Pravda je spora, ali dostižna, možda će neko reći, ali ovde još nema pravde, već je samo pokazana dobra volja da se do nje dođe. Sramota je što je prošlo deset godina od demokratskih promena da bi se pokazala dobra volja da se ovo očito ubistvo, i jedno od prvih zbog drugačijeg mišljenja, razreši.
Neki tvrde da je posle toliko vremena teško otkriti počinioce i naredbodavce, ali to baš nije tako. Dada Vujasinović ubijena je u vremenu kada se zločin nije skrivao i kada je služio kao javna opomena za drugačije mišljenje. Ona je ubijena, kada ju je tužio Glavni odbor SPS i nakon što je posle serije ubistava u Beogradu, pozvala Željka Ražnatoviæa Arkana i pitala ga je: „Ko je sledeći?“, a on je odgovorio: „Ti, slobodno to napiši“. Ona je to i objavila.
Ukoliko zločinci ne mogu odmah da se pronađu, može da se uradi, ono što je trebalo odavno, a to je da se na odgovornost pozovu veštaci, policajci, udbaši, koji su prikrivali da je reč o ubistvu, obmanjujući Dadine roditelje i celokupnu javnost da se novinarka ubila. Dok se ne otkriju ubice Dada Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, Srbija će biti udbaški kazamat.
Autor: Vuk. Z. Cvijić
