EN
„Postoje standardi i pravila konkurencije koji treba da se primenjuju u sklopu pristupanja EU i u kontekstu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Organ odgovoran za primenu tih pravila je Komisija za zaštitu konkurencije. Oni treba da osiguraju tu primenu. Evropska komisija prati njihov rad pažljivo“, kazao je Žiofre u Novom danu na TV N1.
Na pitanje da li je ovo „daleko najbolji izveštaj“ Evropske komisije u poslednjih nekoliko godina, kao što tvrdi premijerka Srbije Ana Brnabić, on kaže da se u izveštaju izražava „umereni optimizam“ i konstatuje ograničen napredak u mnogim oblastima u Srbiji.
„Izveštaj naglašava šta sve treba da se uradi, posebno u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, slobode medija. Ima još dosta posla, ali izveštaj takođe konstatuje obnovljenu posvećenost reformama u Srbiji u raznim poglavljima, jedna od tih stvari jeste jačanje nezavisnosti sudstva kroz ustavne reforme, imali smo rasprave, zatim je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje 15. oktobra, Srbija radi i na izbornim reformama, i takođe čitav niz mera koje su definisane u međustranačakom dijalogu, vidimo da se radi i na temu korupcije sa GRECO, usklađuje se zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU“, ukazuje Žiofre za N1.
On ističe da je „važno da se te reforme završe i da se, naravno, sprovedu, sprovođenje je ključno“.
Upitan kako ocenjuje situaciju po pitanju slobode medija, on je naveo da opšti ambijent za slobodu izražavanja i rad novinara treba da se unapredi, „nažalost nastavljeni su verbalni napadi na novinare i to treba da se reši“.
„Važno je ključno pitanje – da novinari mogu da se bave svojom profesijom bez napada, mora na tome da se radi i o tome smo razgovarali sa Vladom (Srbije)“, poručio je on.
Komentarišući zamerke iz izveštaja na račun Regulatornog tela za elektronske medije (REM), odnosno ukazivanje da bi trebalo da se obezbedi veća nezavisnost tog tela, on kaže da EU „iščekuje da vidimo preduzimanje koraka u ovom pravcu i pre izbora“ sledeće godine.
Dodaje da treba da se definiše uloga javnih servisa u izbornom procesu, ali i opšta uloga medija van izbora, i svi ti aspekti treba da budu uzeti u obzir pre implementacije.
Insistiranje na doslednom rezultatu u istragama
Upitan da oceni kakav je napredak u borbi protiv korupcije, uz konstataciju da slučaj Krušik i dalje nije rešen, a pominje se i u izveštaju, on navodi da „misli da je pomenut konkretan primer kao ilustracija toga da se slučajevi ne istražuju uvek na adekvatan način“.
„Nije to bila konkretna referenca na taj slučaj, već je poslužio samo kao primer procesa koji se dešavaju. Insistiramo na tome da postoji dosledan rezultat u istragama, jedan višestrateški pristup u razbijanju kriminalnih mreža, da osnažimo tehnički, ljudski i finansijski tužilaštvo, to su stvari koje se navode u izveštaju i daju smernice kuda dalje“, ističe Žiofre.
A kako tumači to da se u izveštaju konstatuje da je Srbija ispunila sva merila za otvaranje Klastera 4 – zelena agenda i kako to ide sa dolaskom Rio tinta, on kaže da to „može da bude prilika za društveno-ekonomski razvoj, ali mora da se poštuju najstroži standardi“.
„Zelena agenda je prioritet za EU. Brojne stvari su poslednjih godina urađene u Srbiji, kao što je paket zakona o energetici i klimatskim promenama, ali treba ići dalje… Želimo da vidimo više investicija, podizanje kapaciteta i na lokalnom i na centralnom nivou da se bave pitanjima ekologije, jer posledice nereagovanja mogu da budu velike“, kazao je šef Delegacije EU u Srbiji.
Na pitanje da li su pozitivne ocene Evropske komisije podsticaj našim vlastima da se vrate Evropi i skrenu sa puta ka Rusiji i Kini, on navodi da je „proces pristupanja strateški cilj ove vlade i u zajedničkom je interesu i Srbije i EU da budu bliže i da se otključaju vrata EU za Srbiju“.
Produbiti i ubrzati reforme
„Reforme treba da se prodube i ubrzaju, to je poruka koju stalno iznosimo, moramo da budemo sigurni da one budu propisno sprovedene. Ovde smo da nastavimo da činimo sve da taj proces napreduje, nadamo se da će izveštaj biti podsticaj da se uradi više, a ne manje“, ocenio je on.
A na to kako gleda na položaj opozicije u Srbiji, on ističe da u svakoj demokratiji koja dobro funkcioniše „moramo da imamo snažnu opoziciju, a još više kada se suočavate sa ulaskom u EU“.
„Potreban vam je međustranački dijalog i konsenzus za ono što treba da se uradi“, naveo je on, pojašnjavajući da to ne znači isključivo dijalog pod posredovanjem Evropskog parlamenta.
Govoreći o međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije pod posredovanjem Evropskog parlamenta, on je kazao da su neke stranke ostale tokom celog dešavanja, neke su ga napustile, „to je realnost, morate da poštujete svačiji izbor, ali napor je bio da se stvori situacija gde će svi sesti za sto, neke su stranke ostale, neke nisu, evroparlamentarci su bili zadovoljni rezultatima dijaloga, ovo je dugoročno angažovanje jer nas zanima Srbija, želimo da je uvedemo u Uniju, želimo da potpomognemo međustranački dijalog koji će se pozabaviti fundamentalnim pitanjima“.
Motivacija za sprovođenje reformi
A šta može da motiviše da se reforme sprovedu ako datum za proširenje ne postoji, što je bio ishod poslednje samita Zapadnog Balkana i EU na Brdu kod Kranja početkom oktobra, Žiofre ističe da je „proces pristupanja proces koji se zasniva na zaslugama“.
„Vi određujete tempo kojim ćete se približiti EU, određivanje datuma nije neophodno, proces pristupanja nije stvar toga da će se za jedan dan sve promeniti i bićete u EU, put ka Uniji ima svoje koristi, na putu će i građani videti koristi. Na tom putu će biti dosta napretka i koristi koje će građani osetiti. Strašan magnet za privlačenje stranih investicija jeste napredak na putu ka članstvu, pristupanje jeste dalekosežan cilj, ali benefiti i koristi su već tu“, poručuje za N1 šef Delegacije EU u Srbiji.
