Prebogati vlasnik “Foksa” Minos Kirjaku navodno je ponudio vlasnicima “Granda” Saši Popoviću i paru Živojinović, Breni i Bobi, navedenu svotu za ugovor dug tri godine. Mediji prenose da je vlasnik “Pinka” Željko Mitrović godišnje izdvajao milion evra za najgledaniji šou-brend u Srbiji te da petostruko bolju ponudu uprava s vrhunski brušenim finansijskim njuhom „nije mogla odbiti“.
Zvanično saopštenje “Pinka” prvoklasan je primer politički korektnog lizanja rana u situaciji kada zlatna koka napušta gnezdo, a sve s balkanskim umakom od sujete.
Ako im je verovati, oni su ti koji prekidaju partnerstvo zbog “izostanka očekivanja da se saradnja nastavi na dogovornoj osnovi kao okviru zdravog poslovanja dugogodišnjih partnera”. Ne treba biti previše maštovit pa zamisliti kako u praksi izgleda “ d o g o v o r n a osnova” Mitrović a i Popović a. “Pink” dalje navodi da će se u budućnosti oslanjati samo na kapacitete svoje produkcije, što im se, istinu za volju, i te kako može, jedino im je pobegao najbolji sistem za mužu para.
Nije slučajno ni što se sve češće pominje “Pink rekords”, nova izdavačka kuća s nedvosmislenim apetitima, i biće zanimljivo pratiti neverovatno “teške” transfere zvezda i zvezdica koji sleduju. Očekivati da će se Mitrović lišiti lukrativnih usluga grobara muzike i od “Pinka” napraviti kulturnog lidera, ravno je nadi da će, koliko sutra, u napuštenoj dedinjskoj garaži osnovati pank bend.
Navedeni Kirjaku, prenose mediji, planira da “Foks” prekrsti u PST – “Prvu srpsku televiziju”. Novo ime, činjenično netačno i etički nabusito, kao glavne adute sigurno će upregnuti proverene artikle: “Grand šou”, “Grand paradu”, “Grand hitove” i “Zvezde ’Granda’”. Da nas ubijete, ne umemo vam objasniti razlike između tih emisija, ali sličnosti prepoznaje svako: gledanost, profit, treš, dekadencija i kič. Ukoliko se transfer s “Pinka” na “Foks–PST” zaista i ostvari, prosečni gledaoci mogu samo skinuti kapu Popoviću, koji se nakon patološki multidisciplinarne “Farme” dokazao kao nekrunisani kralj manipulacije i biznisa (to mu danas dođe isto?!, prim. aut.) i nimalo se ne bismo iznenadili da ga predsednik države lično angažuje, rame uz rame s “Idolima” savetnicima. Ako postoje ljudi koji drže prst na pulsu Srbije, Saša Popović je prvi među jednakima. Stižemo i do novca. Pod pretpostavkom da je cifra od 15 miliona evra samo trošak transfera brenda “Grand”, stvarna “cena” najgledanijeg srpskog šoua testira granice ljudske imaginacije.
Sponzori, reklame, SMS-poruke, kompakt-diskovi i svakako tezge svih fela, svrstavaju “Grand” u kategoriju teške industrije, a Kirjaku ne bi bio to što jeste kada bi se „bezveze“ isprsio 15 miliona. Evra! Dobronameran čitalac će se verovatno zapitati kako je to uopšte moguće, a nešto cinič niji odgovor glasio bi “zato što smo bedni”. Od Novog Zelanda do Aljaske, prodavci magle najbolji su pokazatelj stanja u društvu. Što su udaljeniji od socijalno-ekonomske margine, to je država u većim problemima. Ovde je očaj posta: Io norma, a novcem uglavnom barataju oni koji ga nisu zaradili vaspitanjem, obrazovanjem i ukusom.
Nije sporno da bi Popović dobro poslovao i u Švedskoj jer nijedan zakon ne zabranjuje potrošaču da bude bez ukusa, ali tamo štrajkači ne seku sebi prste.
Autor: Igor Mihaljević
