ENBeograd- Kazne za kršenje Zakona o oglašavanju su i do tri miliona dinara, a platiće ih preduzeće ukoliko reklamira neko alkoholno piće, cigarete, ili, recimo, stomatološku ordinaciju i medicinsko sredstvo, dok je kazna za odgovornu u tim slučajevima 200.000 dinara. Zakon danas stupa na snagu. Pomenuta maksimalna kazna je za firmu koja preporučuje proizvod štetan po zdravlje, ukoliko na njenoj reklami neko puši cigaretu, ili u poruci o štetnosti pušenja postave znak nekog proizvođača duvana.
Rigorozna kazna za privredni prestup je predviđena i ukoliko neko postavi reklamu, bez dozvole, ili ukoliko svojim oglasom dovede kupca u zabludu, slaže za kvalitet, cenu, poturi mu netačnu deklaraciju, obeća kupcu poklon, odnosno korist skuplju od same robe… Osim kazni u kešu, Zakon je predvideo i zatvaranje preduzeća u trajanju od jedne do pet godina.
Kazna za televiziju koja emituje nedozvoljenu poruku, ukoliko se u reklami sa seksualnim sadržajem pojavi osoba mlađa od 16 godina ili prekida program i ne pridržava se zadate minutaže, kao i ukoliko prikrije reklamnu svrhu neke poruke je od sto hiljada do milion dinara. Preduzetnik koji u oglasu obeća „poklon“ upotrebom reči „besplatno“, „plati jedan, uzmi dva“, a u stvari nudi robu po višoj ceni od važeće – platiće kaznu od 100.000 do 500.000 dinara.
Komercijalne televizije trebalo bi da vode računa da reklame ne traju duže od 12 minuta po satu programa, kao i da oglasi ne „zauzmu“ više od 15 odsto vremena njihovog ukupno emitovanog programa u toku dana. Kada su reklamne poruke „spakovane“ u celu emisiju tzv. prodaje, koje moraju da traju najmanje 15 minuta neprekidno, televizija sme da emituje najviše šest takvih programa, odnosno tri sata ukupnih poruka. U ovo se ne računaju programi namenjeni isključivo TV prodaji.
Za razliku od komercijalnih televizija, u javnim radiodifuznim servisima reklama sme da traje najviše šest minuta u satu, ili ukupno 10 odsto emitovanog programa. Postoje i druga ograničenja, pa tako RTS ili neka lokalna televizija javnog servisa neće smeće samo noću da puštaju emisije tzv. TV prodaje.
Za sve televizije važi pravilo da se reklame ne smeju puštati tokom neke emisije ako bi se oglasnom porukom rušila vrednost nekog autorskog dela. Druga važna novina jeste da reklame neće smeti da se emituju za vreme trajanja filma ili TV filma koji traju do 45 minuta, a oni duži mogu se prekidati na 45 minuta, i to tako da između dve poruke mora da protekne najmanje 20 minuta.
Kada je reč o prenosu sportskih i kulturnih događaja, oglasne poruke se po pravilu mogu emitovati u poluvremenu, odnosno u pauzama. U televizijama javnog značaja sportski prenosi velikog značaja, kao što su Olimpijske igre, mogu se prekidati po ukupno devet minuta po satu, ili 10 odsto ukupnog prenosa.
M. D.
