ENTako bi se ujedno podudarili rokovi za privatizaciju štampanih i više od 200 elektronskih lokalnih medija. Najčešće obrazloženje za ulazak u cajnut su nejasnoće oko procesa privatizacije, a često i slaba podrška opština, koje se, po svemu sudeći, nerado odriču uticaja na lokalne medije.
-„Kako se približavalo isticanje zakonskog roka medijski radnici javljali su nam se zabrinuti za sudbinu svojih kuća“-kaže generalni sekretar Nezavisnog udruženja novinara Srbije Svetlana Preradović, objašnjavajući da je to bio povod da Udruženje zatraži odlaganje roka za privatizaciju. I pomoćnik resornog ministra za medije Petar Ignja prolongiranje roka vidi kao trenutno rešenje, a različita zakonska tumačenja prethodne vlasti, kao razlog za dolazak u ovakvo stanje. On ukazuje da je budžetsko finansiranje glasila nespojivo sa evropskim standardima, a njihovo prepuštanje tržišnoj utakmici neophodno.
-Zakon o javnom informisanju ne bavi se privatizacijom, on samo kaže da vlast ne može izdavati novine posle datog roka. Mediji će se, dakle, privatizovati kako je propisano Zakonom o privatizaciji. Osnivač je dužan da ih privatizuje u predviđenom roku, ili će to učiniti Agencija za privatizaciju-objašnjava Ignja, uz opasku da bi za taj posao opštine možda bile zainteresovanije ukoliko bi novac od prodaje išle u njihove kase. Ministarstvo za kulturu i medije donelo je Pravilnik koji se odnosi na privatizaciju lokalnih elektronskih medija, a u NUNS-u smatraju da je neophodno doneti upustvo i za privatizaciju štampanih medija, kao i regulisati način privatizacije medija koji posluju kao javna preduzeća. Na to upozorava direktor lista „Pančevac“ Edvrad Jukić koji kaže da su zaposleni u ovom nedeljniku zainteresovani za privatizaciju, jer sa 26 zaposlenih i tiražom od oko 16.000 primeraka i sada posluju tržišno. I za „Niške novine“ je kako kaže direktor Dejan Kuštrimović, bilo interesovanja, ali se nije otišlo korak dalje.
S. Remić
