Živeo je od istine

Tuga i bol ispunjavaju danas sve novinare – profesionalce u Srbiji: umro je Miloš Miša Vasić, jedan od najboljih u našem poslu otkad se na ovim prostorima zavrtela rotacija.

 

Nakon decenija pisanja i govorenja za različite medije, izvesno je to da je Miša živeo od novinarstva i da je njegov jedini poslodavac bila istina.

 

Ona istina koju je često plasirao kroz stilske bravure i bujice vlastite erudicije.

 

Na strani istine, uvek je bio protiv gušenja slobode, bahate demonstracije sile, protiv samovlašća moćnika. Svrstavajući se tako među često medijski napadane i proganjane misleće ljude.

 

Nakon petnaestogodišnjeg pisanja za NIN postaje jedan od osnivača Vremena, prvog nezavisnog srbijanskog nedeljnika, u kojem će dosegnuti profesionalne vrhove u našem poslu. Analizama vojnopolitičkih i policijskih tema koje su dominirale tadašnjim društvom, izveštavanjem sa ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije, iz Hrvatske i potom Bosne i Hercegovine, iz opsednutog Sarajeva.

 

Iz Mišinih napisa čitateljstvo je saznavalo bolne istine o krvavom raspadu bivše Jugoslavije i – verovalo u to što piše.

 

Novine su se tih godina kupovale i zbog Miše Vasića.

 

Nikad nije s razlogom demantovan, nikad nije izgubio sudski spor.

 

I kada bi u Vremenu osvanula njegova analiza, svojevrsni vasićevski žanr, članak bez sagovornika, sticao se utisak da je dobro saslušao uistinu informisane ljude, bliske istragama ili vrhu vlasti. O njima nije govorio.

 

Ostavio nam je i nepogrešivi podsetnik na ubistvo premijera Đinđića, tekstovima u Vremenu i knjigom Atentat na Zorana.

 

Darovao nam je, za predah od tačnih loših vesti, svežanj crtica u rubrici Vreme uživanja. Stilske bravure i mudrosti o glasanju, revanšizmu, pismenosti, moći, muzici, mahmurluku, Indeksima.

 

I kolumne pod zajedničkim naslovom Moj muški život.

 

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije bio je od 1997. do 1999. U vreme primene giljotina Zakona o informisanju, progona slobodnih medija, ubistva Slavka Ćuruvije.

 

Uvek dobar sagovornik za svoje teme, bio je otvoren i za pomoć mlađim kolegama. Mnogi od njih pripisaće mu i ključne zasluge za svoje uspešne karijere.

 

Oni koji su ga poznavali i imali priliku i zadovoljstvo da borave u njegovom društvu, pamtiće ga kao duhovitog i otvorenog čoveka, nenametljivog iskusnog znalca, spremnog da sluša i pokaže razumevanje.

 

Kao prijatelja koji zauvek obeleži život.

Tagovi

Povezani tekstovi