EN
Akademija ženskog liderstva sprovela je istraživanje o nasilju nad ženama tokom izbora „Za izbore bez nasilja”, a u okviru njega i analizu medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama u (pred)izbornoj kampanji.
Analizirano je nekoliko štampanih i elektronskih medija: Politika, Danas, Večernje novosti, Informer, Alo, RTS, Pink i N1.
Rezultati su pokazali da mediji ne prepoznaju rodnu ravnopravnost kao važnu temu, iako smo na poslednjim izborima imali tri kandidatkinje za predsednicu Srbije i tri nositeljke liste za Narodnu skupštinu.
Podaci govore i da su u informativnim emisijama na Pinku i RTS-u od 1.130 priloga u vezi sa kampanjom, žene pomenute u svega 219 vesti (19 odsto), a u štampanim medijima situacija je još gora – samo 11 odsto vesti bilo je o ženama.
Istraživanje Akademije ženskog liderstva pokazalo je i da se rodno zasnovano nasilje retko problematizuje kao društveni problem i da mediji doprinose instrumentalizaciji žena u predizbornoj kampanji.
| VESTI BRIŠU JEDNU OD DVE ŽENE
Belgijsko udruženje profesionalnih novinara (AJP) objavilo je rezultate svog Globalnog projekta za praćenje medija (GMMP) za 2015. godinu, u kome zaključuje da „vesti brišu jednu od dve žene”.
Istraživanje je dalo alarmantne rezultate – žene su sa samo 24 odsto bile zastupljene u vestima tradicionalnih medija, a slični nalazi važe i za digitalne medije.
Tokom izbornih kampanja političarke generalno dobijaju manje medijske pažnje od političara, a njihov pol je često u fokusu debate.
Izborne poruke uokviruju uglavnom muški novinari, urednici i stručnjaci, a nivo ili unapređenje žena na odgovornim pozicijama ostaje relativno nizak.
To je pokazala Studija o medijskoj pokrivenosti izbora sa fokusom na rodnu ravnopravnost Saveta Evrope iz 2017. godine, potvrđujući jaz između zastupljenosti političarki i političara – zastupljenost žena u vestima o politici je samo 16 odsto.
Prisustvo ženskih izvora u političkim pričama stalno se povećavalo od prvog praćenja 1995. godine, dok je prvi pad zabeležen 2015. godine.
I studija koju je sproveo Švajcarski savezni ured za komunikacije (OFCOM) pokazala je da u periodu od 12 godina (2003-2015) nije bilo napretka u zastupljenosti kandidatkinja u medijima, iako je došlo do znatnog poboljšanja kada su birane na političke funkcije.
|
Političarke u medijima jedva vidljive
Smiljana Milinkov, članica stručnog tima Akademije i vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, objasnila je da su centralne informativne emisije tri televizije praćene svaki drugi dan. U njima je emitovano 1.446 priloga o izborima, u kojima su se političarke koje su na izborima učestvovale pojavile svega 206 puta (14 odsto).
U izbornom bloku, koji je jasno bio odvojen od ostatka informativne emisije, bilo je 595 priloga, pri čemu su žene učesnice izbornog procesa pomenute 183 puta (31 odsto).
„Žene aktivne u javnom i političkom životu u medijima su jedva vidljive, a kada im se i daje prostor, one se često objektivizuju. Podzastupljenost političarki u medijskom sadržaju može da ukaže i na njihovu podzastupljenost kada su u pitanju pozicije, moć i uticaj koji imaju u političkim strankama ili na političkim funkcijama koje obavljaju”, kaže Milinkov.
Nalazi istraživanja ukazali su na jasno prisustvo stereotipne medijske reprezentacije žena u politici, ističe profesorka, koja podseća i da se tabloid Alo u postizbornom izdanju bavio garderobom koju su kandidati i kandidatkinje nosili na dan izbora, a pod naslovom „Skockali se, pa poranili na birališta!“. Od deset objavljenih fotografija, na šest su bile žene.
Instrumentalizacija žena bila je posebno vidljiva 8. marta, kada su zabeležene prigodne izjave predstavnika vlasti, kao i osmomartovski tvit predsednika Srbije da su žene oslonac srpskog društva. Upravo 8. marta predata je kandidatura Aleksandra Vučića za predsednika, a predstavnici SNS-a su u Republičku izbornu komisiju doneli dve kutije s ružama.
Sa skupa posvećenog ženama te liste Alo je preneo samo izjavu ministra finansija Siniše Malog, dok su izjave i stavovi žena koje su na tom skupu govorile izostavljeni.
Jedino Biljana Stojković isticala nasilje prema ženama
Iako je tema rodne ravnopravnosti bila prisutna u medijima tokom izborne kampanje, u centralnim informativnim emisijama bila je malo zastupljena.
O nasilju nad ženama se govorilo tokom predizborne kampanje, ali se o njemu malo izveštavalo.
Istraživanje Akademije ženskog liderstva pokazuje da je nasilje nad ženama spomenuto 20 puta u 1.446 emitovanih priloga (1,38 odsto). Objavljen je samo jedan analitički tekst i nekoliko televizijskih priloga koji problematizuju rodno zasnovano nasilje.
Nasilje prema ženama kao tema kampanje u štampanim medijima bilo je vidljivo samo u izjavama kandidatkinje koalicije „Moramo“ Biljane Stojković.
O nasilju nad ženama u kampanji objavljena su svega tri priloga. U štampanim medijima može se izdvojiti svega nekoliko tekstova koji direktno govore o slučajevima nasilja, od čega su samo u dva lista (Danas i Politika) pomenuti slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja prema ženama u toku izbornog dana.
O napadu na lidera Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića koji se dogodio na izborni dan, 3. aprila, izvestile su sve tri posmatrane televizije, neke su tome posvetile i više od jednog priloga, ali o napadu na članicu PSG Ninu Stojaković, koji je prethodio napadu na Grbovića, vrlo kratko je izvestila samo N1.
Na analiziranih 90 naslovnih strana štampanih medija objavljeno je 229 najava u kojima postoje izborni akteri, od toga su u samo 17 objava subjekti bile žene.
| PRETNJE I UVREDE ANONIMNIH MUŠKARACA
Dok su u medijima žene gotovo nevidljive, na društvenim mrežama one su izložene stalnim pretnjama i uvredama. Mizogini i nasilni komentari najčešće anonimnih muškaraca („kuja, popišulja, ružna, kučka, kurva, kobila, kokoška, guska, veštica, mala, loša frizura, krokodil, glava ko iskrzana metla”) bili su svakodnevna pojava.
Slična mizogina retorika primećena je i na crnogorskim društvenim mrežama tokom parlamentarnih izbora 2020. godine, gde su kroz neprilične i diskriminatorne komentare i postove žene predstavljane kao seksualni objekti, čime se pokušavao umanjiti njihov značaj u kampanji. To su zaključci monitoringa medija koji je sproveo Centar za građansko obrazovanje (CGO), koji je takođe pokazao i da se u izbornoj kampanji najmanje govorilo o temi žena.
|
Mediji ne vide rodnu neravnopravnost kao važnu temu tokom kampanje
U istraživanju je analizirana i upotreba rodno osetljivog jezika u centralnim informativnim emisijama. Od ukupnog broja priloga (206) u kojima su žene pomenute kao učesnice izbornog procesa, u 137 priloga novinari ga nisu koristili, u 53 priloga je korišćen dosledno, a u 16 se pojavljivao nedosledno.
Rodno osetljiv jezik, odnosno ženski rod, novinari su izbegavali, ne navodeći imena kandidatkinja i govoreći uopšteno (npr. koalicija „Moramo“ o radnom pravu).
Iz izveštavanja dnevnih listova i televizija nije se mogao steći utisak da su pitanja rodne ravnopravnosti, položaja žena ili nasilje i diskriminacija tema učesnika izbora, navodi se u istraživanju. Samo nekoliko kandidatkinja u svojim porukama prenetim u medijima navodi da se zalažu za veće uključivanje žena u sve sfere, afirmaciju ženskog preduzetništva, privilegije, izjednačavanje plata žena sa platama muškaraca.
Seksizam u medijima na Balkanu
Komentarišući nalaze istraživanja, Ivana Jelača iz Instituta za medije i različitosti – Zapadni Balkan kaže za Cenzolovku da su seksistički narativi u medijima realnost u svim zemljama Zapadnog Balkana, te da njihovi nalazi pokazuju da je način na koji izveštavaju o ženama u odnosu na druge marginalizovane društvene grupe najproblematičniji.
„Problem ide od toga da se o odeći žena koje se bave politikom govori više nego o njihovim politikama, preko toga koga mediji pitaju za mišljenje kada se govori o pravu na abortus, pa do načina na koji govorimo o rodno zasnovanom nasilju, gde se nasilje neretko relativizuje ili vidimo narative koji za nasilje okrivljuju samu žrtvu. Sve je to odraz patrijarhalnih normi i stereotipa o ulozi žene u društvu”, smatra Jeleča.
Karakteristično je, prema njenom mišljenju, i to što se sa ženama u javnom životu često „obračunava” korišćenjem seksističkih uvreda. Neslaganje sa njihovim stavovima izražava se kroz uvrede na račun njihovog izgleda, godina i, na kraju krajeva, samog pola, što nije slučaj kada su u pitanju njihove kolege.
Naša sagovornica podseća i na najnovije istraživanje Who makes the news koje pokazuje da su u Srbiji žene u medijima prisutne u petini sadržaja, što je za osam odsto manje od evropskog proseka.
To je, napominje ona, dodatno izraženo u temama kao što je politika, jer su žene manje prisutne kada se govori o „ozbiljnim” temama, dok su prisutnije u rubrikama kao što su zdravlje, poznati, zabava, čime se indirektno šalje poruka da politika nije mesto za njih.
Ivana Jelača zaključuje da su klikovi jedan od najznačajnijih motiva najvećih medij za stereotipno i senzacionalističko izveštavanje, pa čak i kada je reč o vrlo ozbiljnim temama poput rodno zasnovanog nasilja.
„Mediji često zanemaruju svoju obrazovnu ulogu, izveštavaju o događajima, ali bez dubljih analiza društvenih promena i problema, pa se tako i teme poput rodne ravnopravnosti nađu izvan fokusa”, kaže Jelača.
Ona podseća i na dobre primere – na grupu Novinarke protiv nasilja, koja okuplja novinarke raznovrsnih redakcija, uključujući tu i medije koje smatramo tabloidima, ili na Biro jednakost BeFema, spisak od blizu 400 žena ekspertkinja za različite teme.
