nevezane za aktuelne događaje, ponuditi čitaocima kritične i opširnije analize i osvrte, ljudske priče… A dnevne vesti skrajnuti, ljudima je toga dosta, ne žele i sutradan „na papiru“ to da čitaju. Reper ne treba da budu dnevne aktuelnosti iako se nazivaju „dnevnim novinama“. Jer, to realno više i nisu – internet i televizije su dnevne.
Dnevni listovi u Srbiji su se pretvorili u glasila, podsećaju na novinske agencije i javnosti ne nude priliku da kad pročitaju nešto da mogu da uvide i pozadinu svega. Da vide i analizu i kritiku, a ne samo informaciju. Pod hitno se treba pozabaviti time. U suprotnom, dnevna štampa u Srbiji će preko noći prestati da se kupuje i čita. Mogli bismo svi da budemo veoma neprijatno iznenađeni.
