„Protiv kiča i šunda“, nova je inicijativa Demokratske stranke Srbije, kojom ta partija traži da država oporezuje rijaliti šou-programe, turbo-folk i sve sporne sadržaje u medijima. Ideja je da se tako dođe do novca za ulaganja u kulturu. Deo stručne javnosti, međutim, smatra da bi to bilo kontraproduktivno.
U Republičkoj radiodifuznoj agenciji zalažu se za veće novčane kazne neposlušnim emiterima.
Srbija nema novca za kulturu, dok pojedini mediji zarađuju milione evra na sramnim rijaliti šou-programima i turbo folk hitovima koji uništavaju ukus omladine, ocenjuje DSS.
U 18 tačaka programskih načela za sprovođenje kulturne politike Srbije zalažu se da se, umesto zabrana, oporezuju kič i šund.
„U slučaju da se sprovede ideja o oporezivanju, taj novac bi trebalo da bude usmeren u fondove za razvoj druge vrste umetnosti, druge vrste muzike, elitne muzike i one popularne kulture koja je blizu umetnosti. Znači, bila bi višestruka korist, jer bi se podsticali mladi stvaraoci, koji, zaista, žive u socijalno jako lošoj poziciji“, kaže Slađana Milošević, predsednica Gradskog odbora za kulturu DSS-a.
Zbog posledica spornih emisija, zabrinuta je i Merima Njegomir. Nije za oporezivanje kiča i šunda, jer tvrdi da slična mera sedamdesetih, kada je posebna komisija određivala šta spada u te kategorije, nije imala efekta.
„Onda su, čak, ljudi više kupovali da vide šta je šund. Da li je finansijski efekat od toga bio veliki i da li se on usmerio na pravo mesto, to nisam sigurna i ne znam“, kaže Merima Njegomir, odgovorni urednik narodnih redakcija Muzičke produkcije RTS-a i PGP RTS-a.
U Muzičkoj produkciji PGP RTS-a tvrde da manjkavost kulture prvo treba ispravljati na radiju, pri čemu bi posebna komisija odredila koja pesma može u etar.
Merima Njegomir podseća da, kada od Beograda krenete prema Nišu, pored svakog mesta se uključuje neka nova lokalna radio-stanica, koja emituje snimke sa svadbi i veselja.
„Insistiram i zalažem se za to da se, pre svega, upre prstom na radio-stanice, na lokalna radio-stanice, jer i oni moraju da poštuju neka pravila“, kaže Merima Njegomir.
„Problem je u tome što mi nismo regulisali tržište u industriji kulture i što ne postoji ispravna konkurencija, već monopol u kome dominira proizvodnja kiča“, smatra Slađana Milošević.
RRA traži efikasnije kažnjavanje
Republička radiodifuzna agencija, koja 24 časa nadzire nacionalne emitere, traži ovlašćenje da odmah finansijski kažnjava za emisije u kojima se psuje, fizički obračunava i peva loša muzika.
Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, tvrdi da sam regulator izriče ne male finansijske sankcije, da one za ponovljen prekšaj budu duplo veće i da imaju jednu progresiju u slučajevima da se kontinuirano krši zakon.
„Mi u ovom trenutku imamo mogućnost da podnosimo prekršajnu prijavu protiv emitera, kad utvrdimo da je zakon prekršen, ali to nije baš najbolji sistem. Sudovi su opterećeni velikim brojem predmeta i dok dođe na red neko kažnjavanje onih protiv kojih smo podneli prekršajnu prijavu, prođe nekoliko meseci“, kaže Karadžić.
U Bosni i Hercegovini, početna kazna za kršenje medijskih kodeksa i Zakona o informisanju i radiodifuziji kreće se u zavisnosti od spornog sadržaja, od 15.000 do 30.000 evra. RRA za septembar najavljuje predlog novih zakona, za koje veruje da će popraviti stanje u kulturi.
I
