[box align=’box-center’ id=’399′]
U tome se prelaze sve granice korektnosti. Nasilni, ponižavajući ili pornografski medijski proizvodi imaju veoma negativan uticaj na žene i njihovo učešće u društvu. Takozvani „ženski mediji“ bave se ili problemima fizičkog izgleda žena, ili stereotipnim sadržajima „za domaćice“. Neke kategorije žena su iz medija gotovo izostavljene npr. starije žene, pripadnice manjinskih, nacionalnih i verskih grupa, žene drugačije seksualne orijentacije, žene sa invaliditetom, seoske žene itd. Nasilju nad ženama se pristupa sa predrasudama gde se žena ne prikazije kao žrtva već joj se nameće i ocefcaj krivice, kaže predsednica UO Foruma žena Prijepolja Mileva Malešić. Ova Organizacija i tv stanica civilnog sektora, TV Forum, posvećeno rade na uklanjanju rodnih stereotipa i uspostavljanju rodne ravnopravnosti u medijima. U okviru projekta „Mediji i rodna ravnopravnost“, u Prijepolju je, prošlog vikenda, održan dvodnevni seminar za novinare i novinarke i urednike i urednicelokalnih medija iz Srbije.
Cilj seminara bio je edukacija i senzibilisanje zaposlenih u lokalnim medija za pitanja rodne ravnopravnosti i uvođenje rodno senzitivnog jezika u medijsko izveštavanje. Na seminaru je bilo reči o ženskim ljudskim pravima, uspostavljanju rodne jednakosti u medijima, uklanjanju rodnih stereotipa i eliminisanju mizoginije, govora mržnje prema ženama. Žene u medijima su predstavljene uz dosta stereotipa i na diskriminišući način“, rekla je Snežana Jakovljević iz Udruženja građana „Peščanik“ iz Kruševca. Informativni mediji još uvek nude jednu stereotipnu sliku žena gde se one još uvek tretiraju kao domaćice ili kao majke , a stanje je još gore u komercijalnom delu, gde žene reklamiraju razne proizvode. Mediji čak ne odražavaju ni stvarnost, koja je nezadovoljavajuća, nego su mnogo gori odstvarnosti – žene čine nevidljivim ili ih uprošćeno prikazuju, dodala je ona.
Korišćenje rodno senzitivnog jezika takođe je važan faktor u poboljšanju vidljivosti žena u društvu, istaknuto je na seminaru. Ponekad se ljudi koji gledaju televiziju, slušaju radio ili čitaju novine zapitaju – ko u Srbiji uopšte živi? Iz medija možete saznati da u Srbiji živi slabiji ili nežniji pol, lepše polovine… što bi jednostavno rečeno trebalo da se zove – žene“, rekla je profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević.
– Patrijahalna isključivost je podloga drugih isključivosti jer je na početku ljudske nejednakosti koja se svakodnevnom socijalizacijom prenosi i familijarizuje kao norma. Kada se jednom otvore i prihvate razgovori i rodnim stereotipima i sve druge društvene različitosti ispoljavaju se i prihvataju lakše, rekla je Snježana Milivojević.
– Dosta stvari se promenilo u odnosu na raniji period. Kod nas, u redakciji „Grad“, nemamo problem kod jezičkih formulacija. Danas nije ništa neobično ako kažete novinarka ili urednica. Žene u medijima su najviše zastupljene kaonovinarke, ima urednica a vrlo malo ih ima na mestu direktorki, rekao je predsednik UO „Lokal presa“, Dejan Miladinović. Obzirom da mediji imaju odlučujući uticaj na formiranje javnog mnjenja, i da se preko njih reflektuje slika o ženama, odnosno slika koju o rodnim ulogama imaju i žene i muškarci, veoma je važno da se žene i njihove aktivnosti i potrebe prikazuju na ozbiljan i adekvatan način, zaključeno je na seminaru. Seminar je realizovan uz podršku Ministarstva rada i socijalne politike, Uprave za rodnu ravnopravnost i u partnerstvu sa Asocijacijom Lokal pres i nevladinom organizacijom Lokal medija iz Kragujevca.
