ENJoš jedna poternica objavljena u štampanim stvarima koje se prodaju na kioscima i koje se kupuju i čitaju: Internacional je objavio napad na građane Srbije hrvatske nacionalnosti, u kontekstu navodne opasnosti od rada Hrvatske obaveštajne službe pripisujući im da su špijuni i spočitavajući im to što su rimokatolici i Hrvati. U paskvili pod naslovom „Branka Prpa amnestira NATO ubice?!“ nabrajaju se Hrvati u najvišim državnim strukturama“: Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, Ivana Dulić – Marković, ministar poljoprivrede, vaterpolista Aleksandar Šoštar, pomoćnik ministra za omladinu i sport.
– Jedna od Hrvatica na dobrom položaju jeste i istoričarka Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda – piše Internacional.
Nije tu kraj, Branka Prpa, smatra Nacional, ima još grehova, „amnestirala je NATO“ time što je naziv izuzetno uspešne izložbe u Arhivu „Rat s NATO 99“, jer je trebalo upotrebiti termin „agresija“. Poenta autora je, međutim, da je „novinar Slavko Ćuruvija živeo u vanbračnoj zajednici s gospođom Prpom“.
To nema veze sa izložbom, ali ima sa činjenicama u vezi sa nerasvetljenim ubistvom vlasnika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavka Ćuruvije, koje je izvršeno 11. aprila 1999, na pravoslavni Uskrs. Jedna od tih činjenica je tekst Miroslava Markovića objavljen u rahmetli Ekspresu pod naslovom „Ćuruvija dočekao bombe“, pročitan u udarnoj emisiji državne televizije. Tekst je objavljen 1. aprila.
– Reč je, dabome, o Slavku Ćuruviji, koji je preko „svog“ lista Dnevni telegraf učinio sve što je bilo potrebno kako bi „demokratskom Zapadu“, a i „zabludelim Srbima“, objasnio kako treba da se dozovu pameti i okrenu se budućnosti koja je, jasno, „na Zapadu“ (…) Danas, kada te željno očekivane i prizivane bombe ubijaju Srbiju, izdajnici ćute. A ako su se ponadali da će njihova izdaja biti zaboravljena, uzalud su se nadali – piše u komentaru Ekspresa.
Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije je, navodno, završena, optužnice nema, a u emisiji Insajder B92 izgovoreno je da je ubica Luka Pejović (u međuvremenu ubijen). Otvara se lov na svedoka čija je nacionalnost, izgleda, samo kolateralna činjenica, ma koliko njeno pominjanje bilo pogromaško. Namera je, očigledno, bila da se pojača pritisak na Branku Prpu da zaboravi šta je videla na pravoslavni Uskrs 1999, a naslovi tekstova u Ekspresu i Nacionalu imaju znakovitu mafijašku poruku, poput one iz „Kuma“: „Luka Braci spava s ribama“.
REAKCIJE I BAHATOST
Tekst u Nacionalu izazvao je reakcije javnosti, ali, stekao se utisak, ne dovoljno snažne.
– Očekujem da se oglasite i ne dozvolite bilo kom svom novinaru da u ime slobodnog novinarstva seje klevete i zlu krv – poručio je ministar kulture i informisanja Dragan Kojadinović u otvorenom pismu glavnom uredniku Internacionala.
Nezavisno udruženje novinara Srbije konstatovalo je da tekst „predstavlja primer ostrašćenog i interesnog novinarstva, koje je na ovim prostorima već napravilo dovoljno štete“. Gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović i članovi Gradskog veća izrazili su ogorčenost govorom mržnje.
– Nedopustivo je da se u Srbiji, samo četiri godine posle demokratskih promena, ponovo prave spiskovi i ljudi evidentiraju i diskvalifikuju na nacionalnoj osnovi – kaže se u saopštenju iz Kabineta gradonačelnika, u kojem je zatražena i „hitna reakcija nadležnih“. Beogradski odbor DS ocenio je da je reč o „šovinističkom pamfletu“.
Internacional otpisuje ministru bahatim tekstom pod naslovom „Zašto tako, ministre Kojo“.
– Da li je cela akcija oko Internacionalovog teksta u stvari pokušaj da se sakrije statistička činjenica po kojoj Srbi postaju manjina u Beogradu – pita se Internacional.
I pri tom insistira na tome da ne poziva na linč, te da želi razrešenje ubistva Slavka Ćuruvije.
NEZAŠTIĆENI GRAĐANI
Javni tužilac nije reagovao na tekst „Branka Prpa amnestira NATO ubice“, što, u najmanju ruku, znači da ne radi svoj posao. Može da znači, međutim, i da podržava stavove iznete u toj paskvili, ali i pretnju svedoku ubistva. Iza te pretnje stoji neko moćan, možda nalogodavci i egzekutori. Da li su još tamo gde ih locira dokument „Ćuran“ o „tajnom praćenju lica“ koji je na svetlost dana isplivao još u novembru 2000. godine. U tom se dokumentu centra Resora državne bezbednosti do tančina opisuje Ćuruvijino kretanje do ubistva, a tačnost su potvrdili Branka Prpa i Dušan Veličković, nekadašnji urednik NIN. Praćenje koje je prekinuto minut pre ubistva su, navodi se u dokumentu, naredili Rade Marković, prvi čovek Službe i Milan Radonjić, načelnik beogradske ispostave DB.
Niz isfabrikovanih afera koje su tresle srbijansko društvo posle petog oktobra i opstrukcija pravosuđa koja vređa zdrav razum, ukazuje da imamo posla sa preživelim i nedotaknutim centrima moći Miloševićevog režima koji, po logici stvari, imaju i svoje medije. Oni su opasni i ubijaju, to smo se uverili i na slučajevima ubistva Ivana Stambolića i četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali.
– Objekat (Slavko Ćuruvija, op. aut.) nije pokazivao znake opreza – piše u monstruoznom dokumentu „Ćuran“. Ubice su na slobodi.
Bojan Tončić
